AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 05 JUL 2000 22:01:01 GMT

    Zdravstvena reforma startovala skandalima

    Remontni troškovi progutali novac za usluge

    AIM Sofija, 03.07.2000.

    Već drugu uzastopnu godinu početak juna je ključni period u istoriji Bugarske. Pošto je 1999. g. nacionalna valuta denominovana, 1. jula 2000. g. obeležen je start zdravstvene reforme. I ako je denominacija uspešno sprovedena, početak dugo očekivane reforme zdravstva bio je propraćen brojnim dobrim namerama, strahovanjima od fijaska i prekomernom dozom finansijskih skandala.

    Dobre namere

    Reforma zdravstva ima za cilj da se prekine sa dugogodišnjim sistemom zdravstvene pomoći koju je plaćala država, kada su pacijenti dobijali poluplaćeno i polukvalitetno lečenje, a lekari su se svakog meseca potpisivali ispod poluplata između 160-200 leva,odnosno maraka. Na mnogim mestima opštine čak mesecima nisu uspevale da finansijski obezbede svoje medicinske radnike.

    Od 1. jula lekari će već dobijati svoje plate iz Kase zdravstvenog osiguranja (NZOK) koja ta sredstva prikuplja iz osiguranja građana. Sa svoje strane oni biraju svog ličnog lekara i stomatologa. "Cilj je da interes bude obostran. Pacijent će moći da bira svog ličnog lekara i da traži najbolje zdravstvene usluge. Dok će lekar morati da nudi kvalitetne usluge da bi mogao da zadrži svoje pacijente, da ih povećava i da u zamenu dobija pare", ovako objašnjava smisao reforme ministar zdravlja Ilko Semerdžijev.

    Lekari opšte prakse dobijaće pare iz NZOK prema broju upisanih pacijenata. A pacijenti će za svaki pregled plaćati dodatno 1% minimalne radne plate (75 maraka), tj. 0.75 stotinki. Lekar mora biti na raspolaganju pacijentima 24 časa dnevno. Ukoliko lečenje bolesti nije prema njegovim mogućnostima, on će bolesnike upućivati kod specijalista. Za sada bolnička pomoć ostaje besplatna.

    Da bi privatna lekarska praksa mogla normalno da startuje, NZOK je avansno dodelio sume za sledeće tromesečje. Ovako će, recimo, jedan lekar koji brine za oko 2000 pacijenata moći da dobije 5000-6000 leva, kojima bi pokrio troškove oko startovanja privatne prakse i pre svega oko nabavljanja medicinske opreme i zakupa ordinacija.

    Strahovanja od neuspeha

    Kao i obično put dobrih namera nije osejan cvećem. Kako se i očekivalo, nepoverenje prema novom i inercija prošlosti stavili su na muke ideologe reforme. I pored brojnih reklamnih kampanja krajem juna je tek 50% stanovništva izabralo svog ličnog lekara. To znači da od 1. jula još toliko ljudi neće znati kod kog lekara da ode u slučaju da je njima potrebna zdravstvena pomoć. To će najviše pogoditi lekare jer oni računaju na novac koji će dobiti za svakog pacijenta koji se kod njih upisao.

    Međutim, najozbiljniji problem jeste u tome hoće li se ta kasa zrdavstvenog osiguranja održati u životu. Stvorena na čisto ekonomskom principu, ona se puni od uplata pacijenata i može da troši tek onoliko koliko je u nju ušlo. Trebalo je da zdravstvena osiguranja počnu da pune račun NZOK tačno pre godinu dana, ali veliki deo Bugara i njihovih poslodavaca ne uplaćuju obavezna osiguranja.

    Dva meseca pre starta zdravstvene reforme pokazalo se da novac u NZOK nije dovoljan. Rukovodstvo kase je čak zatražilo da se mesečne rate udvostruče - sa 6% na 12% mesečnih primanja. Za sada stabilnost se garantuje zajmom Svetske banke ali ipak postoji verovatnoća da sistem neće odoleti tom izazovu.

    Istaneli računi kase bili su i razlog da se ograniči broj usluga koje će se pokrivati besplatno. To će još više povećati nepoverenje Bugarina u uspeh reforme pošto je on navikao da koristi sve vrste medicinskih usluga besplatno. Recimo, stomatolozi ne dobijaju novac za upisane pacijente, nego samo za obavljene preglede. Ali im Nacionalna kasa može platiti samo 21 čas rada mesečno (!) - negde oko 23.50 leva na sat. Stomatolog treba da primi pacijenta kome je odredio termin u okviru tri meseca, kada se radi o uslugama koje se plaćaju iz zdravstvene kase. Još uvek nije jasno kakav će paket usluga moći da koristi besplatno svaki pacijent, ali se očekuje da to bude par plombi ili vađenje 1 - 2 zuba. Inače većinu usluga treba plaćati.

    Skandali

    Možda bi pacijenti imali šansu da dobiju veći paket besplatnih usluga da nije bilo prilično razmetljivo ponašanje šefova NZOK. Još pre starta reforme oni su nenamenski potrošili ozbiljan deo sredstava. Otkrića o zloupotrebama nanela su novi udarac po imidžu široko reklamirane promene, a njene dimenzije postale su objekat proučavanja od strane Društvenog knjigovodstva i parlamentarne komisije "Antimafija".

    Pokazalo se da je kupljenih nekoliko automobila "Reno Laguna" svega skroman trošak u odnosu na pare istrošene za ofise u celoj zemlji. Kupovina zgrada po čudnim cenama, zaključivanje sumnjivih ugovora o isporuci opreme i obavljanju luksuznih remontnih radova sa terakotom, aluminijumskim profilima i okačenim tavanicama - to je arsenal koji je NZOK iskoristio u 28 oblasnih centara zemlje.

    Šef RZOK u Pazardžiku je već pod istragom zbog izvršenih zloupotreba. Doktor - psihijatar je još prošle godine zadivio svoje sugrađane lakoćom kojom je trošio društvena sredstva. Među najfrapantnijim primerima su dva seminara koja su koštala 2.000 leva svaki, ili pak veština da u jedno isto vreme bude na dva mesta - na reprezentativnom ručku za 300 leva i na službenom putu u Sofiju (prema putnoj ispravi službenog automobila).

    U različitim gradovima svaki načelnik je prema svojim shvatanjima i predstavama uređivao ofis lokalne zdravstvene kase. I svuda su pravljeni veliki troškovi. Inače, sredstva nisu dovoljna da bi se pokrio jedan veći paket usluga pacijentima.

    U takvoj situaciji nije čudno da nivo uplata socijalnih osiguranja nije naročito visok. Jer je to pitanje u neposrednoj vezi sa društvenim poverenjem prema zdravstvenoj reformi. A kako bi ono moglo biti visoko ako su pare počele da se otapaju zbog brojnih remonata još pre no što su lekari počeli da leče.

    Georgi Filipov (AIM)