AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 05 JUL 2000 14:03:45 GMT

    Slovenija i Vatikan

    Industrija svetaca

    Jedno od bolećivijih pitanja za slovenačku katoličku Crkvu jeste problem svetaca. Jer, pitanje sveca jeste pitanje prestiža. Domaći vernici katoličke veroispovesti do nedavno nisu imali autentično svog sveca; morali su da ih pozajmljuju od drugih. Beatifikacija Slomšeka ili Barage bila je, sve dok je slovenačkom katoličkom Crkvom upravljao prema komunistima smeran nadbiskup Alojz Šuštar - samo pusti san.

    Ljubljana, 04.07.2000.

    "U Sloveniji bi nam baš trebao jedan takav; treba nam jezik kojim bi mogli da se sporazumemo oko prošlosti, sadašnjosti i budućnosti," ovim rečima je ministar spoljnih poslova Lojze Peterle pozdravio godišnjicu rodjenja Frederika Barage, slovenačkog misionara medju američkim Indijancima i autora nekoliko knjiga na slovenačkom i indijanskim jezicima. Ove misli Peterle nije izrekao slučajno, niti je prilika - proslava dana rodjenja nekog misionara, slučajno odabrana. Sve je bilo pažljivo tempirano, a naročito prisustvo predstavnika nove vlasti.

    Frederik Baraga je, naime, kandidat za novog slovenačkog sveca. A sveci su jedno od bolećivijih pitanja za slovenačku katoličku Crkvu. Jer, pitanje svetaca jeste pitanje prestiža. Slovenci još uvek nemaju svog kardinala (šef slovenačke crkve Franc Rode je tek nadbiskup), a godinama veoma loše stoje i na nebu, pošto u celoj nebeskoj vojsci sve do nedavno nije bilo niti jednog jedinog ovdašnjeg sveca. Domaći vernici katoličke veroispovesti morali su da ih pozajmljuju od drugih. Godinama su se nadali da će njihov emisar pri Svetoj stolici pater Bruno Korošak u Vatikanu isposlovati "beatifikaciju biskupa Slomška i biskupa Frederika Barage". Medjutim, sve dok je slovenačkom katoličkom Crkvom upravljao prema "prethodnom režimu" smeran nadbiskup Alojz Šuštar - sve to su bile samo puste želje.

    Štap i kanap

    Tek kada je Šuštara zamenio beskompromisni Rode, čovek koji se strasno zalaže za sve najradikalnije ideje klera - sve se promenilo. Rode je u sukobu sa vlašću uspeo da izdejstvuje par koncesija, za kojima je Crkva godinama žudela; tako je Ustavni sud Slovenije potvrdio valjanost zakona o denacionalizaciji, koji je prema slovenačkoj ekspozituri katoličke crkve jedan od najširokogrudnijih, u poredjenju sa sličnim zakonima prihvaćenim u istočnoj Evopi. To nije sve - osnovi veronauke prodrli su i u javne škole, preko posebnog predmeta o verama. Vatikan je, naravno, odmah spremio nagradu.

    Prvo je prošle godine papa Ivan Pavle Drugi, tokom svoje druge posete samostalnoj Sloveniji, uzdigao medju svece mariborskog biskupa Antona Martina Slomšeka, koji je zadužio svoj narod time što je "afirmisao slovenački jezik, pisao udžbenike, kulturno pomagao najsiromašnije slojeve"... Poruka slovenačkoj vlasti i Crkvi je bila jasna - priklonite se željama Vatikana i dobićete nacionalne svece još koliko sutra; a ako sve bude u redu i Crkva zadovoljna položajem u društvu, namirena uvodjenjem veronauka u škole i cenjena u medijima – "možda dobijete i kardinala". Odmah potom je Rode pogurao i kandidaturu Frederika Barage.

    Otuda prisustvo prvaka slovenačkih demohrišćana Peterlea, kao predstavnika desničarske vlade Andreja Bajuka, na spomenu na Frederika Baragu, te značaj koji je nova vlast poklonila takvom dogadjaju. Uspomenu na Baragu su počastili svečanom akademijom i posebnom misom, koju je vodio nadbiskup Franc Rode. Hepeningu je dat ne samo verski, nego i opštenacionalni karakter. Rode je u svom govoru naglasio da je neki "narod onoliko velik, koliko je dao svetu", da je Baraga "deo slovenačke veličine", simbol "radinosti, jedne od najboljih slovenačih karakteristika".

    U celoj toj priči je zapravo najzanimljivije "ono drugo" – tehnologija "proizvodnje svetaca", koja do sada nije probudila toliko pažnje, iako se radi o neobičnoj proceduri, koja osim dokazivanja pravovernosti kandidata traži i mnogo para. Da bi potencijalni svetac bio medjunarodno priznat, predlagač mora da dokaže da dotičnog slave po celom svetu. Srećno se poklopilo da su tokom poslednjih nekoliko godina neki žitelji Amerike, uglavnom oni poreklom iz slovenačkog Prekmurja, u molitvama pribegavali i Slomšku, tako da su preko noći stigli preko potrebni podaci o nekoliko neverovatnih ozdravljenja. Što je preduslov da Sveta stolica uopšte uzme u razmatranje predlog za proglašenje novog sveca, jer na nebu ionako vlada prilična gužva. Posebno zato što pojedini narodi (recimo oni netom "oslobodjeni od komunizma") smatraju da zbog trpljenja i zasluga u prošlosti zavredjuju posebne privilegije i protežiraju svoje svece.

