AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 25 AUG 2000 12:29:37 GMT

    Dosije

    Preuzimanje Trepče

    AIM,Podgorica, 25. 8. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Od kada je uprava ujedinjenih nacija za Kosovo 14. avgusta preuzela topionicu olova u Zvečanu u kome su zaposleni isključivo Srbi, ključno postrojenje Rudarsko metalurškog kombinata Trepča, pod izgovorom da Topionica preko svake mere zagadjuje atmosferu olovom, radnici Kombinata, po nekoliko stotina njih, svakoga jutra se okupljaju pred kapijom Topionice u znak protesta. Ali, najveća do sada zabeležena gužva, u ponedeljak 21. avgusta ujutro, bila je izazvana najavom nove uprave Trepče da će u utorak prekinuti sa isplatom akontacije od 50 nemačkih maraka po radniku. Ljudi su požurili da uzmu šta se može, pokazujući time koliko poverenja imaju u pokušaje različitih srpskih zvaničnih i nezvaničnih struktura da Trepču vrate pod srpsku kontrolu.

    Nepoverenje radnika Trepče nije čudno. Dok zvanični organi SRJ uzaludno podnose note i protestna pisma različitim organima Ujedinjenih nacija i Evropske unije, razna srpska nacionalna veća (SNV) nasilnu promenu uprave Kombinata koriste za medjusobna prepucavanja. Stara, zvanična uprava Trepče za to vreme održava sednice u Beogradu i Novom Pazaru i izdaje ljutita saopštenja. Najracionalnije se postavio Oliver Ivanović, predsednik Izvršnog odbora SNV Mitrovice, koji insistira na zahtevima da niko ne ostane bez posla, da svi budu plaćeni i da u zvečanskoj topionici olova ne smeju biti zapošljavani Albanci. Ivanović prećutno priznaje novu upravu, pa će predstavnici novoformiranog medjunarodnog konzorcijuma za rukovodjenje Kombinatom u subotu, 27. avgusta, razgovarati sa ekspertskim timom Trepče i timom stručnjaka SNV Kosovske Mitrovice o rekonstrukciji ovog kombinata i ponovnom pokretanju proizvodnje.

    Za to vreme Bernar Kušner, šef UNMIK-a, obišao je novoosvojenu Topionicu olova koju je potom opisao kao dinosaurusa u očajnom stanju u kojem su radnici radili u uslovima iz 19. veka. Na konferenciji za novinare održanoj 18. avgusta, zvaničnici UNMIK-a su predstavili novu upravu Trepče i plan za izdavanje Kombinata pod zakup. Medjunarodni konzorcijum ITT, koji će upravljati Trepčom, čine američka metalurška kompanija ,,Morison Knudsen,,, švedski ,,Boliden Kontek,, i francuski TEC. Kušner je obišao i albanske rudare u rudniku Stari trg, koji već nekoliko meseci rade na isušivanju tamošnjih poplavljenih okana. Kako kaže prištinski dnevnik ,,Koha ditore,, , Kušner nije otišao tamo da rudarima podeli plate koje nisu primili već dva meseca, nego da im predstavi nove direktore.

    Preuzimanjem Trepčinih postrojenja u Zvečanu svi pogoni Kombinata na teritoriji Kosova dospeli su u ruke UNMIK-a. U okviru Kombinata (koji je osnovan još 1939., francuskim kapitalom) nalazi se svih 14 rudnika olova i cinka na teirtoriji SRJ, ali iz sedam rudnika sa Kosova dolazilo oko 90 posto jugoslovenske proizvodnje olovno-cinkane rude. Posle primarne obrade u osam postrojenja za flotaciju, sav rudni koncentrat odlazio je u topionicu i rafineriju olova u Zvečanu i pogon za elektrolizu cinka u južnom delu Mitrovice. Ova dva metalurška postrojenja najveći su pogoni te vrste u Evropi, baš kao što je Stari trg najveći evropski rudnik olova. Deo kombinata su i 17 fabrika, medju kojima fabrika baterija i hemijska industrija u Mitrovici, fabrika baterijskih lampi u Peći, boja i lakova u Vučitrnu, lovačke municije u Srbici i juvelirnica u Prizrenu.

