AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 25 JUL 2000 22:46:37 GMT

    Grčki vojnici se vraćaju kući

    Tirana, 25.07.2000

    Jedna jedinica grčkih vojnika, jedino prisustvo u helenskoj uniformi u Albaniji, smeštena u jednom selu na periferiji Tirane, sprema svoj teški prtljag da bi definitivno napustila zemlju, u kojoj ni jedan dan nije imala miran san. Albanska Vlada je odlučila da ne produži mandat grčkoj jedinici koja je bila razmeštena u Albaniji još od marta 1997. godine.

    250 grčkih vojnika u početku su bili deo multinacionalnih snaga ''Alba'', koja je pod mandatom Saveta bezbednosti OUN došla u Albaniju u cilju obuzdavanja širenja anarhije nakon pada piramidalnih shema. Grčke trupe, kao i sve druge iz deset ostalih zemalja, bile su pod komandom jednog italijanskog generala, zemlje koja je rukovodila multinacionalnim vojnim snagama. Septembra 1997., kada su trupe svih drugih zemalja nakon opštih izbora otišle, što je bio i kraj operacije ''Alba'', grčka jedinica se nije pomerila iz svog garnizona u Yzerishtu, zapadno od Tirane.

    U decembru 1997., albanska Vlada je pripremila Nacrt zakona kojim je legitimisano grčko vojno prisustvo pripisujući mu humanitarnu misiju i pomoć albanskoj infrastrukturi. Uprkos oštrom protivljenju opozicije, ovaj Nacrt je prošao u Parlamentu. Nakon toga, grčka Vlada je slila dosta fondova i grčka jedinica je uspela da realizuje veoma skupu rekonstrukciju vojne bolnice u Tirani.

    Razlozi zbog kojih je Atina želela da ima vojno prisustvo u Albaniji izgleda da su više simboličke prirode nego strateške, mada ni to ne treba isključiti. Od 1997. ali i kasnije kroz albansku teritoriju prošlo je na stotine inostranih vojnika, uglavnom Italijana pod zastavama vojnih jedinica Severnoatlanske Alijanse, a jedna turska vojna jedinica je preuzela na sebe rekonstrukciju najveće albanske pomorske baze blizu Valone. U tom kontekstu za Grčku, čiji vojni odnosi sa severnim susedom nikada nisu blistali, vojno prisustvo u Albaniji imalo je bez sumnje svoj značaj. Neretko, Tirana je morala da manevriše i bude pažljiva u pogledu grčko - italijanskih rivalstava s jedne i grčko - turskih s druge strane, koje naravno ne smatraju Albaniju centrom sveta, ali svakako žele da tu budu prisutne. Od decembra 1997. godine postala je rutinska stvar predstavljanje zahteva za produženje mandata grčkoj jedinici od strane albanske Vlade. Iako, na osnovu albanskog Ustava pravo na produženje mandata inostranim vojnim trupama ima samo Parlament, pitanje grčke jedinice postao je deo parlamentarne debate svakiih šest meseci. Socijalistička većina koja je nekoliko puta glasala u prilog grčkog vojnog prisustva oštro je optužena od strane opozicije bivšeg predsednika Berishe da je prodala nacionalne interese južnom susedu, čija je vojska prekrstila noge usred Tirane kršeći državni suverenitet Albanije.

    Ove optužbe su postale jače i naišle su na pogodniji teren tokom proleća 1999. godine, kada se grčka javnost otvoreno usprotivila bombardovanju NATO na Jugoslaviju. Izgleda da su ove okolnosti uticale u ne tako maloj meri na odluku Vlade pod vođstvom Mete da izbegne davanje još jednog šestomesečnog mandata grčkoj jedinici.

    Međutim, ipak pokušaji nisu nedostajali. Nakon konsultacija sa grčkom stranom oktobra prošle godine kada je isticao mandat grčkim trupama u Albaniji, ministarstvo odbrane pripremilo je drugi Nacrt zakona po kojem bi u sklopu humanitarne Misije helenska jedinica na sebe preuzela rekonstrukciju bolnice u Đirokastri na jugu zemlje. Ali za to je bilo potrebno produženje boravka u Albaniji. Pravno, jedan drugi zahtev Vlade upućen Parlamentu bio bi opravdan, ali politički izgleda da je to bilo nemoguće.