    Zato su pregaoci iz slovenačke katoličke Crkve, za svaki slučaj, pripremili i svoj drugi adut, Baragu, za koga je pater Korošak skupio 62 prava čuda u vidu "neverovatnih ozdravljenja", koja su se odigrala na svih pet kontinenata: "Imamo ozdravljenje dva ili tri Kineza, fantastične primere, imamo isceljenja u Argentini, Peruu, Sloveniji, Australiji... Gde god da su delovali naši misionari, propovedali su da ako niko ne može da vam pomogne, nijedan svetac, nijedan lekar - okrenite se Baragi... I ozdravljenja su se dogadjala, po celom svetu."

    Recept za oltar

    Postupak legalizacije novog sveca jednak je bilo kojem drugom civilnom procesu pred svetovnim sudom. U datom momentu vernici mogu da zahtevaju od biskupa da učini sve, samo da njihov kandidat bude oslikan na oltar, pa da ga zvanično slave. Biskupova dužnost je da se toj želji sa sve četiri odupre, preporučujući meštanima da se obrate nekome od već postojećih svetaca. Medjutim, ukoliko pastva ostane pri svom, e, onda se otvara postupak, u tri stepena.

    Prva stepenica je biskupski sud, koga čine tri sudije. Sledi apelacisjki sud i, naposletku - kasacijski. U prvoj fazi treba dokumentovano dokazati sve što se sa kandidatom dogadjalo, od rodjenja do smrti, a posebno - posle smrti. Onda sudije u Rimu, pošto im se prevedu i overe svi dokumenti, proveravaju njihovu verodostojnost i ako daju zeleno svetlo, kardinalsko veće može u petnaest minuta da odluči radi li se, zaista, o svetom liku. Tek tu dolazi Papa, koji vrši kanonizaciju. U slučaju Slovenije, pomenuti pater Korošek mu dodje kao neka vrsta advokata Slomškovih obožavalaca, dok je, zbog obima posla, Baragu preuzeo drugi duhovnik.

    Posao teče izuzetno sporo i zato što ministarstvo za svece u Rimu trenutno ima na vratu oko 1.700 sličnih procesa. Svaki pojedini slučaj može da traje godinama, čak decenijama... Mada, ukoliko je predlagač imućniji, boja njegovog novca može celu stvar drastično da ubrza. Ili, kako je svoje ovčice poučio Korošek: "Svi narodi, uglavnom, iznajme jezuitske stručnjake. Da znate da su oni skupi! Kada sam ja svojevremeno počeo da uredjujem Baragu, hteli su 120 miliona lira, samo za početak postupka!" Poredjenja radi – 120 miliona lira iznosi oko milion i dvesta hiljada nemačkih maraka! Za početak.

    Bilo kako bilo, pater Korošek i Baragini sledbenici nisu imali ni izbliza toliko novca. Jezuitsku ekipu nisu mogli da plate. Pored toga, trebalo je platiti i advokatsku kancelariju, za početak - pola miliona lira! Zatim, jezuiti računaju jednu stranu dokumenta, s novinarskim proredom (25 do 30 redaka na stranu) - dvanaest hiljada lira. Što u ovom momentu iznosi oko dvanaest nemačkih maraka. Što treba pomnožiti sa par hiljada strana, jer slučaj oko slovenačkih svetaca samo do sada obuhvata oko 3.000 strana. Tekst na italijanskom, formule na latinskom. Plus potreba da neko pod hitno napiše doktorsku disertaciju, bar 300 strana, o dotičnom svecu. Onda računajte koliko košta jedan "nacionalni" svetac.

    Slovenci, istina, smatraju da je stvar ponosa i dike da imaju na broju bar dva svoja sveca, ali na način koji ništa ne košta. "Samo kod mučenika sve ide glatko, bez problema, jer tu ne treba mnogo dokazivati, pošto su oni svoju krv dali za veru. Meni su na kongregaciji rekli da im donesem takvog sveca, kakve prinose Španci, koji su zaista pravili čuda," vajka se pater Korošak.

    Uprkos svemu, danas stvari i ne stoje tako loše, kako se to možda čini predstavnicima slovenačke katoličke Crkve. Jesu Slovenci godinama bili jedan od retkih naroda bez autentičnog, nacionalnog sveca, ali sada su stvari krenule munjevito. Slomšek je novopečeni svetac, a i drugome je oreol već blizu. Porodjajne muke oko ovog poduhvata su donekle već stvar prošlosti - kako skupiti dovoljno para za progašenje prvog domaćeg sveca, kako pronaći i dokazati njegova čudesa, kako ubediti Vatikan... Inauguracijom Antona Martina Slomška je led probijen.

    Najzad, Rode nije uspeo samo da utvrdi novi položaj Crkve u slovenačkom društvu, već i da za Vatikan obezbedi nešto što je mnogo više od para. Bajukova vlada sada intenzivno radi na tome da svojim postupcima – čistkama "simpatizera levice" u državnim fondovima, jurišem na nezavisnu štampu i medije, konzervatizacijom društva u celini - svojoj raji obezbedi naklonost vatikanskih kardinala. I, što je najvažnije, Papinu beatifikaciju još nekog sveca, pa još Slovenca.

    Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)