    Aziz Abraši, direktor Kombinata do 1989., u nedavno objavljenoj knjizi piše da je Trepča tokom osamdesetih zaradjivala oko 200 miliona dolara godišnje. U 1989. samo je vrednost izvoza iznosila 120 miliona dolara. Proizvodnja ovakvih sistema varira iz godine u godinu, zbog promenjivog kvaliteta rude i prilika na tržištu, ali je za vreme SFRJ u Trepči iskopavano preko 1,5 miliona tona sirove rude godišnje iz koje je dobijano preko 80 hiljada tona čistog olova. Iz Trepčine rude dobijani su i cink, srebro, zlato i kadmijum. U Kombinatu je radilo skoro 22 hiljade radnika, od čega 18 i po hiljada na samom Kosovu.

    Posle protesta albanskih rudara 1988. i 1989., u toku uspostavljanja današnjeg srbijanskog režima, mnogi Albanci su izbačeni sa posla, a neki su osudjeni i na zatvorske kazne. Ostali su Kombinat napustili sami. U sledećih šest godina ukupna proizvodja Trepče bila je ravna ranijoj jednogodišnjoj proizvodnji. Nova uprava, na čelu sa današnjih direktorom Novakom Bjelićem, postavljena je 1996. Bjelić je uspeo da reorganizuje proizvodnju i dovede je na nivo polovine proizvodnje iz osamdesetih. Tokom 1998. godine Kombinat je proizveo 40 hiljada tona olova i 60 hiljada tona cinka. U sistemu Trepče radilo je više od 10 hiljada ljudi.

    Po dolasku medjunarodnih snaga na Kosovo, sredinom prošle godine, na reci Ibar je uspostavljena demarkaciona linija izmedju Srba na severu i Albanaca na jugu. Postrojenja za preradu olova u Zvečanu našla su se na srpskoj teritoriji i ostala pod starom upravom, ali je pet najvećih kosovskih rudnika olova, medju kojima i Stari trg, ostalo izvan domašaja kombinata. Ovi rudnici su davali oko 70 odsto sirovina za zvečansku topionicu. Kombinat je uposlio deo kapaciteta uvozom rudnog koncentrata, koji je u zemlju ulazio preko luke Bar.

    Administracija Ujedinjenih nacija od početka je pokazivala veliko interesovanje za Trepču. Bernar Kušner je još 25. jula prošle godine doneo uredbu kojom na UNMIK prenosi pravo upravljanja svom pokrenom i nepokretnom imovinom SRJ, republike Srbije ili njihovih organa koja se nalazi na teritoriji Kosova. UNMIK i KFOR su narednih meseci ulazili u jedan po jedan od Trepčinih pogona, zaustavljajući proizvodnju. Elektroliza cinka u Mitrovici izgorela je u požaru krajem maja ove godine.

    U novembru prošle godine Medjunarodna krizna grupa, nevladina organizacija koja uživa pdoršku Džordža Soroša i u čijem upravnopm odboru sede Vesli Klark i Luiz Arbur, izdala je izveštaj o Trepči. U zaključku tog dokumenta Grupa preporučuje UNMIK-u da preuzme sve Trepčine pogone i sprovede program njihovog osposobljavanja za proizvodnju, kako bi Trepču učinio primamljivom za strane investitore. Posebno se preporučuje UNMIK-u i KFOR-u da potpuno zatvore Topionicu u Zvečanu kao izvor zagadjenja okoline i, što je možda još važnije, perionicu novca za Miloševićev režim. Varijacije u kvalitetu rude, pa time i u količini dobijenog metala dušu su dale za finansijske malverzacije.

    U junu ove godine Topionica je povećala proizvodnju. UNMIK je 19. juna tražio od Novaka Bjelića da dozvoli stručnjacima ovog istog konzorcijuma koji sada upravlja Trepčom da počnu rad na rekonstrukciji Topionice, ali dogovor nije postignut. Krajem jula se u francuskoj štampi pojavljuju prvi tekstovi o trovanju francuskih vojnika stacioniranih na Kosovu olovom. Tada je komanda francuske brigade u Mitrovici pripadnicama tek pristiglih francuskih trupa izdala preporuku da se tokom četvoromesečnog boravka na Kosovu uzdržavaju od seksualnih odnosa i da izbegavaju trudnoću tokom sledeće dve godine. Francusko ministarstvo odbrane je 1. avgusta tražilo od Kušnera, bivšeg francuskog ministra zdravlja, da ,,privremeno ograniči,, rad Topionice i dovede emisiju olova u saglasnost sa medjunarodnim standardima. Suzan Manuel, protparol UNMIK-a, izjavila je 8. avgusta da je nekoliko pripadnika medjunarodnog kontigenta otrovano olovom i da je koncentracija olova u vazduhu u Zvečanu i okolini 20 puta veća od dozvoljene. Već sledećeg dana u izveštajima stranih novinara volšebno se pojavila još jedna nula, pa se od tada ponavlja da je nivo zagadjenja 200 puta veći od dozvoljenog. U tom trenutku primećeno je da je i koncentracija pripadnika KFOR-a i medjunarodne policije u Mitrovici i okolini daleko veća od uobičajene, pa je svima već bilo jasno šta se sprema.

