AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 08 JUL 2000 12:55:09 GMT

    Milošević produžava vlast

    Ustavni prevrat

    Potpuno neočekivano, Skupština SRJ preko noći je obezbedila predsedniku države još dva mandata, smanjila njegovu zavisnost od Crne Gore i promenila neke od temeljnih postavki državnog uredjenja

    AIM, Podgorica, 8. 7. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Ako sve bude kako je planirao, jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević vladaće bar još osam godina umesto da - kako je ranije obećavao - ode sa funkcije kad mu u leto 2001. godine istekne mandat.

    Dok se demokratski deo Srbije nedeljama bavi najavljenim drakonskim zakonom protiv terorizma - po kojem bi svako ko se imalo učini sumnjivim režimu očas posla mogao dobiti 20 godina robije - negde u tajnovitim kabinetima vlasti doneta je odluka da se brzopotezno promeni Ustav SRJ iz 1992. godine. Ne samo da će Milošević ostati na vlasti, nego će vladati u Jugoslaviji po njegovom ukusu.

    SVRŠEN ČIN: Sam nacin na koji je amandiran Ustav slika je i prilika vladavine Miloševićevog režima. Dok je usvajanje pomenutog antiteroristickog zakona najavljivano iz vrhova vlasti iz nedelje u nedelju uz žestoku polemiku u nezavisnim medijima, o promenama Ustava unapred se nije znalo baš nista. U sred pisanja teksta o misterioznom skidanju zakona protiv terorizma s dnevnog reda Skupstine SRJ, novinar jednog beogradskog nedeljnika saznao je da je za sutradan, 6. jul, sazvana vanredna sednica parlamenta sa jednom tačkom dnevnog reda – izmena Ustava.

    Član Ustavne komisije Laslo Joža uopšte nije dobio tekst nacrta ustavnih promena. ťRečeno mi je da mi to ne mogu poslati faksomŤ, izjavio je. Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojsilav Koštunica nazvao je sazivanje sednice Savezne skupštine ,,zavereničkim,, , dok je predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić konstatovao: ,,Kako hajdučki vladaju, tako i zasedaju. ,,

    Ujutro 6. jula ni najiskusniji ustavni pravnici u Beogradu nisu verovali da će tog dana biti usvojen tekst izmena Ustava – izjavljivali su da će tog dana verovatno samo biti pokrenut postupak. Poslanici parlamenta - koji se u poslednje vreme sastaju retko ili nikako, a kad to i učine vide se samo nakratko da bi aminovali neku Miloševićevu odluku ili saslušali izlaganje Li Penga - bili su izuzetno efikasni. Usvojili su amandmane na najviši pravni akt zemlje u roku od par sati. I to amandmane sa dalekosežnim posledicama.

    PREDSEDNIK I NAROD: Najpre, o predsedniku: njega više ne bira Savezna skupština, nego ga ťbira narodŤ. Milošević je već jednom, 1997. kad je došao na mesto predsednika SRJ, poželeo da ga bira narod, ali tad su Crnogorci rekli – ne. Milošević nije preterano insistirao, a Crna Gora je podržala njegov izbor u Skupštini. Sad je, medjutim, usvojen amandman po kojem se predsednik bira na neposrednim izborima. Zašto? Prvo, da bi ojačao položaj u odnosu na Skupštinu i Vladu koje više nemaju nikakvog uticaja na njegov izbor. Drugo, zato što ne bi više morao da nateže crnogorske glasove u Skupštini da bi postao predsednik (crnogorski poslanik Milan Gajović, kako je javila TV Crne Gore, doveden je na sednicu 6. jula iz Podgorice specijalnim avionom predsednika Miloševića). Treće, zato što Srbija ima desetak miliona stanovnika, a Crna Gora nekih 600 hiljada, te bi crnogorski glasovi na neposrednim izborima u tom odnosu predstavljali beznačajnu veličinu. Četvrto, i kad bi Crna Gora htela da kandiduje svog čoveka za predsednika, kakve bi šanse on imao da prodje kod većine birača u Srbiji?

    NOVI RAČUN: Zatim, umesto da predsednik ima pravo na jedan četvorogodišnji mandat, sad ,,isto lice može biti izabrano za predsednika najviše dva puta,,. Razume se, prethodne tri godine Miloševićevog predsednikovanja ne bi se računale, jer je bila druga procedura izbora. Sudeći po najavi Nikole Šainovića, visokog funkcionera Socijalističke partije Srbije, predsednički izbori biće raspisani pre isteka Miloševićevog mandata sledeće godine ,,kako se ne bi narušio kontinuitet u funkcionisanju države,,, šta god to značilo. Nezvanično se već govori da bi izbori za predsednika mogli biti raspisani zajedno sa saveznim i lokalnim izborima, koji su predvidjeni za jesen. Kako su prokomentarisali strani mediji podsećajući da je Milošević pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine - ,,ostanak na vlasti bila bi najbolja Miloševićeva garancija protiv sudskog progona,,.

