AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 07 SEP 2000 11:52:49 GMT

    Lokalnite izbori - "promasena tema"

    Kako se blizi 10 septembar, dan kada cc se odrzati prvi krug lokalnih izbora u Makedoniji, tako je sve jasnije da izbor gradonacalnika i 1720 savetnika u 123 opstine zapravo najnebitnija stvar o kojoj ce se gragani izjasnjavati. Politicari misle da su vrednije neke druge stvari.Ono sto zabrinjava jesu prognoze da ce se Makedonija suociti sa opasnijom krizom od one proslogodisnje povodom kosovske krize.

    AIM Skopje, 6.09.2000

    Na par dana pre odrzavanja prvog kruga lokalnih izbora u Makedoniji jasno je da su partije i politicari koji ce na njima ucestvovati "promasili temu" pisuci pismeni rad o izboru novih gradonacalnika i saveta u makedonskim opstinama. Po makedonskoj legislativi, lokalna samouprava ima zaista skucene ingerencije. Gotovo sve bitnije stvari, cak i urbanisticki planovi, dozvole za gradnju i slicno, su koncentrirane u podrucnim jedinicama ministerstva. Lokalnim funkcionarima - gradonacalnicima i opstinskim savetima - ostala je briga o komunalnoj higijeni, vodovodu, kanalizacionoj mrezi, parkovima... Ali i u takvim okolnostima i raniji lokalni izbori odrzani 1990 i 1996 bili su prilika za odmeravanje rejtinga politickih partija. Samo, sto se ovog puta dogodilo da se stvari postave naglavacke.

    Iako teku zadnji dani izborne kampanje, prava je retkost, videti kandidate za gradonacalnike i clanove saveta i partije koje stoje iza njih kako izlazu svoje vidjenje problema u naseljima na cijem celu zele biti izabrani. U opticaju su mnogo vece teme, mnogo vaznije stvari, lokalni izbori su samo povod za zestoka medjupartiska suceljavanja o njima.

    Najprije je bio sporan termin odrzavanja lokalnih izbora. Po odredbama zakona, kojeg je usvojio prethodni parlamenet i ranija vlada, izbori se moraju odrzati najranije 90, najkasnije 60 dana pre isteka mandata izbaranih opstinskih funkcionara. Mogucnosti su bile 10 i 19 septembar. Oba datuma nisu bila prihvatljiva za opoziciju, jer po istom zakonu predizborna kampanja traje 30 dana i kampanja se trebala odrzati u jeku letnjih odmora. Iako je bilo reci o promenama zakona, stvar je presekao predsednik parlamenta Savo Klimovski, odredivsi 10 septembar za dan kada ce se prvi krug lokalnih izbora odrzati. Naime, lokalni izbori se odrzavaju po dva izborna modela. Proporcionalnim, kojim se glasa za liste partija za opstinske savetnike, koji ce biti odrzani i zavrseni 10 septembra, i vecinski model koji vazi za izbor gradonacalnika. Gradonacalnik moze biti izabran u prvom krugu, ako na izborima izadje najmanje polovina upisanih u glasackim listama, a kandidat osvoji vise od 50 posto glasaca koji su izasli na izborima. Posto u gotovo svim gradovima ima po pravilu od 5 do vise od 10 kandidata, jano je da ce izbori imati i drugi krug nakon dve nedelje. Kako su moguci incidenti i preglasavanja u pojedinim izbornim jedinicama, lokalni izbori mogu trajati i vise.

    Koje je to izmesteno teziste s kojim vecina ucesnika prilazi ovim lokalnim izborima? Opozicione partije - Socijal-demokratski savez (SDSM) i Liberalno demokratska partija (LDP), svaka za sebe u isto vreme, predlozili su zajednicki nastup opozicije na lokalnim izborima. Stvoren je blok "Za Makedoniju" u kojem su pored njih usli i socijalisti (SP) i mala elitisticka Liga za demokratiju (LD). Programska platforma oko koje su se ujedinile je zapravo iskoriscavanje lokalnih izbora da bi se smenila vlada i raspisali prevremeni parlamentarni izbori. Ujedinjena opozicija je krenula porukom "Ovo nisu obicni izbori, ovo je referendum" smatrajuci da je nezadovoljstvo makedonskih glasaca gotovo dvogodisnjim radom vladajuce koalicije (VMRO-DPMNE, Demokratska alternativa i Demokratska partija Albanaca) treba da se kroz lokalne izbore kanalizira u zahtev za odlazak nesposobne, katastrofalno lose itd vlade i raspisivanje novih parlamentarnih izbora.

