AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 31 AUG 2000 13:44:31 GMT

    Terapija koja boli

    Makedonija se ponovo vraca pod okrilje MMF aranzmanom od 36 milona dolara. Ostaje dilema dali ce od toga imati vise stete ili koristi.

    AIM Skopje, 31.08. 2000

    Nakon dve godine Vlada Makedonije je konacno uspela da ubedi medjunarodne monetarce i svetske finansiske strucnjake da nastavlja reformskim putem s kojeg je privremeno skrenula, uglavnom radi rata u susedstvu i raznih subjektivnih slabosti, i da ce ubuduce disciplinovano sprovoditi sve preuzete obaveze kako bi zemlju izvukla iz haosa i bede u kojoj se nalazi. Pregovori o definiranju trigodisnjeg aranzmana sa MMF, koji je usaglasen sredinom avgusta su bili izuzetno teski, jer je trebalo vratiti izgubljeno poverenje i pruziti dovoljno ubedjivih dokaza za politicku spremnost i sposobnost da se ovoga puta, uprkos strogim kriterijima, zaista istraje na reformskom kursu. Uz ovo, ministar finansija Nikola Gruevski, koji se trenutno nalazi u Vasingtonu gde privodi kraju pregovore sa Svetskom bankom o Fesal aranzmanu, podvalci znacaj postignutog dogovora za medjunarodni ugled drzave kao “koliko –toliko zrele” i nadu da ce to omoguciti brzi i veci dolazak inostranog kapitala, i to onog cistog i legalnog, nasuprot prljavom i sumnjivom novcu kojim su takoreci preplavljeni domaci ekonomski kanali.

    Dakle, Makedonija je sa MMF postigla saglasnost za novi trigodisnji aranzman koji formalno treba da bude odobren u septembru, a da postane operativan u oktobru ove 2000 godine. Tezak je 35,9 miliona dolara, sto pretstavlja 40 % makedonske kvote u ovoj medjunarodnoj monetarnoj instituciji. Od tih bezmalo 36 miliona dolara, 30 posto ce se koristiti pod PRGF uslovima za smanjenje siromastva, sa povoljnim IDA kamatama od 0,75% i rokom odplate 30 godina. Preostalih 70 % ce biti IFF kredit za

    obezbedjenje ekonomskog rasta.

    Aranzmanom je predvidjeno da ekonomski rast bude, bolje receno, da bruto

    domaci proizvod u Makedoniji ove i naredne dve godine iznosi po 6% godisnje u uslovima niske i jednocifrene inflacije. Do kraja ove godine je dozvoljeno da ona iznosi 4,9 % racunato na osnovu troskova zivota ili 7% ako se uporedjuje sa porastom cena. Stope inflacije za iducu 2001 godinu ce biti znatno nize, morace da se krecu do 2,2 %, odnosno 3 procenta. Racuna se na stabilizaciju cena nafte, struje , ali i na smanjenje efekta od poreza na dodatu vrednost. Projektovano je permanentno povecanje deviznih rezervi i to za 2000-tu 144,5 miliona dolara, kako bi one stigle do 603 miliona, i za jos 75 miliona dolara u 2001, kada treba da dostignu najveci nivo od ekonomskog osamostaljivanja zemlje i da iznose 678 miliona zelenih banknota. Samo tako ce moci, ocenili su eksperti MMF-a biti dovoljano sigurni za vlastita sredstva koje nameravaju tu da uloze i da ce drzava

    redovno vracati svoje dugove.

    Visoka stopa rasta bice podrzana, obecano je, visokim rastom kreditne mase. U 2000 godini 8 milijardi denara,odnosno 190 miliona DM, a u 2001 ce bankama biti dozvoljeno da kreditiraju privatni sektor sa novih 200 miliona maraka. Projektovano je da novcana masa raste u tekucoj godini za 13,7 % , a u iducoj 13,2 procenta . Monetarci su navodno, kako isticu u ministarstvu finansija, bili zadovolnji ostvarenim budjetskim suficitom od 200 miliona maraka u prvoj polovini ove godine i insistirali da se on cuva kao ustedjevina do kraja iduce godine, tokom koje ce morati da se vodi uramnotezenija budjetska politika, a ne da se od privrede uzima vise nego sto treba.Vlada namerava da viskove upotrebi za smanjenje personalnog poreza i za stimulaciju razvoja malih biznisa u privatnom sektoru, kako bi doprinela ublazavanju jos uvek ogromne stope nezaposlenosti od 38 %.

