AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 05 SEP 2000 16:18:25 GMT

    Izbori - koji su validni na Kosovu?

    Priština, 5.09.2000

    Uz velike teškoće Kosovo priprema svoje lokalne izbore zakazane za kraj oktobra, a ovde, trenutno tema broj jedan je moguće organizovanje I učestvovanje kosovskih građana na jugoslovenskim, predsedničkim i parlamentarnim i lokalnim srpskim izborima. Naravno, nije reč o učestvovanju Albanaca na tim izborima, jer oni su ih odbijali i kada im je bilo najteže. Srbi i delovi nekih manjina izlazili su na glasanje i ranije, pa ipak stanje se nije menjalo na bolje. Na kraju došlo je i do rata i svega onoga što je manje-više poznato. Albanci nisu izlazili na te izbore zbog toga što nisu priznavali ni Srbiju ni Jugoslaviju kao svoje države. Ako se sada ponovi situacija: Srbi glasaju Albanci ne, uz umešanost UNMIK-a i KFOR-a, onda u nekim pravnim i političkim aspektima imamo vraćanje na predratno stanje. Za Albance i druge koji su takođe odbijali srpske i jugoslovenske izbore to znači da UNMIK, povodom tih izbora, prvi put od kada vlada na Kosovu praktično pokušava da pripremi teren za vraćanje Kosova pod vlast Srbije ili, kako se ulepšano kaže, u okvirima Jugoslavije. Ovde je poznato da Rezolucija Saveta bezbednosti OUN 1244 ostavlja Kosovo pod suverenitet Jugoslavije, ali istovremeno ukida njenu vlast u svim oblastima i uspostavlja međunarodnu civilnu administraciju-UNMIK. Rezolucija je rezultat brojnih kompromisa i mnogo šta u njoj može se tumačiti na više načina. Ipak, u dve stvari ona se može tumačiti relativno određeno. Prvo, rešenje statusa Kosova odlaže se za povoljnija vremena. Znači treba da se pregovara uz učešće legalnih i legitiminih kosovskih predstavnika. Drugo, do tada UNMIK treba da reši brojna suštinska pitanja obnove i razvoja Kosova, uključujući i izgradnju lokalnih demokratskih institucija. Jednom rečju treba da ostvari elementarne uslove za normalan život. Naravno, ako pitanje konačnog statusa ostaje otvoreno, teorijski moguća su sva rešenja: od nezavisnosti do vraćanja pod vlast Srbije. Ali, načelno u prelaznom periodu ne mogu se usvojiti odluke koje prejudiciraju konačni status. Predstavnici Albanaca neće drugačije tumačiti eventualnu umešanost UNMIK-a u održavanju jugoslovenskih i srpskih izbora na Kosovu, nego kao najozbiljnije prejudiciranje konačnog statusa Kosova.

    Pomenuta Rezolucija je najviši pravni akt o Kosovu. Ali, imajući u vidu njene brojne kompromise, u pravnom smislu situacija izgleda dosta kontradiktorna, ako ne i nemoguća. Pa, ipak život je daleko konstradiktorniji i komplikovaniji. Na papiru se može napisati i ovako i onako, ali u životu ili se normalizacija ostvaruje ili se stanje pogoršava. Otprilike Kosovo tapka u mestu i to ne znači drugo do da su na delu trendovi pogoršanja. Nema nikakve sumnje da je to delimično i posledica diplomatske i političke rastrzanosti ovdašnje međunarodne civilne administracije. To ne mora niko da kaže. Očigledni su "rezultati" politike. U obnovi ona pokušava da uradi mnogo šta. Ali, ona nema viziju razvoja, nema programe kako kosovsko društvo može napredovati bar u socijalnom i ekonomskom smislu. Ona ne zna ili je sprečena da preduzme mere za rešavanje pitanja perspektive ekzistencije stotina hiljada ljudi, uglavnom omladinske i zrele dobi. Ovo pitanje je opasnije za kosovsko društvo od klasičnog oružja. Ova politika kao nešto pokušava, pa zatim odustaje. Tako je, pre izvesnog vremena konačno odustala od privatizacije. Navodno, zbog toga što to zadire u suverenitet Srbije. Mesto toga generalno se opredeljuje za dugoročno davanje objekata pod kirijom ili za državno upravljanje. To je konzerviranje prava vlasništva Srbije u cilju ostvarivanja tog prava u nekom narednom periodu. Ne uzima u obzir da su ti potencijali bezpravno i nasilno podržavljeni u vreme kada je Beograd pripremao haos na celom Balkanu, da ti objekti mogu propasti i da neće biti potpuno racionalno korišćeni za povećavanje proizvodnje i zaposlenosti. To dalje znači slabljenje potencijala za razvoj, jer se umanjuju mogućnosti za angažovanje privatnog kapitala. Niko neće ni pomisliti na ozbiljna ulaganja ako nije jasno definisan svojinski status. Da ne govorimo o problemima sigurnosti odnosno nesigurnosti zbog čego su UNMIK i KFOR stalno na tapetu, zatim o stalno napetim međuetničkim odnosima, o bezbrojnim teškoćama svakodnevnog života.