    Toj opciji su blizu i neke druge partije poput Liberalne (koji su se otcepili iz LDP), manje partije poput ujedinjene levice (4 koministicke partije razlicitih imena), neke etnicke partije Srba, Turaka, Roma, Egipcana.., ali i novonastalih kao sto su Demokratski savez ili najnovija VMRO - Vistinska makedonska reformska opcija (Prava makedonska reformska opcija ili VMRO-VMRO).

    Ujedinjena opozicija krenula je u kampanji zestoko od prvog dana. Drzani su i jos uvek se drze paralelno tribine, susreti sa gradjanima mitinzi na otvorenom i u vecim salama. Zestoko se napada aktuelna vlast kojoj se pripsisuje rasprodaja nacionalnih interesa, upletenost u organiziran kriminal i korupciju, zajedno sa onim sto je korisceno za vreme kampanja za parlamentarne i predsednicke izbore (1998 i 1999) - probugarska orientacija vodece VMRO-DPMNE, njen status taoca u odnosu na albansku DPA, sto vodi ka federalizaciji i raspadu drzave.

    Nasuprot tom zestokom tempu, sa neizbeznom gradacijom optuzbi koje su stigle i do familijarnih pikanterija i licnih uvreda, pozicija vodi relaksiranu, laganu kampanju, iako njen rejting je nesumljivo pao. Odsustvo lidera DA Vasila Tupurkovskog svelo je nastupe vladajuce koalicije na posete premijera i pustanja u pogon ili postavljanja kamena temeljaca za razlicite pogone.

    Reakcija Ljubco Georgievskog na prebeg sestoro poslanika VMRO-DPMNE, kao i najava da su jos 10 njenih parlamentaraca potpisali pristupnice, a sedmoro njih razmisljaju o prelasku u VMRO-VMRO, bila je izjava da ce predloziti raspisivanje predvremenih parlamentarih izbora do kraja godine ukoliko koalicija VMRO-DPMNE i DA osvoju 10 otsto manje glasova na lokalnim izborima od ujedinjene opozicije. Ukoliko se dogodi da se dodje do brojke od 12 prebega, onda mogucnost pada vlade je gotovo sigurna, u opticaju ostaju nova vlada kao rezultat nove koalicije u parlamnetu ili parlamentarni izbori.Ujedinjena opozicija svoje mediske poruke bazira na obecanju premijera - "Vlast broji procente, narod odbrojava dane vladi", "Izborite se za vanredne parlamentarne izbore" i sl. i povlaci pomalo furiozne korake (sef njihovog staba Vlado Buckovski izjavljuje "Rasturicemo ih").

    S druge strane svojom izjavom Georgievski je de fakto prihvatio referendumski karakter lokalnih izbora, ali je naisao i na neslaganje svojih koalicionih partnera. DPA i DA smatraju da se o ovakvim odlukama mora doneti zajednica odluka, smatraju da vanredni parlamentarni izbori mogu destabilizirati drzavu, naneti stetu njenom medjunarodnom polozaju. Jer, tokom septembra trebaju zavrsiti pregovori o dogovoru sa EU o suradnji i asocijaciji, cije potpisivanje treba da se obavi najkasnije do kraja godine, sa MMF i Svetskom bankom postignuti su sporazumi nakon dve godisnje pauze, koji tokom novembra ocekuju formalno usvajanje na bordovima ovih medjunarodnih finansiskih institucija, a od njih zavisi i dobijanje znacajne pomoci nekoh evropskih zemalja. Tako i ukoliko se desi da pozicija dobije 10 posto manje glasova, i premier odrzi svoje obecanje i parlamentu predlozi sazivanje vanrednih izbora do kraja godine, tesko da ce se sakupiti 61 glas koliko je potrebno da se parlament samoraspusti, sto po makedonskom ustavu jeste jedina mogucnost raspisivanja prevremenih izbora. Ako se to desi, nervozna i nestrpljiva opozicija nece sigurno mirovati. Jos ranije Branko Crvenkovski je najavio mogucnost izlaska SDSM iz institucija sistema i drugacije metode delovanja, ukoliko ocene da su ih na izborima "presli" falsifikatom ili sada nedrzanjem do datog obecanja.

