AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 16 JUL 2000 20:39:38 GMT

    Ljudi, raj za ilegalnu trgovinu

    Tirana, 16.07.2000

    Nakon rata na Kosovu albanskom organizovanom kriminalu smanjen je profit od trgovine oružjem i drogom, da bi to nadoknadio profitom od ilegalne trgovine ljudima. Jedan humoristički list u Rimu je poslednjih dana pisao da je ''Italija poluotok koji je preplavljen Albanicima'', karakterišući tako zabrinutost zbog ilegalnog prelaska ljudi iz Albanije u Italiju.

    Mesto biblijskih seoba Albanaca početkom prethodne decenije preko Jadrana, sve više zauzima iskrcavanje Kineza, Kurda ili drugih koji dolaze sa Srednjeg Istoka. Prošle godine po prvi put više od 50 odsto ilegalnih izbeglica, koje su koristile Albaniju kao tranzit prema Zapadnoj Evropi, bili su stranci. U međuvremenu, izvršena je repratijacija više od 28 hiljada ilegalnih izbeglica koje su ušle u Italiju preko albanskih obala.

    Sve reke teku

    U opštem metežu ilegalnih prelazaka ljudi, zvaničnicima je teško da sa tačnošću odrede broj ilegalaca koji uspevaju da uđu ili pređu italijanske granice EU. Šef Europol-a Žil Lekler ističe da svake godine oko 500 hiljada ljudi uspeva da pređe granice 15-rice. U ovom moru ilegalaca, slivaju se sve reke ilegalnih prelazaka ljudi iz Evrope, Azije i Afrike. Jedan od ovih kanala, posredstvom balkanskih puteva prelazi i preko Albanije. Reka sa dve pritoke, gde se prva hrani izbeglicama iz Azije, Srednjeg Istoka i Severne Afrike, dok se druga uglavnom popunjava prostitutkama bivše komunističke istočne Evrope. Prema izveštajima albanske policije koja se bavi borbom protiv mafije, izbeglice stižu kopnenim putevima iz Grčke, Makedonije i Crne Gore ili vazdušnim putem preko jedinog mađunarodnog aerodroma u Tirani. Kurdi iz Turske ili oni iz Severnog Iraka plaćaju po 2 000 dolara po osobi za svoje putešestvije prema Italiji, preko Albanije. S druge strane, jedan Kinez mora da plati ilegalnim trgovcima oko 5 000 dolara. Nakon hapšenja poslednjih dana jedne grupe kurdskih izbeglica iz Iraka, policija je doznala da je svako od njih platio po hiljadu dolara za prelazak granice sa Turskom i za putovanje kroz Grčku. Užasna tortura putovanja u zatvorenom minibusu završila se u Solunu. Tu je zatim započela druga etapa putovanja prema Albaniji. U Solunu, Turčin koji je preuzeo na sebe njihovu zapadnu avanturu, sreo se sa jednim Albancem i jednim Grkom. Tu su sve kurdske izbeglice predale još po 800 dolara. Ovom sumom trafikanti su preuzeli na sebe prelazak grčke granice, njihovo uručivanje albanskim ilegalnim trgovcima i kasnije putovanje brodičima do Italije.

    Na primorju na Jugu Albanije, grupa ilegalnih izbeglica je uhapšena samo nekoliko trenutaka pre polaska prema obalama Pulje. Nakon iskrcavanja od strane albanskih trafikanata, ilegalne izbeglice su izjavile da su trebali biti preuzeti nakon isplate još jedne sume od strane jednog Italijana. Suma koju je trebalo platiti trebala je da pokrije putoivanje taksijem do najbliže železničke stanice.

    Kineske izbeglice, da bi stigle do Balkana, putuju avionom direktno za Tiranu ili u neku susednu državu sa Albanijom. Dva Kineza u kampu Nacionalnog centra za azilante u gradu Rogožina - 60 kilometara južno od Tirane - kažu da su za sumu od 3 500 američkih dolara putovali brodom do Crne Gore. A iz crnogorske luke do severne granice Albanije, oni su morali da plate još 500 dolara. Zatim još 1000 dolara za put do Valone odakle bi brodićima preko Jadrana prešli na italijansku obalu.

    Albanija je poslednja geografska granica između Istoka i Zapada, koja se graniči sa Italijom, na udaljenosti od samo 70 morskih milja. Brzi brodići svake noći prelaze moreuz između dve zemlje prepuni ilegalnim izbeglicamka.

    Fabrika belog mesa

    Luka u Draču smatra se kao središte trgovine drogom iz Albanije prema Italiji. A grad Valona drži zastavu ilegalne trgovine ljudima. Iskakanje jedne prostitutke sa četvrtog sprata jedne zgrade, primorala je da se u ovom gradu podigne jedan centar za njihov obuhvat. Jedno hrišćansko udruženje sa centrom u Tirani vrši obuhvat privedenih devojaka od strane policije u celoj zemlji. Osoblje se bavi sa njihovom rehabilitacijom i pripremanjem procedura za njihovu repratijaciju. Samo u Valoni, tokom ove godine Organizacija je od policije preuzela 140 devojaka iz Moldavije, Bugarske, Rumunije, Rusije, Crne Gore i Albanije, čiji su se tutori pripremali da ih otpreme prema trotoarima i javnim kućama na Zapadu. Svake godine prema jednom izveštaju Istražne uprave antimafija (DIA), u Italiji 2 000 devojaka služe kao robinje i rizikuju da budu uključene u broj od 50 hiljada prostitutki koje rade na trotoarima i javnim kućama u ovoj zemlji. Deo njih prešlo je kroz albansku zemlju, pre nego što su završile na osvetljenim trotoarima Italije.

