AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 27 JUL 2000 15:03:45 GMT

    Partije i biznis na makedonski nacin

    AIM Skopje, 27.07. 2000

    Mnoga toga cudnog se u zadnje vreme dogadja u Makedoniji. Umesto da nakon deset godina samostalnosti prevazidje “decje bolesti”, ova mlada drzava u tranziciji se sve ozbiljnije suocava sa rastucim kriminalom raznih vrsta, podmetanjem bombi, oruzanim obracunima u kojima stradaju mladi ljudi, razbojnistvima, pljackama, prostitucijom Svega toga ovih vrelih ljetnih dana tu ima napretek, te policija ima prepune ruke posla.

    I dok obicni gradjani postaju paranoicni, jer ih opasnost vreba, takoreci, na svakom koraku, partije na vlasti, najodgovornije za horror - ambijent koji polako postaje deo makedonskg svakodnevlja, “mrtve hladne” upraznjavju novu vrstu, za njih, korisne “zanimacije”. Bave se biznisom. Prave “bele pare za crne dane”, kako je to izjavio licno premijer Ljupco Georgievski, lider vladajuce VMRO -DPMNE u nedavnom televizjiskim duelom sa celnikom najvece opozicione partije SDSM Brankom Crvenkovskim.

    Izjavio i ostao ziv! Javno je, naime, priznao, ono o cemu se poduze samo tajno saputalo u politickim i biznis kuloarima. A to je da njegova partija i ostali koalicioni partneri na vlasti, Demokratska Alternativa i DPA, kupuju, uglavnom bud-zasto, farme, stamparije, hotele, restorane, pa cak i fabrike, njima neometano gazduju i privredjuju, a zaradjeni novac uplacuju na partijske racune. To im, kazu, omogucava makedonski Zakon o politickim partijama koji, izmedju ostalog, dozvoljava finansiranje “i sredstvima ostvarenim od prihoda i vlastite imovine”. To sto je takva vrsta aktivnosti, kojoj su prionuli turbo dinamikom, suprotna osnovnim pravilima demokratije, poslovnom moralu i sto nigde u svetu nije dozvoljena, ih nimalo ne brine, jer, drsko podvlace, pomenuti Zakon nisu doneli oni, vec njihovi prethodnici!

    Medjutim, javnosti nisu bas ubedljivo objasnili odakle im toliki novac za kupovinu, svega onoga sto im se dopadne, i to gotovo svim najatraktivnijim privrednim delatnostima. Jer, na primer, najveca partija na vlasti ne krije da danas poseduje zivinarsku farmu u gostivarskom selu Volkovija, kucu i hotel u centru Ohrida, stampariju, atraktivni poslovni prostor, kafane i ducane u centru Skoplja, dve veledrogerije, te dve partijske firme : “Magnalektra VMRO DPMNE - Dooel,uvoz- izvoz” i “Ilindenka VMRO-DMPNE - DOOEL uvoz - izvoz.

    Spisak je poduzi i svakodnevno raste. Na celu svih partijskih firmi se nalaze direktori istaknuti i pouzdani “vojnici partije” bliski njenom rukovodstvu, ili poslanici u Sobranju Makedonije. Prva od pomenutih firmi “Magnalektra” je u trgovskom registru upisana kao Drustvo za proizvodnju, promet i obavljanje raznih vrsta usluga hardver, softfer, turisticke i td, koje moze da se bavi i spoljnom trgovinom prehrambenim i neprehrambenim proizvodima, da vrsi reeksport, konsignaciju, malogranicni promet sa svim susednim zemljama, zastupa i posreduje. Uz sve to, druga, a uz to i, koje li ironije, “konkurentska” partijska firma “Ilindenka” poseduje jos i ovlascenje za bavljenje medjunarodnim transportom robe i putnika. Dobro obavesteni tvrde da celnici VMRO-a trenutno rade na pribavljanju koncesija za koriscenje voda podno planine Pelister, te da su bitoljsku fabriku za proizvodnju svile, putem posrednika, navodno iz Tajvana, kupili celnici Demokratske Alternative.

