AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 27 AUG 2000 21:05:32 GMT

    Ekonomija i izbori

    Skrivanje bede

    Suočena s neizbežnim poskupljenjima, koja će još više da pogoršaju životni standard stanovništva, vlast se odlučila da izbore održi pre nego poskupljenja uzmu maha, iako i ova dosadašnja prevazilaze kupovnu moć najvećeg dela stanovništva. Nezavisni ekonomisti pominju godišnju inflaciju od 57 odsto.

    AIM,Podgorica, 27. 8. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Dok Centralni koordinacioni tim Vlade Srbije, koji iz ,,senke,, upravlja državnom privredom s neskrivenim optimizmom, karakterističnim za predizborno vreme, konstatuje kako povećanje proizvodnje premašuje planirani okvir od 16 odsto, pa sugeriše da se projekcija poveća na 20 odsto, istovremeno ,,zaboravlja,, na drugu stranu medalje privredne aktivnosti: neočekivano povećanje cena. Prema zvaničnoj statistici cene u maju su povećane za 5,2 odsto, u junu za 4,2, a u julu za 2,9 odsto. Na prvi pogled izgleda da je inflatorni talas zaustavljen, ali to je samo sezonska varka, jer leto je karakteristično po mirovanju cena.

    Zvanična saopštenja ne daju pravu sliku, ili je saopštavaju sa zadrškom, kao što je bilo s prošlogodišnjom inflacijom, kada je tek u martu priznato poskupljenje naftenih derivata iz novembra. Gradjani se svakodnevno susreću s osetnim poskupljenjima, koja ne mogu da prate sa svojim platama, a penzioneri još manje. Primanja zaposlenih su zaustavljena na, aprilskom novou. Od tada hleb je poskupio 66 odsto, mleko za 80 odsto, meso gotovo 100 odsto, a osnovni prehrambeni proizvodi na zelenoj pijaci, poput krompira, luka, pasulja, boranije, jaja, sira i još nekih skuplji su, u odnosu na prošlogodišnje leto, za dva do tri puta.

    Sve se to dogadja u godini u kojoj je zvanična ekonomska politika predvidela da prodje bez inflacije. Anketa koju je sproveo Institut za tržišna istraživanja najavljuje još drastičnija poskupljenja početkom jeseni. Nakon kratkog predaha u vreme trajanja sezonskog sniženja odeće i obuće koja kupcima neće biti potrebna do sledećeg leta, trgovci najavljuju novi talas poskupljenja. Čak 24 odsto njih ( duplo više nego prethodnog meseca ) najavljuje poskupljenja. To se podudara s najavom proizvodjača, jer je 23 posto njih nagovestilo povećanje cena.

    Ovi podaci poznati su naravno i u strukturama vlasti, pa je sasvim vidljivo zašto se režim odlučio da izbore održi krajem septembra, do kada će, koliko-toliko, novi inflatorni talas da bude izbegnut ili ublažen. Najveći deo stanovništva je nepripremljen za nova poskupljenja, jer ni ova dosadašnja nije mogao da prati. Tako će milion i 250 hiljada penzionera dobiti povišicu od 8,7 odsto i to dva dana pre održavanja izbora. Da li će to biti dovoljno da stranke na vlasti dobiju poverenje biračkog tela pokazaće rezultati. Podrška koju je skupština penzionera dala Slobodanu Miloševiću data je bez konsultacije članstva, kome se sugeriše za koga da glasa.

    Da je kupovna moć opala vidi se po smanjenim nabavkama u trgovini, koje su u maloprodaji pale za 23 odsto. I pored manjih narudžbi čak 28 odsto anketiranih trgovaca je izjavilo da su zatrpani zalihama.

    Na osnovu podataka dobijanih anketom spomenuti Institut predvidja da će prosečni mesečni rast cena u narednih pola godina iznositi 4,7 odsto mesečno, odnosno da će inflacija, u godini bez rasta cena ( prema zvaničnoj ekonomskoj poliotici ), biti 57 odsto. Povećanje cena u drugom polugodištu najavljuje 44 odsto proizvodjača i to najviše, 61 odsto, iz sektora koji proizvodi robu široke potrošnje.

    Kao glavni razlozi poskupljenja spominju se visoka nelikvidnost, ogromni dispariteti cena, nastali kao posledica administrativne kontrole, zatim porast troškova, zatvorenost tržišta. Sve su to krupni poremećaji zbog kojih, smatraju ekonomski eksperti, novi inflatorni talas ne može da bude sprečen.

    Na osnovu najnovijih mera centralne banke, koja je podigla obaveznu rezervu banaka na 25 odsto stanje likvidnosti u bankarskom sistemu, pa samim tim i u privredi će se još više da pogorša. Mera je uvedena da se spreči strmoglavi pad dinara u odnosu na konvertibilne valute do koga je došlo usled povećanja novčane mase. Tako je vrednost domaće valute trenutno pala(žiralni kurs) na 30 dinara za jednu DEM. Zajedno s odlukom da se povuče deo novčane mase iz opticaja i tako spasi dinar od daljnjeg propadanja vlast se odlučila da vrednost dinara brani i angažovanjem policije, koja provodi veliku hajku protiv dilera. Mnogi su zaglavili u zatvoru, ali obezbredjivanje dinara se nastavlja.

    Dospela potraživanja banaka od privrede dostigla su 16 milijardi dinara, što je samo 6 odsto od ukupnih potraživanja u privredi. Privreda duguje i budžetima. Tako je premijer Vlade Srbije, na nagovor svog podpredsednika i ministra zdravlja Milovana Bojića morao da pozove najveće dužnike i opomene ih da uplaćuju doprinos za zdrastveno osiguranje, bez čega ne može da se obezbedi snabdevanje lekovima i funkcionisanje zdravstvene službe. Gradjani su oslobodjeni participacije kod korištenja zdravstvenih usluga, ali će preko tržišta na kojem će, zbog pooštrene financijske discipline, doći do većih cena proizvodjačkih roba, morati opet sve da plate na zaobilazan način.

    Ionako nepovoljnom finansijskom i administrativnom ambijentu u kome posluje jugoslovenska privreda,sada je doprinela i suša koja je nanela ogromne štete poljoprivredi.Procenjuje se da ona iznosi milijardu DEM. Opterećena dugovima, nelikvidnošću, bez obrtnih sredstava, okovana sankcijama privreda je primorana da izlaz traži u povećanju cena. Na drugoj strani osiromašeno stanovništvo sa izuzetno skromnom kupovnom moći, koja jedva pokriva nabavku hleba i mleka, ne može da podnese troškovne udare. U takvoj ekonomskoj klimi nailaze najavljeni izbori, s opasnošću da se posle njih ekonomske prilike drastično pogoršaju. Ekonomski analitičari prvi put ozbiljno upozoravaju i na mogućnost gladi u prestojećoj godini.

    Ratomir Petković (AIM)