    Operacija preuzimanja Topionice počela je 14. avgusta u pola četiri ujutro. U akciji je učestvovalo oko 900 britanskih, danskih, francuskih i pakistanskih vojnika. Putevi od Zvečana ka Mitrovici i svi izlazi iz Mitrovice bili su blokirani. Mesto su nadletali helikopteri KFOR-a, koji su bacali letke štampane u Makedoniji kojim se objašnjava da će pripadnici Drugog kraljevskog puka britanske vojske narednih dana patrolirati Zvečanom i okolinom ,,radi očuvanja bezbednog okruženja,,. Letkom je stanovnicima Zvečana objašnjeno da vozila ,,Vorior,, nisu tenkovi, već oklopni transporteri u kojima britanska vojska spava kad nije u bazi. ,,Biće nam zadovoljstvo da se u narednih nekoliko dana upoznamo sa članovima ove zajednice. Unapred hvala na saradnji,, , pisalo je u letku. U to vreme u topionici nije bilo mnogo radnika i britanske trupe su se prosto ušetale u postrojenja. Niko nije pružao nikakav otpor, samo se grupa od oko 30 inženjera i tehničara zaključala u upravnu zgradu, odbijajući da stručnjacima UNMIK-a pomogne da isključe topioničke peći. Peći su ipak ugašene pola sata kasnije.

    Pošto su obavili posao u topionici, pripadnici KFOR-a su zauzeli i zvečanski hotel, u kojem je bio smešten deo Trečcine administracije (tamo su povredili jednog radnika i vezali tri kuvarice) i Radio S, jedini lokalni elektronski medij na srpskom, čije je zatvaranje UNMIK-ov komesar za medije Sajmon Hejzlok naredio dva dana ranije, zbog neodgovarajuće prijave na konkurs za frekvencije.Radio S je inače stanica u čijem osnivanju je učestovovao beogradski režim.

    Oko sedam sati tog jutra, pred kapijom Topionice okupilo se nekoliko stotina meštana Zvečana i radnika prve smene. Oni su kamenicama napali britansku patrolu na ulazu u Topionicu, a naročito je loše prošao vod britanskih vojnika koji se nekako našao izmedju dve grupe Srba. Četvorica Britanaca su povredjena. Britance je spasla francuska žandarmerija koja je intervenisala pendrecima, suzavcem i gumenim mecima. Od toga je povredjeno šest srpskih civila.

    Potom se situacija smirila. Incidenata više nije bilo, blokada puteva trajala je još nekoliko sati, a već tokom popodneva broj pripadnika KFOR-a u Zvečanu sveden je na 400. Još ujutro je Viljem Neš, regionalni administrator UNMIK-a, obečao radnicima topionice po 50 maraka pomoći. Zvaničnici UNMIK-a su proteklih dana objasnili kakvi su njihovi planovi za Trepču. U prvoj fazi programa, koja je u toku, stručnjaci medjunarodnog konzorcijuma će proceniti stanje Trepčinih postrojenja i odrediti koja su od njih vredna obnavljanja. Oni će sačiniti plan prema kojem će se trošiti 16,5 miliona dolara koje su Evropska unija i vlade SAD, Holandije, Francuske, Italije i Švedske obezbedile za sprovodjenje druge faze programa. Cilj prve faze je, sem toga, zaštita imovine Kombinata, što podrazumeva čišćenje i zaštitu okoline, i obezbedjivanje plata radnicima. U drugoj fazi će se onih 16 miliona dolara potrošiti na rekonstrukciju opreme Kombinata i njeno osposobljavanje za proizvodnju. Na ovom poslu će raditi oko 2000 radnika. Potom će, za otrpilike tri meseca, biti sproveden medjunarodni tender na kojem će biti odredjeni budući zakupci Trepče.

