AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 07 JUL 2000 02:17:16 GMT

    Slovenci i Evropa

    Polupismen narod?

    Uznemiravajući rezultati istraživanja stanja pismenosti u Sloveniji ponukali su profesorku Univerziteta u Ljubljani Mancu Košir da preko revije ONA pozove sunarodnjake: "Više žena u politiku, više žena u poslaničke klupe i u ministarske fotelje!"

    Ljubljana, 07.07.2000.

    Proteklih dana je domaća javnost šokirana zaključkom koji je stigao "iz sveta". Bez okolišanja - Slovenci su polupismen narod. Nekako tako glasi i sumoran zaključak ovdašnjih andragoga, pošto su dobili rezultate opsežnog medjunarodnog istaživanja o stepenu pismenosti, koje je obuhvatilo devetnaest zemalja. Slika koju Slovenci imaju o sebi, a koju i lokalni političari rado eksploatišu - "kulturan, gospodski narod", najednom je ogoljena, srozana, ni malo gospodska. Ali, krenimo redom.

    Što se tiče nešto višeg nivoa pismenosti - tzv. tekstualne pismenosti (razumevanje pročitanog), Slovenci su završili na lošem, šestnaestom mestu; nešto gori su samo još Poljaci, Portugalci i Čileanci. Bolji su, gledano od petnaestog mesta naviše, Madjari, Švajcarci, Česi, Irci, Britanci, Nemci, Belgijanci, Amerikanci, Danci, Novozelandjani, Australijanci, Kanadjani, Holandjani, Finci, Norvežani i Švedjani, koji su u toj grupi najpismeniji od svih. Predmet istraživanja i ocenjivanja nije bila, dakle, samo pismenost kao takva; što će reći da medjunarodne istraživače nije zanimalo samo puko poznavanje ispitanika osnova pisanja i čitanja.

    Stručnjaci su pismenost definisali kao "mogućnost razumevanja i upotrebe informacija iz različitih pisanih izvora, kako za delovanje u porodici, tako i na radnom mestu i u okruženju, a sve radi postizanja vlastitih ciljeva i razvoj sopstvenih znanja i sposobnosti". Andragozi razlikuju tri vrste pismenosti - dokumentacionu, matematičku i tekstualnu pismenost. U rečenom istraživanju je svaka od njih podeljena na pet nivoa i proverena različitim testovima i zadacima. Prilikom proveravanja prvog stepena pismenosti istraživač je, primera radi, tražio da ispitanik utvrdi na osnovu priloženog uputstva kako dugo je potrebno i dozvoljeno konzumirati odredjeni lek. Sledio je zadatak iz dokumentacione pismenosti, gde se od anketiranih očekivalo da uz pomoć priloženog reda vožnje odgovore kada im u subotnje veče odlazi poslednji autobus. Matematička pismenost je proveravana preko bankarskih kamata - odabranoj kontrolnoj grupi je data tabela s kamatama, na osnovu koje je trebalo da izračunaju koliko novca će imati na kraju, ukoliko ulože u banku 10.000 tolara (malo manje od 100 nemačkih maraka), za period od 10 godina i sa šest odsto kamate?

    Ogromne razlike

    Na prvi pogled - ni jedan od tri zadatka ne bi trebalo da predstavlja tvrd orah; u slovenačkom slučaju su samo jezički i funkcionalno prilagodjeni zatečenim prilikama, a zapravo su čiste kopije medjunarodnih testova i postupaka. Šta više, da bi se izbegle metodološke greške i pogrešno razumevanje traženog, medjunarodna ekipa je pre početka rada poslala sve istraživače i anketare na posebno osposobljavanje, kako bi tokom 1998. godine bez većih muka obavili istraživanje na reprezentativnom uzorku od 2972 ispitanika.

    Rezultati su, medjutim, bar što se Slovenije tiče, bili upravo bolni - od 65 do 70 odsto odraslih ne stiže do trećeg nivoa pismenosti, što u praksi znači da većina stanovništva trpi prave muke kada se uhvati u koštac sa kakvim obrascem ili grafikonom. Drugim rečima, nema dovoljno znanja ni umeća za razumevanje i operacionalizaciju informacija koje su sadržane u različitim vrstama terkstova ili za upotrebu jednostavnih matematičkih operacija u svakodnevnom životu. Ni to nije sve - Slovenci su najgori baš na području tekstualne pismenosti, a najbolji u matematičkoj umešnosti. Iako razlika u iskazanom znanju medju polovima nije velika, žene su u proseku postigle bolje rezultate u tekstualnoj pismenosti, dok je muški rod nešto bolji u matematičkoj. Naročitu pažnju, medjutim, privlači činjenica da u Sloveniji postoji ogromna razlika izmedju tankog sloja visoko pismene elite i ogromne većine polupismenih. Zanimljivo je i poredjenje sistema obrazovanja - u Švedskoj, na primer, oko 60 odsto onih koji formalno imaju manje škola nego ista grupacija u Sloveniji, uprkos tome glatko postiže treći, četvrti pa čak i peti nivo pismenosti. Zvanična Ljubljana je dobila podatak da je u Sloveniji takvih tek 15 odsto!