    Pregovaracki timovi Makedonije i MMF su se precizno dogovorili i o drugim kljucnim ekonomskim parametrima. Naredne tri godine ce, naprimer, na ledu biti plate u javnoj administraciji i u onim kolektivima koji zarade dobijaju iz drzavnog budjeta. Do 2003 Vlada nece smeti ni da razmislja o

    korekciji akciza, vec ce morati da odrzava fleksibilnu politiku cena nafte i njenih derivata prema kretanju na svetskoj berzi i da od toga obezbedi stabilne budjetske prihode. Do kraja ove godine ce morati da ukine sve interne racune raznih ministarstava koji su ostvarivali vlastite prihode bez kontrole i da ih uklopi u Budzet centralne banke. Medjunarodni Monetarni

    Fond ce permanentno pratiti implementaciju trezorskog sistema, upravljanje gotovinom, dugovanjima i budzetskim knjigovodstvom. Pod budnim okom monetaraca bice osnovana posebna radna jedinica koja ce pratiti vladin dug i na osnovu stecenih saznanja izraditi sveobuhvatnu listu dugova, ukljucujuci i date garancije za razne pozajmice. Njeni eksperti ce pomoci izradu strategije o politici garancija i preuzimanja obaveza vezanih za prestruktuiranje preduzeca i banaka, koje ce znatno biti ubrzano, te novog Zakona o hipotekama. Najvise reformi ce biti sprovedno, stoji zapisano u aranzmanu o kojem je rec, u bankarskom sistemu. One ce poceti od Centralne Banke, zatim ce se ici na potunu kapitalizaciju Fonda za osiguranje, pa na uvodjenje of sajd metodologije za problematicne banke i izradu dijagnosticke studije za cetiri najvece banke u zemlji, ne racunajuci Stopansku koju su nedavno kupili Grci. Precizirano je da se celokupni novcani tokovi iz Zavoda za platni promet moraju do kraja iduce godine prebaciti na poslovne Banke. Juni 2001 je zadnji rok da profunkcinira centralni bankarski registar. Dogovoreno je takodje da se penzionerima isplati zaostali dug od 20 miliona DM na ime ranije nezakonito oduzetih 8 % primanja i da se to cini na 58 mesecnih rata od novca prikupljenog privatizacijom drustvenog kapitala. Kada je o privatizaciji i reformama preduzeca rec, preciziranje rokova tek predstoji.Ono je usko povezano za ishodom pregovora sa Svetskom Bankom.Vasingtonski blizanci su se naime dogovorili da MMF u Makedoniji sledece tri godine budno prati celokupno kretanje novca, i statistiku, a

    Svetska Banka da nadgleda sprovodjenje strukturnih reformi i da pomogne u izradi novih zakonskih projekata kojima ce se smanjiti benificije nezaposlenima i penzionerima.

    Objavljivanje vesti da je zemlja najzad ponovo “ u krilu” MMF –a u jeku predizborne kampanje za lokalne izbore marketinski je dobro dosla vladajucoj koaliciji, a sluzi i udruzenoj opoziciji u njenim nastojanjima da kao lose prikaze sve sto urade partije na vlasti, sto je inace njihova uobicajena praksa.

    U nacelnu se svi slazu da je dobro sto je najzad prekinut moratorijum u

    odnosima sa MMF i da je aranzman sa njima stigao u zadnji cas, ali mnogi, osobito istaknuti domaci ekonomisti ocenjuju da je MMF ovoga puta prema Makedoniji bio prestrog. Isticu svoje uverenje da postignuti Dogovor nije potvrda sprovodjenja reformi vec obaveza MMF da pomogne ovoj zemlji da prebrodi platno bilansne teskoce nakon vojne intervencije medjunarodne zajednice u SRJ, zbog koje je njen dug prosle godine bio reprogramiran.

    Izrazaju sumnju da ce Vlada biti u mogucnosti da ispostuje nametnutu finansisku disciplinu kroz restrikciju svih formi potrosnje, jer je stanje u privredi katastrofalno. Smatra se da je vrednost aranzmana premala da bi se zadovoljile sve potrebe i izvode razne pretpostavke zbog cega su monetarci prvobitno projektovanih 70 miliona dolara sveli na manje od 40. Izgubljeno poverenje u zvanicnu politiku Vlade, u njenu spremnost da vraca dugove i u solventnost budzeta je na prvom mestu. Zatim slede misljenja da sadrzina dogovorenog ne odgovara interesima drzave, da aranzman sada nije trebalo

    prihvatati po svaku cenu, te da ce on samo povecati postojece siromastvo. To ce znaciti da ce ni krivi ni duzni ceh platiti gradjani, a ne Vlada zarazena najopasnijim virusom tranzicije - mitom i korupcijom. Ipak ima i takvih, osobito mudju politicarima iz redova opozicije, koji misle da MMF sumnja u sposobnost Vlade da sprovrede reforme, ali ostaje u Makedoniji kako zbog do sada uzaludno potrosenog vremena, tako i zarad’ prevelikog rizika od destabilizacije koji postoji za ceo region ako se iz Makedonije povuce.

    Optuzbe ovakve vrste ministar finansija Gruevski energicno demanuje .

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA