AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 17 JUL 2000 23:34:28 GMT

    Slučaj Hajradinaj, na granici politike

    Priština, 17.07.2000

    Noć između 6. i 7. jula ove godine izgleda da će se pretvoriti u istinsku ''moru'' za jednog od najviših komandanata bivše Oslobodilačke vojske Kosova (UCK) i najmlađeg političara (po političkom iskustvu) na Kosovu Ramusha Hajradinaja. Američki lekarski eksperti su izjavili da je on prebrodio opasnost od zadobijenih rana tokom jednog ''sukoba'', ali kao da će rane biti mnogo dublje i teže po njegovu tek započetu političku karijeru. I ne samo to...

    Ramush Hajradinaj, predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) u ponoć 6. jula napustio je rezidenciju Misije OUN u Peći i pošto se pozdravio sa regionalnim administratorom u ovom gradu, koji je organizovao prijem povodom okončanja njegove Misije, sa svojim bratom Dautom Hajradinajem komandantom Treće zone Zaštitnih trupa Kosova i njegovim pratiocima, iza ponoći zakucao je na vrata jedne porodice u selu Strelce u opštini Dečane. Kucanje (ili tipični albanski poziv ''O domaćine'',) bilo je praćeno i pucnjevima iz vatrenog oružja i eksplozijom bombe. Hajradinaj je sa bratom završio u lokalnoj bolnici da bi sutradan bio prebačen u američki kamp ''Bonstil'' u blizini Uroševca, na sasvim suprotnoj strani od mesta događaja...

    I upravo tu je započela ''bujica'' priča, objašnjenja i najrazličitijih glasina o najvećem ''skandalu'' na posleratnom Kosovu. Partija gospodina Hajradinaja koja čini koaliciju šest političkih partija, ali i individua ''dobre volje'', izdala je zakasnelu vest da je ''na gospodina Hajradinaja izvršen teroristički napad, koji ima za cilj eliminisanje istaknutih figura bivše OVK''. Predstavnici njegove službe za informisanje izjavili su novinarima da je njihov predsednik napadnut bombom dok se nalazio u vozilu sa bratom i dok su se kretali prema njihovoj kući...

    No, dok se još uvek Hajradinaju pružao medicinski tretman u kampu ''Bonstil'' u čiji je medicinski centar prebačen helikopterom mirovnih snaga KFOR-a, međunarodna policija je izdala zvaničnu informaciju da su ''on i njegov brat ranjeni tokom jednog oružanog sukoba''. Taj sukob, kako se kasnije razjasnilo, desio se u dvorištu kuće porodice Musaj u selu Strelce. U dvorištu kuće izrešetane mecima, ostali su tragovi krvi braće Hajradinaj i identifikaciona kartica jednog člana Zaštitnih trupa Kosova. Porodica Musaj je izjavila da je ''bila napadnuta i da je u samoodbrani ranila Hajradinaja''. Bio je to početak zapleta jedne priče čiji koreni u stvari sežu još od perioda rata na Kosovu.

    Porodica Musaj je izjavila da je od porodice Hajradinaj zatražila objašnjenja oko sudbine jednog svog člana porodice koji je nestao zajedno sa četiri svoja prijatelja nekoliko dana po ulasku pripadnika KFOR-a na Kosovo. Oni naime tvrde da je pet osoba ''uhapšeno od strane pripadnika Hajradinajevih trupa''. Daut Hajradinaj s druge kaže da su članovi porodice Musaj uznemiravali njegovog oca, te da su on i njegov brat otišli kod njih da im kažu da ''starca ostave na miru''. Međutim, prvo pitanje koje i dalje ostaje bez odgovora je zbog čega je izabrana upravo noć za jedan takav ''susret''... Daut Hajradinaj kaže da je razlog tome ''što je njegov brat bio u stisci sa vremenom''. Članovi porodice Musaj tvrde da su napadnuti od strane desetina osoba od kojih je najveći deo bio u uniformama Zaštitnih trupa Kosova, a da je noć ''izabrana da bi se prikrili tragovi''...