    Upravni odbor koji će Trepču voditi tokom ovih operacija trebalo bi da bude sastavljen od predstavnika Srba i Albanaca. UNMIK obećava da u pogonima Trepče severno od Ibra za sada neće biti zapošljavani Albanci, ali odmah kaže da neće biti posla ni za sve Srbe koji su tamo do sada radili. Ako UNMIK bude nastavio da tako dosledno sprovodi uputstvo Medjunarodne krizne grupe, otkaz će se dobijati po osnovu ,,veza sa režimom u Beogradu,,. UNMIK je ipak, odlučio da se u ovom trenutku ne bavi pitanjem ko je zaista vlasnik Trepče, već da odluku o tome prepusti sudovima. Niko ne kaže kojim sudovima. Odluka o preuzimanju Kombinata doneta je na osnovu pomenute Kušnerove uredbe i saznanja medjunarodne administracije da je Trepča, iako nominalno akcionarsko društvo, isključivo u državnom i društvenom vlasništvu. Formalno, vlasnici Trepče su Fond za razvoj republike Srbije (66 odsto akcija), Jugobanka (2,5 odsto), Beobanka i Progres (zajedno 2,5 odsto) i Elektroprivreda Srbije (2 odsto). U društvenom vlasništvu je 27 odsto akcija kombinata. Na deo akcija Trepče polažu pravo i dve strane kompanije. Francuska SCMM tvrdi da je suvlasnik postala tako što je po osnovu duga dobila kosovski ogranak Jugobanke i sve njene akcije u Trepči. Ova kompanija u svojim zahtevima nema podršku francuske vlade. Regionalna admnistracija UNMIK-a u Mitrovici smeštena je u zgradi Jugobanke, pa SCMM zahteva od UNMIK-a da mu plati kiriju. UNMIK to odbija, jer Jugobanku smatra državnim vlasništvom.

    Druga kompanija koja polaže pravo na Trepču, grčki Mitilineos Holding, ozbiljniji je slučaj. Njen direktor Evangelos Mitilineos tvrdi da je u Trepču uložio 180 miliona dolara, a da mu je Kombinat dužan još 50 miliona dolara. Mitilineos je u bliskim poslovnim vezama sa Miloševićem i preko srpskog Telekoma, jer je jedan od direktora grčkog OTE-a koji u srpskoj telefonskoj kompaniji ima 20 odsto akcija. Mitilineos je do guše u poslovima sa Geneksom i Elektroprivredom, a navodno je ulagao i u Borski rudnik. S druge strane, Mitilineos ima jake veze i u Grčkoj, gde jedna od njegovih kompanija vladi isporučuje podmornice i rakete ,,Patriot,,.

    Akcionari iz Srbije su nedelju dana pre gubitka zvečanske topionice održali sastanak u Skoplju, kojem je prisustvovao i Evangelos Mitilineos. Tema ovog susreta bila je privatizacija Trepče. U Skoplju su, tokom dve nedelje koje su prethodile ovom sastanku, pregovarali i predstavnici UNMIK-a sa predstavnicima Upravnog odbora Trepče. UO Trepče tvrdi da se tada nije razgovaralo o vlasničkim odnosima. Uz to, odlučno poriče ,,glasine o navodnoj prodaji Trepče,,. Te glašine, kojima je tek ovaj demanti dao krila, zasnovane su na mlakoj reakciji i nikakvom otporu preuzimanju Trepče, kao i na ranijim iskustvima sa Miloševićem. Ali ne samo na tome. Kada su službenici UNMIK-a, dan posle upada u Topionicu, došli da radnicima isplate obećanih 50 maraka, doneli su pune kofere-dinara. Novih novcatih, u apoenima od sto dinara i pečatom Narodne banke Jugoslavije na poveznicama. Imali su i uredne spiskove zaposlenih.

    I politički trenutak za preuzimanje Trepče je čudno izabran. Izvesti ovu operaciju u sred predizborne kampanje u Jugoslaviji znači dati režimskoj propagandi materijala da do mile volje satire srpsku opoziciju optužujućio je što saradjuje sa ,,takvom,, medjunarodnom zajednicom. Ali, treba reći da je i ovakav tajming u skaldu sa preporukama medjunarodne krizne grupe. U njihovom izveštaju piše da Kombinat treba preuzeti PRE izbora u Jugoslaviji, da ne bi eventualna nova vlast bila optužena za gubitak Trepče. Zanimljiva logika. Sve i kad bi sadašnja opozicija u Srbiji bila optužena za tako nešto, tada bi već bila vlast, a sada su joj umanjene šanse da to uopšte postane. Ukratko, izveštaj Medjunarodne krizne grupe o Trepči kao da je pisao sam Slobodan Milošević.

    Zoran B. Nikolić (AIM)