AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 24 JUL 2000 22:36:47 GMT

    Rekonstrukcija makedonske vlade

    AIM Skopje, 24.07.00

    Krajem prosle nedelje makedonski parlamentarci su sa 88 glasova "za" , osam "protiv" i dva "uzdrzana" odobrili novi koncept za funkciunisanje i

    racionalizaciju makedonske Vlade. Ona sada umesto 21 ima 14 resora. U Vladi ce funkcionisati ministarstva za odbranu, unutrasnje i spoljne poslove, pravdu, finansije, za ekonomiju (koje apsorbuje dosadasnje resore za trgovinu, poljoprivredu i vodoprivredu). U kabinetu Ljubca Georgijevskog ostaju jos ministarstva za zdravstvo, rad i socijalnu politiku, lokalnu samoupravu, kulturu, resoru za obrazovanje se pripaja resor nauke, a ministarstvu za ekologiju pola resora za gradjevinarstvo; dosadasnje Ministarstvo za saobracaj i veze mijenja ime u Ministarstvo za transport i veze s tim sto mu se pripaja druga polovina Ministarstva urbanizma. Kabinet ce imati dva potpredsednika, a nece imati dosadasnje ministre bez resora - sada ce postojati cetiri Agencije i to za: mlade i sport, za iseljenike, informacije, kao i Agencija za razvoj i investicije sto je do sada radila Agencija za obnovu i razvoj Vasila Tupurkovskog.

    Samo redzanje novih resora i informacije da se neka ministarstva pretapaju u druga, kao i formiranje cetiri agencije koje su do sada funkcionisale kao ministarstva dovoljno govori da nesto nije u redu sa teznjom Vlade da rekonstrukciju prikaze kao reformski potez i nacin za racionalizaciju glomazne administracije koja broji oko 80 hiljada zaposlenih u svim drzavnim sektorima. Oko ovoga su se lomila koplja tokom dvadesetodnevne odiseje kresanja broja resora. Opozicija je takoreci u svakoj prilici govorila da novi zakon o Vladi nije reformski, da ce broj zaposlenih ostati isti, da ce se samo izgubiti vreme u preraspodeli ljudi s jednog na drugo mesto jer se ministarstva spajaju, a neka se pretvaraju u Agencije sto "nije sija nego vrat". Tako je bilo i na samoj sednici kada se zakon izglasavao, a ovu tezu je argumentovao Abdurahman Aliti iz Partije Demokratskog Prosperiteta, time sto je rekao da bi i on rado glasao "za" ali kada bi Vlada iznela podatke o tome koliko ce se glomazni drzavni aparat reducirati.

    Zakon je ipak, i bez relevantnih podataka, dobio "vizu" , naravno uz pomoc koalicionih dogovora i cvrstom partijskom disciplinom poslanika, zatim ucescem opozicione PDP i zacudo glasanjem dva poslanika najvece opozicione partije Socijaldemokratskog saveza. Vlada jednostavno nije bila sigurna, da li ce Zakon proci zato sto za ovako vaznu odluku treba dvotrecinska vecina sto znaci da treba podrska i opozicionih partija ( u makedonskim uslovima prava retkost). Neki mediji su se cudili otkud odjednom toliko opozicijskih glasova za Vladu kada su opozicione partije izjavama pre glasanja bukvalno masakrirale predlog zakona. Ovo pitanje je posle samog glasanja pokusao da razjasni poslanik SDSM-a Nikola Popovski. On kaze: "Na samoj sednici bilo je usvojeno nekoliko amandmana kojima apsolutno nije mesto u zakonu. Njima se u ministarstvu za obrazovanje i za kulturu otvaraju "podministarstva". Znaci, imacemo Ministarstvo za kulturu, a unutar njega Ministarstvo za kulturu Albanaca odnosno Ministarstvo za obrazovanje a unutar njega, pak, ministarstvo za obrazovanje Albanaca. U tom trenutku smo shvatili da je napravljen politicki dogovor kojim je postignuto da ce i PDP (opoziciona partija Albanaca) glasati za Zakon. Imajuci u vidu broj poslanika, ishod glasanja je unapred bio jasan. Zato smo odlucili da svaki nas poslanik glasa prema vlastitom ubedjenju".