    U međuvremenu Ramush Hajradinaj prebačen je u Nemačku na dalji medicinski tretman pošto je bio u opasnosti da izgubi sposobnost govora. Naime, kako je javnost obeveštena ''deo granate ili deformisanog metka kretao se prema vratu i približavao jednom osetljivom nervu''... Međutim, na terenu, noć između 6. i 7. jula je pogodila jedan mnogo osetljiviji nerv. Nekoliko dana kasnije u centru Dečana i usred dana ubijen je Sadri Azem Ahmetđekaj, jedan od najužih saradnika Ramusha Hajradinaja. Ubica je brat Bashkima Balaja, jednog od nestalih osoba pre godinu dana. Ovim ubistvom postalo je sve mnogo zamršenije, a međunarodni posmatrači su po prvi put izneli podatke i ''otkrili'' da je najveći deo kriminalnih dela na Kosovu izvršen upravo u njegovom zapadnom delu ili kako se zove ovaj region - Dukađinskoj ravnici. Međunarodna policija i dalje ćuti. Nije izvršeno nijedno hapšenje u vezi ovog oružang incidenta, ali izvori tvrde da ona traga za ''velikim ribama'' i da u rukama ima glavne ''svedoke'' ove zamršene priče. Ono što se sa sigurnošću zna je da su strane u ovom sukobu pripadale različitim frakcijama albanskih boraca kojim su rukovodila dva centra. Hajradinajevi su rukovodili formacijama OVK, koje su se borile odvojeno od ''Oružanih snaga Republike Kosova (FARK) osnovane i finasirane od strane bivšeg premijera kosovskih Albanaca u egzilu Bujara Bukošija, premijera kojeg je imenovao DSK na čijem se čelu nalazi Ibrahim Rugova. Rivalstvo između dve formacije bilo je takoreći na ivici otvorenog konflikta tokom čitavog rata. Bukoshi, finansijski jak, pošto je kontrolisao (i još uvek kontrroliše ''Fond Republike Kosova''), u koji su prikupljene donacije Albanaca u egzilu, optužen je od strane OVK za ''nefinasiranje rata i njegovo sabotiranje''. Bukoshi je s druge strane optužio OVK za ''vaninstitucionalno delovanje''. Neprijateljstva su izbila na površinu nakon ubistva (u još nerasvetljenim okolnostima) Ahmeta Krasniqija, imenovanog od strane Bujara Bukošija za Ministra odbrane. Njegovo ubistvo se desilo samo nekoliko dana nakon što je uručio orden jednom od njegovih oficira u Dukađinskoj ravnici Tahiru Zemaju koji je od strane OVK bio optuživan za ''predaju oružja i napuštanje borbenih položaja'' u leto 1998 godine...

    Iako su ostala iza, ova neprijatljstva izgleda da nisu izbledela. Hajradinajevo ranjavanje iznelo je na površinu ''ravnjanje računa'' koji iako su se pokrivali ''ratnim zakonima'', nisu bili i izmireni. Međunarodna policija čeka da ispita Hajradinaja i da iznese na videlo ''svedočenja druge strane''. Traga se i za njegovim telohraniteljima koji, kako kažu međunarodni zvaničnici, ''žive širom Kosova pa još nisu došli sa njima u dodir''. Porodicu Musaj Hajradinajevi sledbenici optužuju da je ''problematična, lojalna bivšoj srpskoj vlasti, trgovcima drogom i ilegalnim izbeglicama, kao i da je siledžijska i prevarantska''. Oni tvrde da imaju dovoljno dokaza da bi to dokumentovali. Musaj tvrdi da je Hajradinaj ''odgovoran za život njegovog brata'' koji bio pripadnik FARK-a.