    Optužbe opozicije zbog odlaganja kraja mandata grčkim vojnicima imali su efekta. S druge strane, tokom posete u SAD, kako predsednik Meidani tako i premijer Meta i predsednik većine Fatos Nato, suočili su se sa pritiskom albanske dijaspore koja posebno nakon rata na Kosovu nije prihvatala činjenicu da se grčka zastava vijori u grčkom garnizonu u srcu Albanije.

    Međutim, izgleda da se i nekim drugim zemljama, u prvom redu Italiji, nije svidela činjenica što su Grci u Albaniji imali vojnu jedinicu, a da se njihovim trupama dozvoljavalo prisustvo samo u sklopu međunarodnih snaga.

    U međuvremenu i Komisija za spoljne poslove albanskog parlamenta je otvoreno iznela stav da će se usprotiviti svakom predlogu Vlade za produženje mandata grčkoj jedinici u Tirani. U takvim okolnostima, albanska Vlada je ostavila po strani pripremljeni Nacrt zakona od strane ministratstva odbrane.

    Sa grčke strane, interesovanje je bilo toliko veliko da je, prema nekim izvorima, tokom jednog susreta u Briselu grčki ministar odbrane Xohaxopulos zatražio od svog albanskog homologa Hajdarage da albanska Vlada ili podnese Parlamentu Nacrt zakona za produženje mandata grčkim trupama ili da se izjasni da je protiv daljeg njihovog ostanka u Albaniji. Dva ministra su u Briselu međusobno replicirala, dok u Tirani još uvek nije bila pronađena formula.

    U nemogućnosti da odloži donošenje odluke, Metin kabinet je raspravljao o ovom pitanju u prvoj nedelji juna. Pripremljen Nacrt zakona od strane ministarstva odbrane je odbačen. Ali, ništa nije javno objavljeno osim jedne izjave glasnogovornika Vlade gde se uzgred kazalo da albanka Vlada nema nikakav projekat odluke za odlaganje mandata grčim trupama u Albaniji.

    Atina je tako dobila poruku i jedini nezvanični komentar bio je da albanskoj strani nedostaje ozbiljnost, pošto je sama načinila Nacrt zakona kojeg je sama i anulirala. Glasnogovornik grčke Vlade Repas, uzimajući kao povod nekoliko incidenata u jednom selu sa manjinskim stanovništvom na jugu Albanije, pozvao je albansku Vladu da uspostavi red i podsetio ju je da ''odnosi između dve zemlje ne mogu da idu samo jednim smerom, već treba da budu recipročni''. Tirana je replicirala sastankom Komisije za spoljne poslove Parlamenta gde je zatraženo da grčki Parlament ratifikuje ukidanje nekadašnjeg Zakona o ratnom stanju sa Albanijom, kojim se drži blokiranom imovina Albanaca u Grčkoj. Grčka Vlada je ukinula ratni zakon jednom odlukom 1987. godine, ali ova odluka još uvek nije ratifikovana od strane grčkog Parlamenta. U međuvremenu, 1996. godine između dve zemlje potpisan je i traktar o prijateljstvu i saradnji i prema ekspertima međunarodnog prava nema smisla da se govori o Zakonu o ratnom stanju nakon toga.

    U tom fonu, u Tirani je na jednoj Konferenciji učestvovalo nekoliko levo orijentisanih partija i grčki ministar odbrane Xohaxopulos. Njegov nezvanični susret sa albanskim homologom Hajdaragom u baru hotela Rogner u Tirani fiksiran je TV kamerama. Podižući dve velike čaše piva, dva ministra su se napokon usaglasila da 250 grčkih vojnika kažu zbogom Albaniji, gde su boravili dve ipo godine. Njihov odlazak nije bio dobar znak ni za albanskog ministra odbrane. Nekoliko sati nakon rastanka sa Xohaxopulosom, on je doživeo tešku saobraćajnu nesreću i tri dana kasnije razrešen dužnosti.

    Novom ministru, Iliru Gjoniju, ostaje da otprati grčku jedinicu za koju je predviđena i zvanična ceremonija, jedna medalja i brojne zahvaljivanja, kao poslednji akt jedne priče koja je podstakla toliko mnogo polemika i ugrozila da zahladi odnose između dve zemlje.

    AIM Tirana, Armand SHKULLAKU