    Dogadjaji u VMRO-DPMNE i zestoka kampanja opozicije od strane vladajuce koalicije nazavana je pokusajem vracanja prosrpskih opcija bliskih Slobodanu Milosevicu i sema iz ranije Jugoslavije, pokusajem prekidanja demokratskih politickih procesa, kvarenjem relaksiranih megjetnickih odnosa. Populisticki naboj koji je vidjliv u nastojanjima opozicije da iskoristi sve mogucnosti da bi sa vlasti oterala sadasnju vladu, neke izjave iz redova pozicionih partija cak i mogucim sukobima sa snagama koje zele stvari vratiti natrag, ali i neki sasvim nepotrebni potezi vladinih institucija, zapravo njihov promaseni tajming podigli su temperaturu na makedonskoj politickoj sceni i medju stanovnistvom, do tocke kljucanja. Naime, inspekciske sluzbe i drugi finansiski drzavni organi blokirali su racum izdavaca dnevnika "Makedonija denes' i nedeljnika "Denes", najavljeno je rusenje navodno divogradnje TV Kanal 5, ruse se neke zgrade ciji je investitor, sef skopskog odgranka SDSM i izdavac nedelnjika "Start"... sve se to tumaci i kao atak na medije koji nisu "nezni" za vlascu i sa ljudima koji su njihovi oponenti.

    I izmedju najacih albanskih partija DPA i Partije za demokratski prosperitet(PDP) vodi se pravi rat, sa mnogo uzajammnih optuzbi, kfalifikacija, upotrebe upravo otvorenih policiskih dosijea, gotovo primitivno politicko sukobljavanje i ovde je preslikano iz sukoba makedonskih partija na liniji pozicija-opozicija. Poziciona DPA je vec nazvala PDP priveskom prosrpske SDSM. A u zadnjim nastupima pretstavnika DPA vidljiva je radikalizacija stavova. Kao osnovni ciljevi DPA (na lokalnim izborima!) oznaceni su nezavisno Kosovo (sto i nije nesto novo u albanskom politickom bloku, ali direktno odmaze koalicionim partnerima VMR-DPMNE I DA i ide na ruku SDSM u tvrdnjama o podeli Makedonije i prisustvu paravojski sa Kosova na makedonskoj teritoriji), drugo, trazi se status narod a u Ustavu (iako u odnosu na resenje problema visokog obrazovanja na albanskom, jedan od glavnih odbranbenih argumenata za nemogucnost legalizacije Tetovskog univerziteta pominjana nemogucnost promene Ustava) i trece trazi ujedinjenje Albanaca u regionu u Evropu (sto opozicija tumaci "odlaskom" Albanaca samih, cepljenjem drzave i sl). Njihovi oponenti PDP odgovaraju porukama da se na ovim izborima nece povuci pod pretnjom sile od strane DPA, da ce silom odgovoriti na pokusaje zloupotreba i falsifikata. Sve to zajedno nagovestava u najmanju ruku nervozan tok lokalnih izbora. Kako je incidenata uvek bilo na dosadasnjim izborima, postoji bojazan da to ne dobije nekotrolirane razmere, do incidenta vecih razmera.

    Na ovim lokalnim izborima, kao na nijednim do sada postojace jak monitoring: OBSE imace 200 svojih posmatraca, ovdasnje ambasade najmanje 100, lokalne nevladine organizacije, pomognute od strane stranih donatora imace najmanje 1500 posmatrace, a tome treba dodati i partiske posmatrace. S jedne strane tesko ce biti pokusati nesto sto nije u skladu sa propisanim izbornim procesom, s druge vece su i mogucnosti sukoba. Pri cemu raste broj stranih i domacih analiticara koji tvrde da se Makedonija suocava vecom krizom i neizvesnoscu i od vremena kosovske krize, koja je proglasena najvecom opasnoscu po opstanak mira, ali i drzave Maedonije.

    AIM Skopje

    ISO RUSI