    Istraga se nastavlja i reklo bi se da je okončanje još uvek daleko, a ne isključuje se da se ovo klupko postane još zamršenije. Hajradinaj bi mogao da izbegne ''pravne'' posledice ali, politički on je pod znakom pitanja. Sa autoritetom ''oštrog i uspešnog komandanta'' formacija bivše OVK na Zapadnom Kosovu, brat dvojice ''palih boraca'', on je nekoliko mesecu zaredom bio drugi čovek u Zaštitnim trupama Kosova, koja je zamenila OVK nakon procesa njene demilitarizacije i transformacije u ono što međunarodni predstavnici nazivaju civilnom organizacijom'', a Albanci ''osnovom buduće vojske Kosova''. Reklo bi se da je obuzet svojom popularnošću rešio da uđe u politiku i aprila je osnovao Alijansu za budućnost Kosova. Ubrzo je oko sebe okupio šest manjih političkih partija i osnovao 33 njena ogranka na čitavom Kosovu. Odmah nakon prelaska u politiku on se sukobio sa ruskim vojnicima u sklopu KFOR-a, no iako je iz ovog konflikta izašao sa zatvorenim okom i nekoliko lakših rana, nije se ustručavao da se slika za novine i nastupa pred kamerama novinara. Noć nakon sukoba sa ruskim vojnicima, ovi su napadnuti u šest navrata - u roku od samo nekoliko sati. Kod mnogih ljudi je to stvorilo ubeđenje da parola ''Dukađini - Ramush Hajradini'' (koja se čula bezbroj puta na raznim manifestacijama), nije samo ''hir'' njegovih saradnika. Izgleda da je i on bio pomalo opijen tom podrškom, pošto je nakon izvesnog vremena i javno izneo svoju aspiraciju ''da se kandiduje za predsednika Kosova'', iako predsedničke izbore, osim na nivou unutaralbanskih rasprava, još se uvek ne pominju od strane međunarodnog faktora. Tiho rivalstvo sa bivšim političkim liderom OVK, a sada Demiokratske partije Kosova Hashimom Thacijem, nije ih sprečilo da se susretnu i razgovaraju ''o zajedničkom delovanju za definitivno rešenje pitanja Kosova''. On je čak zatražio i susret sa predsednikom Demokratrskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovu kojeg bivša OVK optužuje zbog njegovog susreta sa Miloševićem, aprila prošle godine tokom kampanje bombardovanja, ali nesreća koja mu se dogodila odgodila je takav sastanak. Deo lokalnih medija je sa ''simpatijom'' pratio putešestvije ''bivšeg karizmatičnog komandanta'' koji se počeo smatrati čovekom koji će ''oteti Thaciju i Rugovi najmanje 30 odsto glasova''. Tvrdnje da bi on ''mogao biti imliciran u nezakonite radnje'', koje su iznesene u jednom internom izvešaju Misije OUN (UNMIK) kao da su zaboravljene, jer je njegovo opovrgavanje takvih tvrdnji prihvaćen kao ''svršeni čin''.

    Međutim, događaji u selu Strelc učinio je da sada stvari izgledaju drugačijim. Njegovo biračko telo koje se smatralo veoma stabilnim, posebno na zapadnom Kosovu, sada izgleda kao da se skučilo i predviđanja oko njegove političke budućnosti veoma su tamne. Doduše, on nije bio uključen ni u jedno do sada izvršeno istraživanje javnog mnjenja, u kojima su odmeravane samo pozicije Rugove i Thacija, ali nasledstvo podrške za koje se tvrdilo da je imao tokom rata, njegovim saradnicima je nudilo ''svojevrsnu sigurnost'' u njihovom cilju za dobijanje velikog dela buduće vlasti na Kosovu. Međutim, ubrzo je počelo tiho da se govori da je ''podrška koja mu se pruža više posledica straha nego uvažavanja prema njemu''.

    Oružani sukob izneo je na videlo klanovski karakter političkog delovanja i vladanja i povećao je bojazan prenošenja duha konflikta i na ostale delove Kosova. Posmatrači iznose bojazan da bi sledeća tačka nasilnih političkih konfrontacija mogla da bude i sama Priština, preoterećeni glavni grad Kosova, koji je sa infrastrukturom planiranom za 200 hiljada stanovnika postao ''Eldorado''za više od četvrtine od dva miliona grašana Kosova. Događaj u selu Strelc implicirao je i Zaštitne snage Kosova koje su sada primorane da se brane od optužbi da je ''uključena u nelegalne aktivnosti''. Ovoga puta njeni pripadnici koji se obučavaju za borbu protiv prirodnih nepogoda, optuženi su za učešće u oružanom napadu protiv jedne kosovske porodice. Ubistvo Hajradinajvog prijatelja Ahmetđekaja kako komentarišu politički posmatrači - dokazuje da ''borci OVK'' nisu bili ''anđeli'' i da se u periodu ''posleratnog meteža'' nisu ustručavali da ''vrše vlast oružja'', žureći da završe ''žetvu plodova oslobodilaćkog rata''. Samo pre mesec dana glavna tužiteljica Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji najavila je i mogućnost da i neki albanski borci prođu kroz ''proces istrage za moguće zločine''.

    Zapadni deo Kosova, geografski blizu Albaniji, bio je glavna ''žila'' snabdevanja boraca OVK oružjem i vojnom tehnikom. Sada kada ovi borci imaju šansu da ''dobiju mir'' postoji strah da bi se putevi oružja mogli pretvoriti u glavnu ''žulu'' prodiranja albanskog sindroma političke borbe, gde se glasovi ne broje kompjuterima...

    AIM Priština, Besnik BALA