AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 15 JUL 2000 22:00:21 GMT

    Vlast se “setila” svojih dugova prema gradjanima

    Dečiji dodatak na obveznice

    Prodajom poslovnog prostora i obveznicama Vlada Srbije namerava da počne s vraćanjem dugova prema deviznim štedišama i uplatiocima zajma za privredni preporod, te izmirivanjem financijskih obaveza korisnicima dečijeg i materinskog dodatka.

    AIM, Podgorica, 15. 7. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Skupština Srbije je, na ovonedeljnom vanrednom zasedanju, usvojila paket zakona kojim treba da se stvore uslovi za vraćanje nagomilanih dugova države prema gradjanima. Oni potiču od višegodišnje zamrznute devizne štednje, te neisplaćenih dečijih i materinskih dodataka njihovim korisnicima u poslednje dve godine. Obaveza Srbije prema deviznim štedišama, kako je regulisano saveznim zakonom o vraćanju devizne štednje, iznosi 3,6 milijarde DEM, dok se dug od neisplaćenih dečjih i materinskih dodataka popeo na 735 miliona dinara.

    Iako ovi dugovi nisu od juče Vlada Srbije je zatražila od srpskog parlamenta da zakone donese po hitnom postupku. Ovakva žurba objašnjava se približavanjem saveznih i lokalnih izbora, pa vlast nastoji da i na ovaj način popravi svoj poljuljani rejting u javnosti. Broj korisnika dečijeg i materinskog dodatka je 735 hiljada, a prosek duga po jednom korisniku je 10 hiljada dinara.

    U traženju izvora sredstava za isplatu nagomilanih dugova prema gradjanjima Vlada se opredelila da do njih dodje prodajom poslovnog prostora u vlasništvu države i emisijom obeznica, koje će imati platežnu moć. Njima će vlasnici moći da plaćaju porez, kupuju školske udžbenike, izmiruju troškove čuvanja dece u vrtićima, te za oporavak u rehabilitacionim centrima. Zakonom je predvidjeno da se obveznice emituju dva puta godišnje, počev od 1. januara iduće godine u ukupnom iznosu od 4,26 milijardi dinara.

    Usvajanjem zakona pokazana je namera vlasti da započne vraćanje nagomilanog javnog duga države, ali poverioci još nemaju dovoljno razloga da se raduju, jer novac tek treba da se obezbedi, tim pre što predvidjeni izvori nisu previše pouzdani i efikasni da mogu da garantuju da će novac zaista da bude prikupljen.

    Prodaja poslovnog prostora u državnoj svojini, kojom treba da se vrate dugovi deviznim štedišama i davaocima zajma za privredni razvoj Srbije tek treba u praksi da pokaže da li će njome da bude sakupljeno dovoljno sredstava. Podpredsednik Vlade Vojislav Šešelj je optimista i računa da bi prodajom, u narednih šest meseci, koliki je rok važenja Zakona o prodaji poslovnog prostora, mogla da bude vraćena trećina od ukupnog deviznog duga.

    Pokušaj da se prodajom poslovnog prostora obezbede sredstva za ublažavanje finacijske i ekonomske krize nije prvi put primenjen. Pre nepunu godinu Skupština Srbije je, takodje na predlog Vlade, usvojila Zakon o prodaji poslovnog prostora. Računalo se da će iz tog izvora da bude saku-ljeno dve milijarde DEM, ali su očekivanja izneverena, jer ova mogućnost nije privukla posebnu pažnju potencijalnih kupaca.

    Vlada se sada odlučila da državnu imovinu, sadržanu u poslovnom prostoru utrapi na ime vraćanja deviznog duga i otplate zajma. Ostaje da se vidi da li će nova varijanta da bude plodonosnija od prvobitne. Prodaja poslovnog prostora ima još jednu spornu dimenziju. Mnogi osporavaju pravo režimu da rasprodaje poslovni prostor do kojeg je država došla nacionalizacijom pre pedesetak godina. Vlasnici oduzete imovine, kao i njihovi zakoniti naslednici smatraju da država treba da im vrati oduzetu imovinu, pa su čak upozorili potencijalne kupce da bi kupovina “njihovog” poslovnog prostora mogala da predstavlja rizik, jer, u slučaju da se vlast promeni, ta imovina bi bila denacionalizovana, odnosno vraćena vlasnicima od kojih je oduzeta. Upornost s kojom Vlada Srbije nastoji da prodajom poslovnog prostora dodje do sredstava pokazuje da ona zapravo i nema nameru da sprovodi bilo kakvu denacionalizaciju.

    Režim je, zbog teške ekonomske situacije i izolovanosti, suočen s velikom besparicom, i problemima ulaganja u privredni razvoj. Štednja gradjana je gotovo potpuno zamrla,a nedavno započetim vraćanjem deviznog duga gradjanima po 150 DEM godišnje ( pretežno u dinarima ) vlast želi da kao i Zakonom o prodaji poslovnog prostora, vrati izgubljeno poverenje. Redovi pred bankama su ogrmoni, novca nema dovoljno i cela akcija ide ppšprilično traljavo. Zbog odsustva dobrovoljne štednje Vlada je bila primorana da uvede obaveznu štednju tako što od zaposlenih i penzionera uzima od jedne do šest dnevnica (zavisno od visine primanja ) i tim novcem finansira obnovu.

    Prodaja obveznica, kao i poslovnog prostora, ne garantuje da će da budu prikupljena sredstva u predvidjenom iznosu. Zakonodavac je predvideo stimulaciju za firme koje se odluče za kupovinu obveznica, koje bi se firmama prodavale po nižoj ceni za 20 odsto. Pogodnost je predvidjena i kod plaćanja poreskih obaveza državi. Ukoliko se porez plaća obveznicama onda je dovoljno da se uplati samo polovina poreskog opterećenja. I pored tako velikih olakšica nije sigurno koliki će interes da pokažu preduzeća i da na ovaj način izmire obaveze prema republičkoj kasi. I dosad su postojale slične pogodnosti, ali republički bužet se nije, zbog toga, brže punio. Mnoge firme i dalje ne plaćaju poreze i doprinose.

    Od obveznica strahuju i frime čije usluge gradjani mogu da plaćaju ovim vrednosnim hartijama. U dečijim vrtićima se već pitaju kako će da nabavljaju hranu i izmiruju ostale troškove ukoliko od gradjana dobijaju obveznice, a ne novac.

    Na zakonskom udaru su se našla i javna preduzeća čiji je vlasnik država Srbija. Njima je ograničeno raspolaganje sredstvima. Od sada moraju da dobiju saglasnot Vlade za sponzorisanje. Pojedina javna preduzeća, su prema stavu Vlade zloupotrebljavala institut sponzorstva “kupujući” na kraći ili duži rok sportske klubove i slično. Ovaj propis nastao je pod pritiskom radikala, a predsednik Srpske radikalne stranke tražio je da javna preduzeća deo zarade ustupaju državi s objašnjem da su u njenom vlasništvu, pa su, su zbog pogodnosti koje od nje dobijaju, dužna da nešto i vrate.

    Ratomir Petković (AIM)