    Poslanik vladajuce VMRO-DPMNE Cedomir Kraljevski posle glasanja je izjavio da Zakon ima reformski karakter. "On resava sustinska pitanja organizacije drzavne uprave, u smislu njene racionalizacije i priblizavanja civilizovanome svetu" , kaze Kraljevski. Clanovi VMRO-DPMNE-a nisu ovako mislili kada je Ljubco Georgijevski prvi put sastavljao svoj kabinet, odmah posle preuzimanja vlasti 1998 godine. Tada je opozicija osudila povecanje broja ministarstava na cak 21 sto je, i prema misljenju profesora Pravnog fakulteta i poznavalaca svetskih iskustava s drzavnim aparatom, velik broj za tako malu drzavu sa svega dva miliona stanovnika. Tada je Georgijevski branio koncept tako sto je tvrdio da nece biti novih zaposljavanja u novim ministarstvima vec ce se

    ljudi preuzeti iz tada postojecih, a da ce se time pospesiti rad rasterecivanjem poslova koncentriranih u mali broj resora. Ali, evo, to je trajalo samo dve godine. Sada isti premijer tvrdi da treba smannjiti broj resora. Mora da se suocio sa negodovanjem partnera iz MMF-a i ostalih finansijskih institucija koje traze racionalizaciju administracije i budzetskih troskova da bi se obezbedio novi finansijski aranzman za Makedoniju. Tako, opozicija se, igrom slucaja, nasla u situaciji da ako glasa protiv Zakona, zato sto smatra da to nije prava racionalizacija, bude proglasena za antireformsku, kocnicara razvoja i protivnika ideje za priblizavanje zapadu. A sama je kada je bila na celu drzave imala manji broj resora i ukazivala pre dve godine da Makedoniji ne trebaju 21 ministarstva...!

    Cudan je put politike na balkanskim prostorima. Sta sledi? Ove nedelje vladina koalicija sastavljena od VMRO-DPMNE, Demokratske alternative i demokratske partije Albanaca treba se dogovoriti, ko ce upravljati s koliko resora. Mediji su saznali da postoiji nacelan dogovor podele po principu: VMRO-DPMNE - 7, DA - 4, DPA - 3 resora. Glavna bitka, prema nasim saznanjima se vodi oko Ministarstva za transport i veze, koje udruzivanjem starog ministarstva za saobracaj i veze i ukinutog za gradjevinarstvo postaje resor u kome je koncentrirana

    velika finansijska moc. Prakticno ko bude upravljao ovim resorom, upravljace najbogatijim fondovima i najbogatijim drzavnim preduzecima: Telekomom, Javnim preduzecem za aerodromske usluge koje upravlja sa dva aerodroma, zatim zeleznicom, postom, fondom za izgradnju stanova kao i parama za razvojne projekte, izgradnju puteva, hidrocentrala, telefonskih kapaciteta. Prema nasim saznanjima, na celu resora ce ipak ostati dosadasnji ministar za gradjevinarstvo Dusko Kadijevski iz VMRO-DPMNE, i pored toga sto je glavni kandidat bio Bobi Spirkovski dosadasnji ministar za saobracaj i veze iz DA.

    Kako god da zavrsi nagodba, jedno pitanje postaje problematicno: da li ce premijer podneti ostavku, i cekati ponovni mandat od pretsednika drzave Borisa Trajkovskog, takodje iz VMRO-DPMNE, ili ce sve proci samo konstituisanjem nove Vlade. Zakon kaze da ako Vlada menja vise od jedne trecine ministara, sto je sada slucaj, onda mandat se mora vratiti, a Vlada mora biti u ostavci. Tako su pre desetak dana izjavili i vladin portparol Antonio Milososki i predsednik parlamenta Savo Klimovski. Ali sada, sluzbe Parlamenta objasnjavaju da to nije potrebno i da ce se ici samo na sednicu na kojoj ce premijer saopstiti imena novih ministara

    te da ce biti dovoljno 61 glasova da Vlada polozi ovaj ispit. Ovakva sednica se ocekuje ove nedelje i korespondira sa izjavom premijera Georgijevskog datom pre dvadesetak dana da ce Makedonija imati novu rekonstruiranu Vladu oko 2. avgusta, kada je velik nacionalni praznik.

    AIM Skoplje

    VALENTIN NESOVSKI