    Treci vladin koalicioni partner Demokratska Partija Albanaca za sada imanja ne kupuje transparentno, ali javna je tajna, da su njeni celnici direktno zaduzeni za ekonomsku razmenu sa Kosovom i da revnosno kontroliraju bukvalno sav biznis sa tom Pokrajinom. Organizovali su maltene paralelnu, partijsku carinu. Zahvaljujuci tome dobro zive, setaju svetom, na licnim i partijskim kontima u zemlji i inostranstvu, imaju povece svote deviza i obezbedjuju “stabilnost” koaliciji.

    Upravo zbog svega ovoga niko vise ne veruje u tvrdnje premijera da pare

    na partijske racune stizu putem dobrovoljnih donacija i sponzorstva. Naprotiv! Sve je vise onih koji otvoreno sumnjaju u legalnost novopecenih patrijskih biznisa, i u povezanost pojedinaca iz vladajuce oligarhije sa belosvetskom mafijom. O tome su ovde stigla javna i veoma ostra upozorenja Biroa Evropske komisije za borbu protiv sverca i organizovanog kriminala, ali su docekana na “noz” i od Vlade energicno dematnovana.

    Inace, ovde su sve brojnije argumentovane tvrdnje o zloupotrebama vladajucih pozicija, o pritiscima koji se vrse na akcionere i rukovodstva firmi na koje se vlastodrsci “namerace”, da za male pare prodaju svoje akcije, o nepostovanju osnovnih ekonomskih zakonitosti. Brojne afere u oblasti zdravstva, ilegalnoj nabavci citostatika, na primer, ili trampi makedonskog duvana za srpske lekove koji su u promet pusteni bez provere kvaliteta i obaveznog odobrenja republickog zavoda za zdravstvenu zastitu, ali su zato partiskoj kasi VMRO-a doneli bezmalo 40 miliona maraka, to najbolje potvrdjuju. I izazivaju revolt obicnih gradjana, te razlicita reagovanja privrednika, ekonomsta, pravnika i politickih subjekata u zemlji.

    Dok pravnici i ekonomisti, posredstvom medija, ili na javnim tribinama, pokusavaju da objasne narodu da su vladajuce partije svojim biznis apetitima bez granica skrenule s pravog puta i drzavu vode ka ambisu, dotle privrednici i partije opozicije traze zastitu zakonitosti i svojih

    ozbiljno narusenih prava pred sudovima.

    Fakt je daje svaka od partija u Makedoniji, na osnovu Zakona koji je na snazi, pravno lice, ali samo zbog toga sto je registrovana u posebnom sudskom registru, onom za politicke partije, a ne onom za trgovacka drustva, nema prava da samostalno privredjuje, kategoricni su ekonomski i pravni analiticari. Partije postoje zbog trzista ideja, a nikako zbog trzista novca! Prirodno je da o kapitalu brinu biznismeni, a ne politicari. Preduzeca, a ne partije. Njihovo je da se bore za vlast, a ne za profite, za ostvarivanje raznih drustvenih, kulturnih, sportskih ili socijalnih ciljeva, a ne za podelu dobiti. Zakonom se takva vrsta aktivnosti tretira privrednim prestupom i nigde u svetu nije dozvoljena. Osim, kako sada stvari stoje, u Makedoniji, gde su na vlasti partije kojima, ako je suditi po njihovom ponasanju, nije stalo do sprovodjenja zakona, vec do ostvarivanja partiskih, ili licnih biznis interesa. Kako drugacije tumaciti pojavu dostavljanja ponuda za kupovinu raznih vrsta proizvoda i imovine, na primer, na listu hartije sa memorandumom VMRO-DPNME. Ili to sto se novcem sumnjivog porekla kupuje sve i svasta, sto partije na vlasti same sebe “kontrolisu” jer su u svim segmentima drzavne administracije postavile svoje ljude od poverenja, sto niko ne zna dali partijske firme placaju obaveze drzavnom budjetu. Zakon o partijama u Makedoniji, kazu strucnjaci, dobro regulise sve te odnose, ali je problem u tome sto ga oni koji su za to najodgovorniji, ne postuju. Besomicna trka za profitom je, ocenjuju analiticari, goli pokusaj vlasti da “zacementira” svoju vladavinu.