    Ovo je veoma nepovoljna situacija za kolebanje. A UNMIK se čini se ipak koleba oko svog praktičnog ponašanja u vezi sa održavanjem jugoslovenskih i srpskih izbora i na Kosovu i mogućeg njegovog angažovanja u tom smislu. Inače, načelno, nema dilema. Zvanični glasnogovornik UNMIK-a izjavio je već početkom avgusta da međunarodna zajednica smatra Kosovo teritorijom pod suverenitetom Jugoslavije i da zbog toga na jugoslovenskim odnosno srpskim izborima mogu učestvovati svi kosovski građani, uključujući i Albance. Ne ulazeći u pravna objašnjenja trenutnog kosovskog statusa, specijalni predstavnik Bernar Kušner je u više navrata izjavljivao da ne vidi načina kako bi se ti izbori organizovali i spoveli na Kosovu, a to je rekao i u zvaničnoj izjavi. Međutim, poslednjih dana bilo je više izjava stranih diplomata sklonih da se na neki način ti izbori održe i na Kosovu ili da se nađe neko rešenje za Srbe i druge koji žele da glasaju.

    Ipak, ukoliko bi u ovoj ili onoj formi UNMIK prihvatio neku ulogu u održavanju jugoslovenskih odnosno srpskih izbora na Kosovu, ako ne trenutno, u dugoročnom smislu svakako, stanje bi se u mnogo čemu promeniti. Albanci i njihovi predstavnici to bi tumačili kao otvoreno zalaganje međunarodne zajednice. Naravno, ne bi došlo do širih nasilja i sukoba, ali do eksplozije nepoverenja Albanaca prema UNMIK-u i KFOR-u, svakako. Neće moći da se izbegnu veliki nemiri unutar albanskog političkog spektra, u albanskoj političkoj, možda i široj javnosti kao i tendencije jačanja onoga što bi se uslovno mogla nazvati albanska politička ilegala. Međunarodna civilna administracija praktično priznaje paralelne organe kosovskih Srba, takozvana srpska nacionalna veća sa kojima pregovara o praktičnim, pa i dugoročnim rešenjima položaja kosovskih Srba. Ali, nakon srpskih izbora može se suočiti sa konstituisanjem na kosovskom ili opštinskim nivoima organa koji bi bili sastavljeni od izabranih predstavnika na jugoslovenskim i srpskim izborima. Bez obzira na moguće osporavanje forme i na lokacije njihovog konstituisanja i delovanja, ti ljudi bi imali neku legalnost ne samo zbog toga što su izabrani od naroda, nego, još više zbog toga što su izabrani na izborima koje bi eventualno, potpomognuo i UNMIK. Lako je predvideti da bi tada moglo da dođe do sličnih pokušaja, javno ili tajno, i na albanskoj strani. Eventualne velike i oštre unutaralbanske konfrontacije ne samo što bi oslabile položaj UNMIK-a nego bi pokazale da međunarodna civilna administracija nije uspela i da je ona faktički zaključila svoju misiju. To izgleda kao katastrofična vizija, ali ona izgleda neizbežna ukoliko UNMIK bude uporno i otvoreno ignorisao odbijanje Albanca da žive pod srpskom vlašću. Albanci imaju decenijska iskustva u odnosima sa Beogradom zbog čega neće baš biti od pomoći uveravanja o novim odnosima u demokratiji i u demokratskoj Srbiji.

