AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 05 JUL 2000 21:51:30 GMT

    Skandal u Hagu: Mani pravdu, daj pare

    Obelodanjena praksa da advokati, alavi na visoke honorare u Tribunalu, daju deo zarade optuženima kako ih ne bi menjali – bez obzira kako ih brane

    AIM,Podgorica, 5. 7. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    ťNovac Tribunala ide optuženimaŤ naslov je pod kojim je ugledni holandski list NRC Handelsblad početkom jula objavio priču o tome kako advokati optuženih za ratne zločine dele honorare sa svojim branjenicima u Hagu. Prema svedočenju Ante Nobila, branioca osudjenog hrvatskog generala Tihomira Blaškića, pojedini advokati i sa srpske i sa hrvatske strane daju klijentima od 10 do 20 odsto u novcu ili naturi Nobilo je, kako prenosi agencija Beta, prvi javno progovorio o novčanim transakcijama o kojima se u obaveštenim krugovima šapuće već odavno.

    Gledano iz ugla advokata, specifičnost posla u Tribunalu je u tome što branioce ne plaćaju oni koji su ih angažovali, već sam Tribunal, i to po sati i po tarifama koje važe na Zapadu. Advokati ne zaradjuju koliko američki advokati koji za svoje usluge naplaćuju i po više stotina dolara na sat, ali i stotinak dolara je - posebno za prilike koje vaze u Srbiji - ogromna svota novca. To je, prema izjavi predsednika Advokatske komore Srbije Branislava Tapuškovića, istovremeno i unosan i siguran posao – advokati dobijaju honorar bez obzira da li su u Beogradu, Zagrebu ili Hagu.

    Po pravilima Tribunala, jedan advokat može braniti samo jednog optuženog. Medjutim, razvila se praksa da neki advokat prikupi desetak punomoćja i podeli ih ťsvojimŤ ljudima, bilo iz iste kancelarije ili neke druge, kako bi se posao mogao nesmetano odvijati ťu krugu familijeŤ. S druge strane, optuženi mogu od ťsvogŤ dela advokatskog honorara zaraditi više nego što su ikad mogli na slobodi.

    Beogradski dnevni list ťBlicŤ povodom ove skandalozne informacije iznosi pretpostavku da je ideja o podeli novca najverovatnije potekla od nečasnih advokata koji su, uskačući u više slučajeva odjednom, zaradjivali ogromne sume novca. Kad su videli da to može biti dovedeno u pitanje, počeli su da nude deo novca klijentima da ih ne bi zamenili.

    Ugledni beogradski advokati, medjutim, tvrde da problem sa haškim advokatima počinje mnogo pre nego što je obelodanjena afera sa podelom honorara. Naime, Haški sud je po osnivanju uputio dopis advokatskim komorama u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu tražeći spisak advokata koji znaju engleski i francuski i bave se krivičnim pravom. Komore, medjutim, nisu Hagu prosledile spisak svih advokata koji su se javili da ispunjavaju pomenute uslove i koji su bili zainteresovani za radu u Tribunalu, već su pravili selekciju.ťU Beogradu je spisak advokata koji mogu braniti u Hagu sastavila Advokatska komora Srbije pod kontrolom republičke i savezne državne bezbednosti i ministarstva spoljnih poslovaŤ, kaže advokat Rajko Danilović.

    Sadašnji predsednik AKS daje, medjutim, drugačiju formulaciju:Ť Na početku je postojala ideja da se napravi najiskusnijih poznavalaca krivičnog prava koji bi najbolje branili optuženike u Hagu, ali se ta inicijativa kasnije razvodnila. Sad mnogo mladih i neiskusnih ljudi radi taj ozbiljan posaoŤ.

