AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 13 SEP 2000 08:25:13 GMT

    Desni ekstremizam

    Skinhedi dižu glave

    Domovi za uklanjanje stranaca su puni, prepuni, postojale su ideje da se otvore na još nekim lokacijama ali je lokalno stanovništvo po pravilu reagovalo ksenofobično. Samo avgusta su u ljubljanskoj filijali prihvatili 3.130 ilegalaca, dok dnevno pristiže od 50 do 100 stranaca. Što uveliko nadmašuje kapacitete centra, koji raspolaže sa 220 postelja uz postojećih 60 u ogranku u Prosenjakovcima.

    Ljubljana, 11.09.2000.

    Reklo bi se da krijumčarenje ima na prostoru današnje Slovenije prilično dugu tradiciju; uostalom, i nacionalni mit Martin Krpan postao je heroj tako što se suprotstavio caru - švercujući (zabranjenu) englesku so preko carskih medja. Tokom poslednjih decenija se rečena aktivnost ponovo "primila" u stanovništvu, uz prilagodjavanje aktuelnim nestašicama. A potom i novim trendovima. Tako su od početka osamdesetih intenzivno "valjane" farmerke, kafa i drugi artikli koje je tržište diktiralo. Poslednjih godinu dana je, medjutim, patentirana sasvim nova aktivnost. Slovenija je postala tranzitna jedinica za drugu vrstu šverca. To je šverc "ljudskog materijala". Radi se o velikom broju ilegalaca iz raznih zemalja, kojima je Slovenija poslednja prepreka da se dočepaju obećanog zapada.

    Mediji sve češće izveštavaju o otkrićima policije, koja prilikom rutinskih pregleda šlepera, kombija i kamiona sve češće naleće na slepe putnike. Nedavno je patrola policije u blizini Brežica zaustavila auto marke Fiat Tipo, sa lokalnim tablicama. Imala je šta da vidi. Vozač, inače slovenački državljanin ugurao je u svoj ne baš veliki auto ni manje ni više nego četrnaest ilegalaca. Oni su nešto ranije preplivali reku Sotlu, a potom medju kukuruzima sačekali prevoz. Njihova veza je, naravno, za uslugu uzela novac unapred, po glavi, ne garantujući udobnost ni sigurnost poduhvata.

    U nekim drugim okolnostima bi slična vest bila zrela za Ginisovu knjigu rekorda, s obzirom da su konstruktori limuzine predvideli

    pet mesta za sedenje, a ne tri puta više putnika; ovako je štura vest bila samo još jedna ilustracija veličine ljudske pohlepe i surovosti. Za većinu ove nove vrste prevoznika, ilegalci nisu više ni ljudski materijal, već roba koju je, racionalizacije radi, potrebno uskladištiti na što manje santimetara kubnih. Ljudska muka je neograničena, i oni koji su već stigli do Slovenije su obično toliko iscrpljeni i otupeli od prethodnog puta, da za svoje vodiče predstavljaju čist profit, sa minimalnim rizikom. I posao cveta.

    Nema sumnje da je za takvu situaciju odgovorno i zakonodavstvo, koje slovenačke državljane, uhvaćene u švercu ilegalaca, kažnjava više nego blago. Ilegalci bivaju odvedeni u posebne ustanove, dok njihovi "tour-operateri" stižu pred lice pravde, u obliku sudija za prekršaje, koji im dosudjuju blage globe ili uslovnu kaznu zatvora. Cinično rečeno, i ilegalcima se ne piše sasvim loše. Postupak repatriacije traje, pa još ako su blagovremeno pobacali putne isprave (kako bi sve zajedno još malo potrajalo), preostaje im dugo čekanje na povratak u zavičaj. U specijalno odredjenim bivalištima, koja se u Sloveniji zbog svojevrsnog smisla za humor vladinih službenika zovu "Prelazni domovi za uklanjanje stranaca".

    Da ne bude nesporazuma - to je zvaničan, državni naziv za pomenute institucije (Prehodni domovi za odstranjevanje tujcev, u originalu), što najbolje objašnjava vladinu strategiju prema uljezima; u tri reči - izbaciti preko granice. A kako Ciklon B više nije u modi, u prvom planu su druge metode - ograničavanje kretanja, loša hrana, prenatrpani "privremeni domovi", stvaranje uslova za brojna bekstva sa tragičnim završetcima. Novost je da administracija ipak priznaje da nisu svi stranci neprihvatljivi. Ima i onih, koji prema oceni slovenačkih birokrata zaista treba da dobiju zaštitu i politički azil, jer su u matičnim državama bili progonjeni.

    Najzad, nije li Slovenija zemlja koja poštuje medjunarodne konvencije? Zato je u poslednjih godinu dana za 33 odsto povećala broj izdatih saglasnosti za politički azil. A šta to znači u praksi? Slovenija je do sada imala dva politička azilanta. Danas nudi bezbedno utočište i trećem!

    Ipak, ostaje činjenica da zvaničnoj Ljubljani u poslednje vreme sve veće probleme stvara navala stranaca kojima je Slovenija poslednja stanica na putu u države Evropske Unije. Probleme, pre svega na unutrašnjem planu. Domovi za uklanjanje stranaca su puni, prepuni, postojale su ideje da se otvore na još nekim lokacijama (u glavnom u bivšim, napuštenim i tokom poslednjih deset godina zapuštenim kasarnama JNA u unutrašnjosti države) ali je lokalno stanovništvo po pravilu reagovalo ksenofobično; o čemu je nedavno upoznat i nadležni ministar. Samo avgusta su u ljubljanskoj filijali prihvatili 3.130 ilegalaca, dok dnevno pristiže od 50 do 100 stranaca. Što uveliko nadmašuje kapacitete centra, koji raspolaže sa 220 postelja uz postojećih 60 u ogranku u Prosenjakovcima.