    Nedavne predizborne aktivnosti visokih funkcionera vladajuće Socijalističke partije Srbije (SPS) na Kosovu u albanskoj političkoj i široj javnosti izavali su veliku nervozu, pa i političku pometnju. Albanski politički predstavnici ocenili su skup u Gračanici, gde je više stotina Srba klicalo svom heroju Slobodanu Miloševiću, kao tešku provokaciju. Oni su ujedno bili ozlojeđeni objašnjenjima UNMIK-a i KFOR-a da nisu mogli zabraniti slobodu kretanja tim ljudima, niti njihovim čuvarima koji su bili naoružani. Oni svakako nisu imali UNMIK-ove dozvole za posedovanje i nošenje oružja. Na takva objašnjenja na albanskoj strani je rečeno da ljudi iz SPS-a koji su održali miting za Slobodana Miloševića u Gračanici, barem deceniju učestvuju u ratnohuškačkoj propagandi, u pripremanju i vođenju srpskih ratova na Balkanu i na Kosovu. I Rexhep Qosja, jedan od članova zajedničkog Administrativnig veća je izjavio da se izbori koji se organizuju u Jugoslaviji ni sada niti ikada mogu održati na Kosovu, jer se radi o "ostatku Jugoslavije" koji je vodio četiri rata i na Kosovu počinio zločin genocida, te da za tako nešto nema ni istorijsko, ni moralni niti političko pravo. Kušner je ponovio da oni na Kosovu ne mogu održati u zvaničnim prostorijama niti biti podržani. Može se samo voditi računa da ne dođe do konfrontacija. I on je kazao da je problem činjenica što je jedan od kandidata na predsedničkim izborima ratni kriminalac, ali i da nema registrovanih lista srpskih birača, da niko od njega nije zvanično tražio organizovanje takvih izbora na Kosovu. Qosja je odgovorio da albanski politički predstavnici nisu zadovoljni takvim obrazloženjem, ali jesu što se tiče neodržavanja izbora na novu Jugoslavije.

    Sve u svemu stanje postaje veoma rovito. To potiskuje u drugi plan značaj i interesovanje za kosovske lokalne izbore. U prvi plan nameću se status Kosova, izgledi za izvlačenje ispod vlasti Beograda, međuetničke i unutaretničke konfrontacije., a još nisu ostvarene ni elementarne pretpostavke kosovske normalizacije. Poslednja prepucavanja pokazuju da kada je reč o kritičnim političkim odmeravanjima, kao što su, recimo izbori, nisu ispaljeni svi plotuni. Osim toga, ne treba baš nešto posebno da se dogodi da bi trenutno skočio intenzitet emocija. Međutim, izgleda da su nedavna prepucavanjaje bila neka vrsta predigre. Da podsetimo da je poslednjih nedelja došlo do prvih javnih direktnih ili indirektnih optužbi za političko nasilje na Kosovu. Ocenjujući da je na Kosovu glavni i najozbiljniji problem terorizam, glasnogovornik Srpskog nacionalnog veća iz Gračanice i verski starešina dečanskog manastira Sava Janjić optužio je sve političke grupe proizašle iz bivše UČK za ubijanje nevinih civila, posebno Srba, za etničko čišćenje i za proganjanje umerenih albanskih snaga pri čemu je pomenuo Rugovin Demokratski savez Kosova. U negativnom kontekstu pomenuo je i predsednika Demokratske partije Kosova Hašima Thačija i njegovu partiju. Sa te strane odgovoreno mu je istog dana jednako teškim sumnjama i optužbama da pod firmom umerenosti Janjić pokušava da vrati Srbiju na Kosovo. Koji dan kasnije, vođstvo Thačijeve partije ocenilo je u jednom saopštenju da u Janjićevoj kampanji učestvuju i neke albanske političke snage. Pre toga, Predsedništvo Demokratskog saveza Kosova optužilo je za političko nasilje razne pojedince-profitere i određene grupe koje teže da zadrže sopstvene pozicije u kosovskom društvu i da pomoću nasilja ostanu na političkoj sceni.

    AIM Priština, Fehim REXHEPI