AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 31 AUG 2000 19:48:19 GMT

    Rat frekvencija

    Tirana, 31.08.2000

    Uporedo sa predizbornom kampanjim za lokalnu vlast, u Albaniji je u jeku i oštra borba oko frekvencija između elektronskih medija koje kalkulišu za dobijanje dozvola, koje bi pretvorile brojne radio i TV stanice od piratskih stanica kakve su aktuleno, u privatne stanice registrovane prema Zakonu.

    Predato je oko 120 zahteva za dozvole za radio i TV stanice, koje već mesecima stoje na stolovima Nacionalnog odbora radija i televizija u očekivanju teške odluke, koliko profesionalne toliko i političke. Skoro 20 televizija je pretendovalo da dobije dozvole i postanu nacionalne televizije, kojih u Albaniji, zbog ograničenog broja frekvencija mogu biti samo dve.

    Nacionalni odbor za radio i TV (KKRT) je objavio svoju odluku prema kojoj su, nakon diskvalifikacije onih koje nisu ispunjavale uslove određenih Zakonom, u daljem takmičenju ostale četiri TV stanice: TV Klan, TV Arberia, TV Shijak i Telenorba Shqiptare. Ostalim televizijama će biti izdate dozvole za lokalno emitovanje ili drugačije rečeno, imaće pravo da emituju signal u najviše četiri prefekture u zemlji. Od ovih stanica, TV Klan je pre dva meseca dobio i dozvolu od strane OEBS-a na Kosovu za emitovanje programa u Prištini i okolnim zonama.

    Kao što je i prirodno, oni koji su ostali u daljoj trci su zadovoljni, a oni koji su diskvalifikovani već su počeli sa osporavanjima. KKRT se našao pod pravom bujicom napada i optužbi, čak do te mere da je skoro za nedelju dana ''rat licenci'' premestio u drugi plan predizbornu borbu za naredne lokalne izbore. U nemogućnosti da ubedi tvrdoglave diskvalifikovane, KKRT je nakon sugestija ureda OEBS-a u Tirani odložio donošenje definitivne odluke o teškom izboru između četiri velikih od kojih će dve ipak morati da budu diskvalifikovane. Ova odluka će se objaviti nakon lokalnih izbora.

    Pre tri godine, Albanija je još uvek imala samo jednu državnu Radio - televiziju koja je bila kontrolisana od strane partije na vlasti i koja je služila kao jabuka razdora u oštroj političkoj borbi. Nakon spornih izbora iz 1996. godine, Berisha i njegova partija su počeli da osećaju da elektronski mediji ne mogu i dalje ostati monopol Vlade. Grupa eksperata je započela rad na stvaranju Platforme pretvaranja državne TV u javnu TV. Upravo u to vreme, na neki takoreći iznenadan način, u jednom malom gradu 31-kilometara udaljenim od Tirane počeo je sa emitovanjem programa jedan privatan TV koji je dobio naziv po gradu gde se i ''rodio'' - TV Shijak.

    Iniciran od strane jednog običnog majstora TV aparata, TV Shijak je imala bednu tehniku i mogla se pratiti samo u stanovima u centru grada. Njena antena postavljena na minaretu džamije, najviša tačka u gradu, nije ulivala mnogo nade za njenu budućnost. Međutim, u jesen 1996. godine vlasnik TV Shijak je preuzeo novu investiciju i njen signal je dopro do Tirane. Ono što je najneverovatnije, država je nije zabranila. Sada je put bio otvoren.

    U jesen 1996. godine na ekranima TV aparata pojavili su se i signali tri druga televizijska kanala od kojih jedan TV Vefa, vlasništvo najveće piramidalne sheme koja će se srušiti nakon nekoliko meseci. TV Vefa se smestila u jednoj zgradi u centru Tirane i njeni rukovodioci izjavili da će ubrzo postati nacionalna i balkanska televizija. Međutim, TV Vefa nije uspela da ode dalje od špice i nekoliko govora njenog boss-a u vreme kada se finansijska piramida stropoštavala, sahranivši 350 miliona dolara ušteđevine prevarenih Albanaca.

    Događaji iz 1997. godine u Albaniji su presekli intenzitet investicija u elektronske medije. Međutim, u vreme kada je zemlja nastojala da izađe iz haosa, list Koha Jone, najveći i najutoritativniji u zemlji, kupio je i instalirao svoj radio. Radio Koha je uspela da pokrije perfektno izbore od 29. juna 1997. godine, definitivno dokazujući da je državni monopol nad informacijama i elektronskim medijima završen jednom zauvek.

    Albanski zakon niti je dozvoljavao niti zabranjivao elektronske medije, tako da prema poznatom principu: ''Ono što se ne zabranjuje, dozvoljeno je'', za samo tri godine oni su se umnožili na neverovatan način. Nijedan grad Albanije, bio mali ili veliki, nije ostao bez svoje televizije i radija. Samo u Tirani je broj TV dostigao cifru 15.

    Za razliku od nekoliko drugih zemalja u kojima je prvo pripremljen zakonski okvir, a tek kasnije upaljeno zeleno svetlo koje je dozvoljavalo regulisani saobraćaj elektronskih medija, u Albaniji je dozvoljeno njihovo postojanje polazeći od stanovišta da će se regulisanje zakonskog okvira izvršiti u nekoj kasnijoj fazi. To je imalo svoje prednosti, ali i posledice.

    Televizijska piraterija je postala moda. Filmovi kao što je ''Titanik'' ili ''Engleski pacijent'', prikazivali su se na ekranima albanskih TV, u isto vreme kada su se prikazivali i u zapadnim bioskopima. Bila je dovoljna jedna piratska kaseta iz inostranstva i na ekranima u Tirani pojavlili su se titlovi ''Titanika''.

    U jesen 1997. godine, TV Arberia počela je prva da emituje emisiju vesti. Prvo bez spikera, ova emisija vesti ubrzo je postala najpopularnija u glavnom gradu. Ugledajući se na primer na TV A i TV Shijak je počeo sa emitovanjem informativne emisije, a nakon nje i sve ostale televizije. Ovo je i trenutak kada je pisana štampa u Albaniji počela ubrzano da gubi teren, beležeći drastičan pad tiraža. Albanci su počeli da troše manje novca za kupovinu novina i troše više vremena za praćenje vesti na radiju ili TV.

    Iako sa kašnjenjem, Albanija je uspela da usvoji veoma napredan zakonski okvir za elektronske medije. Albanski zakon za javne i privatne TV ispunjava sve međunarodne standarde. Međutim, dok s jedne strane nije bilo ustručavanja niti značajnih osporavanja tog Zakona, čini se da njegova primena neće biti laka. Tako, Nacionalni odbor RTV je još uvek nekompletna institucija zbog toga što je opozicija odbila da pošalje svog predstavnika. S druge strane, u zemlji kakva je Albanija, gde zakoni kao po pravilu više pripadaju polju teorije nego prakse, neće biti lako nametnuti pravila. I treba ovde dodati da su tri godine u stilu wild west u medijima učinile da deo boss-ova radija i televizija ceo dan uzvikuju parole o slobodi i da zaboravljaju na odgovornost.

    AIM Tirana, Blendi FEVZIU