    Teška situacija je konačno ponukala Bajukovu vladu da usvoji neke hitne mere. Tako će stotinu stranaca (sa ograničenim kretanjem) preseliti u nekadašnju kasarnu u Postojni, a ako invazija potraje - razmišlja se i o postavljanju šatora. Koji su naročito zgodni zimi. Ovakav potez bi trebalo da bude u funkciji pritisaka na Evropsku Uniju, za koju je Slovenija postala sanitarni kordon, htela to ili ne. Ili, kako reče ministar unutrašnjih poslova Peter Jambrek "ministarstvo unitrašnjih poslova više nema para da vraća izbeglice u matične države".

    Policija je samo tokom prošle godine uhvatila 18.695 ilegalaca, dok je za sedam meseci ove godine ulovljeno 14.623 ljudi koji su bez pasoša i van obeleženih graničnih prelaza ušli u državu. Medju njima je najviše Iranaca (5.195), Rumuna (2.983) i Turaka (1.682), dok je "ilegalaca iz SRJ" (uglavnom Albanaca sa Kosova) tokom prošle godine bilo 7.514 (samo oni su dobili povlašćeni status "privremenih izbeglica", što će reći da za sada neće biti deportovani u matičnu državu), dok ih je ove godine stiglo svega

    890. Većina ilegalaca je stigla preko Sarajeva (iranska veza). Gotovo svi oni koji su bili uhvaćeni pokušali su da se prebace na organizovan način, tražeći vodiče i jatake-krijumčare, samo Rumuni imaju reputaciju onih koji pokušavaju sve da izvedu sami. Razlog za to je novčane prirode, jer krijumčari traže od 500 do 5.000 dolara po glavi, za svoje usluge. Utvrdjeno je da je najranjivija slovenačka granica sa Hrvatskom, koja na mnogim mestima uopšte nije ni obeležena. Za čuvanje tog pojasa, dugog 670 kilometara, Slovenija bi prema šengenskim kriterijumima trebalo da angažuje oko 3.100 policajaca, a sada ih ima samo 1.150.

    Posledica medijskog pumpanja ovog problema jeste i porast broja skinheda i ekstremnih desničara. "Jeveji, najavljujemo vam smrt. Slovenački skinhedi najavljujemo odlučnu borbu protiv hebrejske zavere u svetu. Poklaćemo vas, zaklaćemo vas! Holokausta nikada nije bilo, ali sada će početi holokaust 2000. u kojoj ćete umreti, proklete svinje. Jevrejska zajednica mora da umre. Zig Hajl!< Čulo se iz razglasa na slovenačkom i engleskom jeziku. Treba li reći da je u jevrejskoj zajednici, koja broji svega 120 pripadnika, ovakva demonstracija moći skinheda, u centru Ljubljane, na Hitlerov rodjendan i uz policiju koja je nemoćno pratila pohod ćelavaca, izazvala paniku.

    Strah nije bez osnova, što se videlo februara ove godine. Grupa skinheda je napala dvojicu tamnoputih ljudi, poreklom iz Malija i Gabona. Jednom su oteli hiljadu nemačkih maraka, jaknu i razbili mobitel, dok je drugi uspeo da utekne. To nije bilo sve. Uveče, 24. februara, skinhedi su napali publiku na koncertu za toleranciju u centru Ljubljane. Bila je to kobna greška, pošto se izmedju pankera (u publici) i skinheda razvila tučnjava, u kojoj su skinhedi izvukli deblji kraj. Policija je privela trojicu skinheda. Uprkos porazu, koncert posvećen toleranciji bio je za skinhede vatreno krštenje - obeležio je početak njihovog javnog pojavljivanja na "manifestacijama".

    Nije čudo da su početni uspeh, uz nemoćnu vlast, krunisali javnim paradiranjem po centrima slovenačkih gradova. Time su se poklonici Adolfa Hitlera posle pauze od petdeset godina, od kada su njihovi uzori u panici napustili ove krajeve, vratili u javni život. Na dan 20. aprila, u centru Ljubljane se na 111. godišnjicu rodjenja Adolfa Hitlera okupilo oko 50 "skinheda", koji su prisutne pozdravljali ruku podignutih u nacistički pozdrav i uzvicima: "Hajl Hitler" i "Stranci napolje!" Iz centra Ljubljane su odšetali do tvrdjave koja dominira gradom. Pratilo ih je oko 15 policajaca, koji su par najglasnijih legitimisali i predali sudiji za prekršaje.

    Policija je, očito, u ovom slučaju skoro potpuno zakazala. A da za pedagoške zahvate nikada nije kasno, dokazao je dedica, koji je posle jednog od incidenata došao u policijsku stanicu, da preuzme unuka. Izlazeći, upitao je naslednika: "Jesam li ja bio pet godina u partizanima i borio se protiv onih zlotvora da bi mi ti sad vikao 'Hajl Hiler'!?" Nije se završilo na retorici. Okrenuo se i opalio mu šamarčinu. To je bila jedna od retkih prilika da su okupljeni uživali gledajući jednog skinheda.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)