    Albanske mreže na prevaru regrutuju i domaće devojke, obećavajući im rad kao bejbisiterke, top modeli, konobarice, ili kućne pomoćnice. Najveći deo kontigenata ilegalne trgovine oni kupuju od grupa u Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj. Mreže ilegalne trgovine prostitucije koriste severni grad Skadar kao bazu za doček kontigenata koji ulaze iz Crne Gore. Iz Makedonije policija istražuje jedan centar njihovog pristizanja u pograničnom selu Velež i u albanskom selu Lin u okolini Pogradeca, na istočnoj granici Albanije i Makedonije. Iz Grčke, devojke čekaju mreže ilegalnih trgovaca u južnom okrugu Đirokasre.

    U nekim slučajevima umešani su i radnici policije. Prošle godine, policijski agenti su uhapsili šefa odeljenja za zločine u gradu Kučovi, u centralnoj Albaniji, zajedno sa dve prostitutke iz Moldavije i to u njegovoj kući.

    Albanska policija i tužilaštvo, tokom 1999. godine optužili su 135 osoba za trgovinu prostitucijom, favorizovanje i držanje lokala za vršenje prostitucije. S druge strane, prema izveštaju DIA, u Italiji je u toku 240 slučajeva sudskih postupaka zbog trgovine ženama i pripadnicama manjinskih zajednica koje se seksualno iskorišćavaju. Oko polovinu optuženih u ovim procesima su Albanci.

    Industrija ilegalnih izbeglica

    Za ilegalnu trgovinu ljudima radi jedna gigantska flota snažnih lađa i gumenih čamaca. Njima upravljaju organizovane mreže domaćih ilegalnih trgovaca koji usko sarađuju sa kineskom i turskom mafijom koja dovodi azijate preko balkanskih puteva na albanske obale. Zatim, lanac se nastavlja sa prekaljenom alkom italijanske mafije.

    Od 24. novembra 1997. godine u Albaniji deluje italijansko - albanska Misija borbe protiv ilegalne trgovine na Jadranskom moru koja je blokirala 971 lađu. Samo u upravi policije u Valoni ova misija je uručila 5 800 ilegalnih izbeglica i uhapsila 123 domaćih ilegalnih trgovaca i dva Italijana. Od ilegalne trgovine ljudima u celom svetu računa se da godišnji saldo dostiže tri milijarde dolara. Nezna se tačno koliko mrvica pripada albanskim grupama ilegalne trgovine ljudima.

    ''Tokom istrage, jedna činjenica je priznata, da organizovane mreže kontrolišu oko 90 odsto ove industrije miliona'', izjavljuje direktor albanske antimafije Bujar Himči. ''Često pristizanje ilegalnih izbeglica ne vrši se samo u zatvorenim vozilima i kopnenim putevima, već i vazdušnim putevima, dodaje direktor za istrage u republičkom tužilaštvu Agim Tirana. Po njemu, počela je istraga nekolicine rukovodilaca međunarodnog aerodroma u Tirani. Na meti je i nekoliko inostranih firmi koje vode aktivnosti u Albaniji. ''Postoje snažne sumnje da se iza njihove legalne aktivnosti krije i ilegalna trgovina ljudima'', kaže Tirana.

    Na aerodromu su pronađene liste azijatskih ili severnoafričkih državljana koji su došli u Albaniju, a na zahtev rukovodilaca ovih firmi. Prema albanskom Zakonu, da bi se ušlo u zemlju potrebno je imati garancije od strane subjekata koji deluju u zemlji. Sumnje istražitelja povezane su sa činjenicom da je ministarstvo rada i socijalna pitanja izdalo 178 licenci egipatskim firmama, 276 kineskim i 409 turskim. Nakon tragičnog događaja u Doveru, gde je preminulo 58 kineskih emihgranata usled gušenja tokom nelegalnog putovanja u jednom zatvorenom kamionu prema Britaniji, opšte albansko tužilaštvo počelo je sa verifikacijom aktivnosti nekih od sumnjivih firmi. One su registrovane za vršenje aktivnosti biznisa u proizvodnji, trgovini, građevinarstvu, zatim kao dobrotvorna udruženja ili pak turističke agencije. Sumnje istražitelja su povećane u poslednje vreme, posebno od kada imaju listi inostranih firmi koje vrše aktivnosti biznisa u Albaniji. Glavni istražitelj u Albaniji kaže: ''Začuđeni smo činjenicom što je broj subjekata iz azijatskih država i Egipta ovde dva puta veći nego broj firmi iz nama susednih zemalja Italije i Grčke''.

    AIM Tirana, Alfred PEZA