    NI RAZREŠENJE NI OSTAVKA: Mogućnost da predsednik bude smenjen isto je toliko verovatna kao da Dunav poteče uzvodno: prema novousvojenim amandmanima, on može biti razrešen ako Ustavni sud (kojeg kontroliše Milošević) utvrdi da je povredio Ustav, pa postupak razrešenja pokrene najmanje polovina saveznih poslanika u oba skupštinska doma (koja kontroliše Milošević), pa onda kad dve trećine poslanika prihvati predlog za razrešenje. Ni sve to, medjutim, nije bilo dovoljno. Promenjen je i postupak izbora poslanika u Veće republika koje bi trebalo, kako mu ime kaže, da garantuje ravnopravnost dve članice jugoslovenske federacije. Umesto da, kao dosad, poslanike u to Veće (po 20 iz Srbije i Crne Gore) delegiraju republičke Skupštine, ubuduće će se i oni birati na neposrednim izborima.

    Pošto se poslanici u Veću gradjana već biraju na neposrednim izborima, bivši sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić postavio je pitanje šta će Skupštini dva veća gradjana? Zato da bi se izgubio efekat uvećanja crnogorskih glasova zbog federalizma. Naime, zbog drastične razlike u veličini republika, Crna Gora sad u Skupštini ima pet puta više poslanika nego što bi joj pripadalo po broju stanovnika. Konačno, iz Veća republika bili bi eliminsani poslanici Skupštine Crne Gore, pa dakle i uticaj legalne crnogorske vlasti, neprijateljski raspoložene prema Miloševiću. Najzad, promenjen je i način izbora i razrešenja ministara u saveznoj vladi. Dosad je premijer mogao postavljati i smenjivati ministre kako hoće, a ubuduće će za to morati da ima saglasnost parlamenta. Cilj je da se oslabi položaj premijera, a (opet) ojača položaj predsednika.

    NAJVEĆE ISKUŠENJE: Opozicija, malobrojna i neuticajna u Saveznom parlamentu, saopštenjima je žestoko napala izmene Ustava. Ni na Zapadu nisu prihvaćene s razumevanjem: Američki Stejt department ih je nazvao ,,grotesknim,, , dok su zvaničnici Evropske komisije i Saveta ministara EU saopštili da na ,,proizvoljne promene Saveznog ustava,, i na najavu antiterorističkog zakona gledaju kao na ,,činjenično uvodjenje vanrednog stanja u Srbiji. ,,

    Ključno političko pitanje za rasplet u SRJ je, medjutim – šta će učiniti Crna Gora. Predsednik Milo Djukanović, kojeg je Generalštab Vojske Jugoslavije nedavno obeležio kao izdajnika, a radikalski potpredsednik Savezne vlade Tomislav Nikolić tražio njegovo hapšenje, izjavio je da je ,,ilegalnom promenom Ustava SRJ Beograd porušio ustavni sistem zemlje i doveo u pitanje njenu sudbinu,,. Skupština Crne Gore je na vanrednom zasednaju 7. jula usvojila Rezoluciju o zaštiti interesa Crne Gore i odbacila promene Ustava uz ocenu da ugrožavaju ravnopravnost te Republike. Ukoliko u medjuvremenu ne odluče za referendum o nezavisnosti, predstojeće raspisivanje predsedničkih i saveznih parlamentarnih izbora biće verovatno najveće crnogorsko iskušenje u sukobu sa Miloševićem.

    Najava predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja sa skupštinske govornice da će savezne izbore ubuduće organizovati savezna vlada po svojoj prilici znači da se planira održavanje izbora mimo, i protivno volji, republičkih organa vlasti. Ako savezni premijer Momir Bulatović, nepriznat od strane zvanične Crne Gore, odluči da stvarno rasporedi glasačke kutije po toj Republici, možda i uz pomoć Vojske, praveći se da legalni organi vlasti ne postoje – može li Djukanović to mirno gledati, odnosno praviti se da ni on njih ne vidi? Ili će da upotrebi svoju brojnu i moderno opremljenu policiju da spreči takve izbore? U svakom slučaju, sukob sa Crnom Gorom nikad nije bio izgledniji.

    Roksanda Ninčić (AIM)