AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 05 JUL 2000 22:03:48 GMT

    Privatizacija najveće bugarske banke

    Da li je cena najveće bugarske banke visoka ili mala

    AIM Sofija, 04.07.2000.

    Prodaja najveće bugarske banke - Bulbank, izazvala je novi u seriji privatizacionih skandala. Ralika je u razmerama i učesnicima jer Bulbank nije bilo koja finansijska institucija. Ona je nešto između nacionalne i komercijalne banke. Ovaj status dobila je zahvaljujući odličnim pokazateljima zadnjih godina. Rukovodstvo Bulbanka stavilo je jasno do znanja da neće raditi sa novim vlasnikom i prelazi u ekipu protivnika bugarske vlade.

    Bankarska konsolidaciona kompanija (BKK) čiji je predsednik ministar privrede Petar Žotev je još prošle godine odobrila ugovor o prodaji Bulbanka konzorcijumu "UniKredito - Alianc". Cena za 98% deonica iznosi 360 miliona evra. "UniKredito" će dobiti 93% deonica, dok će preostalih 5% ostati osiguravajućoj kompaniji "Alianc". Italijanska banka pobedila je na licitaciji u konkurenciji sa konzorcijumom "Kanavas" u kome ućestvuje grčki milijarder Vardinojanis.

    Ako se isključe optužbe za nekorektan odnos BKK prema "Kanavasu", osnovno pitanje ostaje da li je realna cena Bulbanka. Prema izvršnom direktoru Čavdaru Knčevu država prodaje jeftino svoju najbolju banku. Trebalo bi da se njena cena kreće za oko 30 do 50 % iznad neto aktiva koji se izračunavaju na 650 miliona leva. BKK dobija cenu koja premašuje aktive za svega 7,5%. Osim toga kupac Bulbanka je startovao svoju delatnost sa 27% tržišnog udela. Aktivi su dva puta veći nego ovi druge i treće banke - banke DSK i Ujedinjene bugarske banke (OBB). "Bulbank nije bilo koja banka. Bulbank je strateški investitor u bankarskom sektoru ove zemlje", voli da naglašava Čavdar Knčev.

    Poređenja radi, sasvim nedavno je Evropska banka za obnovu i razvoj prodala treću - OBB banku Nacionalnoj banci Grčke za 230 miliona evra. Samo pre tri godine EBOR je tu istu banku kupila za 3 miliona dolara.

    Poslednja dva meseca Čavdar Knčev ušao je u oštar konflikt sa vladom i razlog nije bila samo niska cena Bulbanka. Prema preliminarnom dogovoru trebalo je da ekipa menadžera dobije 9,5% deonica banke. "Još u informativnom memorandumu zabeleženo je da BKK traži kupca za 88,5% deonica", izjavio je Knčev.

    Početkom maja Bulbank je zabeležila rekordan godišnji profit od 101,5 miliona leva. Van toga je banka platila 53,5 miliona poreza. Prve varnice između BKK i Knčeva sevnule su kada su određivane godišnje premije rukovodeće ekipe. Umesto traženih 1,5 miliona leva šefovi su dobili 450 hiljada leva što je dvostruko manje nego zadnje dve godine. Ali su tada finansijski rezutati bili slabiji nego ove godine. Nije ispoštovano i obećanje da će menadžment dobiti deo akcija i tako su konačno prekinuti odnosi između vlade i Čavdara Knčeva.

    "U Evropi kojoj težimo, pravilo je da se napori zaposlenih u instituciji takvih dimenzija kao što je Bulbank vrednuju kako treba. To je pravilo. U Bugarskoj bi tako nešto bilo izuzetak iz pravila", izjavio je bankar. Kao što Bulbank nije bilo koja banka, tako ni Čavdar Knčev nije bilo koji bugarski bankar. On je jedna od harizmatičnih figura u privredi zemlje zadnjih 10 godina tranzicije.

    Knčev je jedini bankar koji je čvrsto ostao na svom položaju za vreme poslednjih sedam vlada. 1991. godine bio je šef tadašnje Bugarske spoljnotrgovinske banke - institucije koja je u godinama komunističkog režima predstavljala državu na pregovorima sa spoljnim kreditorima. Zvezda Knčeva zasijala je upravo za vreme pregovora sa Londonskim i Pariskim klubom o reprogramiranju spoljnog duga Bugarske.

    Otada je banka pod novim imenom Bulbank poslovala samo uzlaznom linijom zahvaljujući svom nesvakidašnjem za bugarske prilike upravljanju. Čavdar Knčev se nikada nije poveo za političkom konjunkturom, pokazivao je nezavisnost i to se u velikoj meri manifestovalo u finansijskim rezultatima institucije. On je ekonomski razmišljao. Nije podlegao masovnoj psihozi dodeljivanja kredita 1994. i 1995. godine što je dovelo do bankarske krize 1996. g. Knčev je uvek dobijao optužbe da nema kreditnu politiku i da pretvara Bulbank u skladište novca, ali on nikada nije rizikovao da nekorektni kreditori istoče sredstva njegove banke. Ponekad mu je nezavisnost donosila neprijatelje u krugovima političke elite. Godine 1996. napali su ga zbog njegove neželje da garantuje posao vlade za kupovinu američkog žita, ali on je procenio da je aranžman nepovoljan. Sada izgleda da je nepoželjan i za kabinet premijera Ivana Kostova.

    Upravo dobri i stabilni rezultati omogućili su Bulbanku da učestvuje u najvećoj sanacionoj operaciji bankarskog sistema za vreme vlade Žana Videnova. Ovakve akcije, međutim, nijednom nisu ugrozile bezbednost banke koja se pretvorila u ostrvo spasa za hiljade ulagača koji su se "opekli" u seriji bankarskih stečaja krajem 1995. i 1996. g. "Mi smo stvaraoci onoga što danas Žotev prodaje", kaže Knčev i uveliko ima pravo.

    Kakva će biti budućnost tog bankara izvan sistema Bulbanka, to još uvek nije jasno. Njegovo ime je kroz godine često spominjano među kandidatima za položaj premijera, šefa Bugarske narodne banke, finansijskog ministra i sl. On, međutim, nije podlegao političkom iskušenju i ostao je da radi u sferi realne privrede. Šta više - mogao je, kad bi tako procenio, da se pretvori u katalizator promena političkog status kvoa. Zna šta i kada treba učiniti, kako najbolje zaštititi lični interes i interes Bulbanka. Jer je u većini slučajeva to ujedno bio i nacionalni interes. Nije slučajno što se u mnogim političkim programima njegovo ime vezuje za položaj predsednika vlade.

    Georgi Filipov (AIM)