    Istraživanje je pokazalo da na nivo pismenosti presudno utiču četiri faktora: osnovno školovanje, školska sprema roditelja i položaj na radnom mestu. Prvi put smo svesni i provalije izmedju mladjih i starijih - najpismeniji su bili ispitanici stari od 20 do 24 godine, a najnepismeniji oni od 55 do 65 godina života. Porazno saznanje po netom obnovljeni (osnovno)školski sistem (prelazi se na devetogodišnju osnovnu školu) u Sloveniji jeste da srednješkolci postižu tek drugi nivo pismenosti, dok njihovi vršnjaci, koji nisu nastavili školovanje, dostižu 20 odsto niže rezultate.

    Otkriveno je da nema spasa ni u dodatnom obrazovanju odraslih, pošto je 41,5 odsto ovdašnjih ispitanika negativno odgovorilo na pitanje "imaju li nameru da nastave školovanje", dok je onih, koji bi želeli dodatno znanje svega 27 odsto, a isto već praktikuje putem raznih tečajeva i kurseva oko 31 odsto odraslih. I ko su oni koji su pismeni? Što se Slovenije tiče, najpismeniji su "činovnici" - menadžeri, pripadnici zakonodavne vlasti i razni stručnjaci, mada je i tu otkriven zabrinjavajući podatak - čak i medju njima je drastičan udeo (iznad deset odsto) onih koji ne stižu ni do prvog nivoa pismenosti! Rečeno jednostavnije - o budućnosti i dobrobiti države (kao i o budućoj pismenosti raje) odlučuju, u ne tako zanemarljivom broju - polupismeni ljudi. Ovakva polupismenost svrstava Sloveniju uz bok država koje su poslednje u grupi - Čile, Madjarska, Poljska, Belgija, Češka i Irska. Posle prvih medijskih obrada pristiglih podataka, stručnjaci su počeli da razmišljaju o mogućnosti za saniranje sveže otkrivene polupismenosti i predložili vladi da sredstva za školovanje odraslih poveća s jednog na najmanje dva odsto nacionalnog bruto društvenog proizvoda.

    Protestanti pismeni, katolici nepismeni

    Jasno je kakav je to udarac bio kako za javno mnenje, tako i za jezičke čistunce, posebno ako se zna da je jezik, kako su oduvek, a naročito početkom devedesetih isticali politički prvaci- najbitniji deo slovenačkog identiteta i samobitnosti. Uz šta su išle debate po novinama o tome kako treba govoriti slovenački i koje reči to jesu ili nisu, pa stoga zavredjuju (ili ne) da prežive u svakodnevnom govoru. Pa neprestani jezički kvizovi na nacionalnoj TV. Rezultat? Nezainteresovan, polupismen narod. U društvu koje je do juče bilo ubedjeno da je nivo pismenosti gradjanstva visok i to ne samo zahvaljujući reformisanom školskom sistemu, nego i zbog pomenute, godinama negovane svesti da je savršeno poznavanje sopstvenog jezika i literature jedan od ključnih stubova oko koga je formirana slovenačka nacija. Uostalom, prvi slovenački junak nije neki vojskovodja - već pesnik, ljubitelj verza i dobre kapljice France Prešeren.

    Ako se tome doda još i hvalisanje slovenačke katoličke Crkve, da je upravo ona vekovima "prosvetljavala narod", onda je cela slika još poraznija. Jer, medju intervjuisanim nacijama, bar što se pismenosti tiče, najbolje su se iskazale one koje pripadaju protestantskom kulturnom krugu, dok medju državama sa niskim nivoom pismenosti prednjače katoličke zemlje. U toj grupi su Slovenija, Poljska, Madjarska, Portugalija, Belgija, Češka i Irska.

    Nije ništa manje zanimljiv podatak da je u državama sa najvišim udelom pismenih i najveći udeo zastupljenosti žena u političkom životu. To je odjeknulo medju slovenačkim ženama, koje godinama gundjaju zbog sve manjeg učešća žena u slovenačkom političkom životu. Slovenački parlament je posle prvog prodora žena u politiku (početkom devedesetih), danas već sasvim muški. Ostale su samo dve predstavnice-poslanice. One, koje su svojim glasovima pre mesec dana i ustoličile novu desničarsku vladu Andreja Bajuka.

    Profesor ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka Manca Košir, inače pristalica "ženske vlade u senci", secirajući ovaj problem, tvrdi da uzrok za tako loš rezultat pismenih u Sloveniji treba tražiti u "sistemu tačkica", zbog koga učenici u školama "sate i sate bubaju nevažne podatke, koje mogu da dobiju bilo gde jednostavnim pritiskom na miša ili tastaturu," a potom na pamet naučene podataka "ne znaju da primene za rešavanje problema". Drugi razlog za ovakvu katastrofu, smatra Manca Košir, jeste marginalizovana uloga žena u društvu: "U skandinavskim zemljama je drugačije i zato što su na brojnim vodećim mestima žene. Podsticajne rezultate postižu na područjima koja ih najviše brinu: bezbednost dece, solidno školovanje i briga o socijalnoj sigurnosti stanovnika. Žene znamo: bez zadovoljnih ljudi nema aktivnih gradjana, a bez njih je demokratija samo papirnata fraza. Zato pozivamo slovenačke gradjane: više žena u politiku, više žena u poslaničke klupe i u ministarske fotelje!"

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)