    Poznata imena beogradske advokature koji nikad nikog nisu branili u Hagu misle da se deo odgovornosti može pripisati i Tribunalu. ťNjima nije bilo nepoznato koga vlast šalje u Hag da u svojstvu advokata nadzire optuženeŤ, kaže jedan od njih koji nije želeo da mu se ime pominje u ovom kontekstu. ťTribunal je na neki način prihvatio saradnju sa režimom, pa se sad suočavaju s optužbama da su u Tribunalu napravili buvlju pijacuŤ. ťUkoliko su informacije o podeli zarade sa optuženima tačne, razlog postojanja branilaca je izmenjenŤ, kaže advokat Nikola Barović, uz ogradu da ne poznaje stvarno stanje u Haškom sudu. ťIspalo bi da je svejedno ko i kako brani optužene i da li ih uopšte brani – što naravno nije tačno, ni pred kojim sudomŤ. Posle otkrića holandske štampe, predsednik AKS Branislav Tapušković izjavio je da se pre bilo kakvog eventualnog pokretanja disciplinske odgovornosti moraju pribaviti podaci iz Sekretarijata Tribunala. Mada je jasno da je u ovakvim slučajevima vrlo teško utvrditi pouzdane informacije, portparol Tribunala Džim Lendejl rekao je ťNRC HandelsbladuŤ da se ťsve to ispitujeŤ.

    Beogradski advokati podsećaju da ovo nije jedina afera u kojoj su u prvom planu sumnjive finansijske transakcije izmedju branilaca i optuženih. Uveliko se govori o ťotkupuŤ zatvorenika albanske nacionalnosti iz zatvora u Srbiji koja može ići preko raznih mešetara, ali izgleda vrlo često i preko advokata. Ništa, medjutim, nije učinjeno da se te priče do kraja istraže i njeni učesnici kazne.

    Još jednu aferu povezanu sa Haškim tribunalom, čiji su akteri bivša vlast u Hrvatskoj i više američkih advokata obelodanio je 1. jula ťVašington postŤ. Prema pisanju tog lista, Tudjmanov režim platio je izmedju 9,5 i 10 miliona dolara vašingtonskom advokatu Dejvidu B. Rivkinu junioru za savet kako da se postave prema zahtevima Tribunala za informacijama o ratnim zločinima hrvatskih snaga u ratu u Bosni 1991-1995.

    Za te pare, Rivkin ih je savetovao da je saradnja "najgora opcija" i da treba da primene "diverzione pravničke taktike". Posle smene vlasti u Hrvatskoj, Rivkih je – prema ťPostuŤ - ušao u žestoku javnu polemiku sa novom hrvatskom vlašču koja je, izrazivši spremnost za saradnju s Tribunalom, odbila da američkom advokatu plati još milion dolara koliko je tražio za svoje usluge u prva tri meseca ove godine. Izjavivši da je Rivkin stvorio imidž ťdržave koja nije pravedna državaŤ, hrvatski predsednik Stipe Mesić je precizirao da ťmu ne bi platio devet dolaraŤ, a kamoli devet miliona. Vašingtonski dnevnik procenjuje da Rivkin ima male šanse da naplati tih milion dolara koje još potražuje, ali nije to jedini slučaj. Čikaška firma ťPedersen i HoutŤ tužila je novu hrvatsku vlast zbog 500 hiljada dolara za koje tvrde da im je obećao Tudjmanov režim za pravne poslove u Tribunalu, dok vašingtonska akvokatska kancelarija ťPaton BogsŤ govori o dugu od 150 hiljada dolara.

    ťVašington postŤ citira zamenika hrvatskog ministra pravde Ranka Marjana koji kaže da je ukupno oko 20 miliona dolara plaćeno raznim američkim advokatskim firmama za lobiranje i druge poslove povezane sa Tribunalom, a da su te sume prikrivane transferima preko ťtako čudnih tranzitnih stanica kakva je meteorološka stanica u BiH koja je služila kao fasada za hrvatske obaveštajne operacije".

    ROKSANDA NINČIĆ (AIM)