    Sumljivi biznisi kojima se vladajuce partije pokusavaju pretvoriti u “kupi-prodaj” drustva su vec osporena i pred pravosudnim organima je podneto nekoliko krivicnih prijava. Firma “Vektra- Prom”, jedan od vecih Akcionera Makedonske Banke, na primer, je prijavio sudu direktora te Banke, zbog toga sto je omogucio nezakonito, sto ce reci, bez licitacije, bez tendera i odluke Upravnog Odbora, otudjivanje dela imovine nekadasnje skopske fabrike cipela “Gazela”. Radi se o dva atraktivna ducana u strogom centru grada, koji su prodati VMRO-u za 500 hiljada maraka, a vrede najmanje duplo vise.Time je Makedonskoj Banci, koja je dobila imovinu Gazele zbog nenamirenih dugova, a na osnovu zakona o gubitasima, naneta velika steta. Tuzitelj tvrdi da poseduje obimnu dokumentaciju i da u saradnji sa ekspertskim timom pravnika priprema krivicnu prijavu i protiv partije na vlasti VMRO - DPMNE i protiv drzave!

    Sudski epilog ocekuju i u gostivarskoj zivinarskoj farmi ciji su zaposleni, izgubili svoje akcije, u korist VMRO-a. Reagovanje sudija ocekuju i brojne druge krivicne prijave koje su podnete protiv menadjera vise dobrostojecih preduzeca u zemlji, zeljnih da budu bliski vastorscima, pa bez mere drese kese i navodno , uplacuju novac u kase partija na vlasti. Na zalost javno tuzilastvo cuti i, bar za sada ne pokazuje volju da reaguje u zastitu zakonitosti.

    Novoosnovani opozicioni Demokratski Savez je Ustavnom sudu dostavio predlog za preispitivanje ustavnosti dela Zakona o politickim partijama koji se odnosi na finansiranje njihovih aktivnosti, sa zahtevom da se zabrani osnivanje partijskih firmi i kupovanje fabrika, dok jos nije prekasno. Lider Pavle Trajanov kaze da su, na osnovu analize prakse i iskustava zapadnih zemalja sa razvijenom demokratijom, predlozili da se ubuduce i u Makedoniji politicki subjekti finansiraju od clanarina, limitiranih donacija (ne vecih od 100 prosecnih plata i to jedan put godisnje) i iz Budjeta, ali po dva osnova - po broju clanova i po broju dobijenih glasova gradjana na izborima. Tako bi se uveo red i onemogucile zloupotrebe koje sada, tako drasticno, postaju prepoznatljiv

    beleg makedonskog zivljenja. Istini za volju se mora reci da je finansiskih zloupotreba bilo i za vreme vladavine socijaldemokrta, ali su oni to cinili, utisak je mnogih, znatno perfidnije.Trpali su novac u privatne djepove, a ne u partijske sefove. Medjutim, “ne lezi zec u tom grmu”.

    Dok je partija na vlasti bice i onih koji im se zele dodvoriti, i gramzivosti pojedinih mocnika. Vazno je ne dozvoliti da se zloupotrebe institucionalizuju. Potrebno je, podvlace analiticari, za to imati adekvatnu zakonsku regulativu i kontrolu Parlamenta i demokratske javnosti,te izgraditi trzisni poslovni moral i profesionalnu etiku. Stoga je sada red da se na delu pokaze treca vlast u Makedoniji.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA