AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 05 JUL 2000 10:12:42 GMT

    **Kalkulisanja u vladajućoj koaliciji SPS-JUL-SRS

    Cena radikalske podrške

    AIM, Podgorica, 5. 7. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Zahvaljujući radikalima Vojislava Šešelja, zakon o borbi protiv terorizma koji je trebalo da bude usvojen u Skupštini SR Jugoslavije poslednjeg dana juna, upućen je na doradu i "dodatno usaglašavanje", čime je u dobroj meri sasvim ozbiljno i prilično neočekivano narušena uobičajena letnja dremka u političkom životu Srbije. Dan pre nego što je ovaj dugo najavljivan zakon, očigledno namenjen borbi sa političkim neistomišljenicima, a smišljen u laboratorijama Jugoslovenske levice, stigao pred Savezni parlament, ništa nije ukazivalo da će radikali osporiti ovaj ambiciozni projekt svojih koalicionih partnera. Savezni ministar pravde petar Jojić,(inače član Srpske radikalne stranke) je čak istog jutra svojski branio predlog ovog zakona, očigledno neobavešten da će samo koji sat kasnije njegov partijski šef dr Vojislav Šešelj izjaviti kako o svemu nije postignuta puna politička saglasnost, odnosno kako predloženi zakon mora na doradu. Sve to upućuje na zaključak da je sam Šešelj izgleda u zadnji čas rešio da se upusti u politički manevar sa svojim koalicionim partnerima, ne stigavši pri tom da obavesti ni svog ministra o onome što se sprema.

    O tome zašto je dr Vojislav Šešelj odlučio da u zadnji čas "izneveri" socijaliste i julovce mogle su se ovih dana mogle čuti raznorazne teorije. Ponajmanje ozbiljna je svakako ona koja se poziva na radikalsku "gadljivost" prema tako rigidnom zakonu. Tobože, ni njima se nisu svidele pojedine odredbe zakona koji omogućava vlastodršcima da zemlju drže u nekoj vrsti permanentnog vanrednog stanja bez ikakve potrebe da ga zvanično i proglase. U svim dosadašnjim javnim istupanjima radikali nikada nisu pokazali kako im smetaju pokušaji režima da se obračuna sa političkim neistomišljenicima i politički život u Srbiji svede zapravo na dvopartijski sistem - levicu i radikale. A upravo tako nešto moglo bi da proistekne iz zakona čija je zvanična namena da se obračuna sa terorizmom i teroristima kojih u Srbiji zaista nema. Organizovani kriminal, učestala ubistva i likvidacije sa tragovima sumnjivog novca i politike (kojih u Srbiji itekako ima), su naravno nešto sasvim drugo zbog čega se nije morao predlagati poseban zakon.

    U mnogim osvrtima na Šešeljevo odbijanje da za sada podrži ovaj projekat svojih koalicionih partnera, često je pominjan i tzv. "bumerang efekat" predloženog zakona, i navodna radikalska spoznaja kako bi jednoga dana Milošević mogao da ih pusti niz vodu, potraži novog koalicionog partnera i upotrebi antiteroristički zakon za obračun sa radikalima. Dogodi li se da radikali ubrzo, posle nekih izmena predloženih odredbi, ipak promene mišljenje i glasaju za ovaj zakon (čelnici JUL-a tvrde da će se upravo to dogoditi narednih dana), onda bi se priča o strahu od "bumerang efekta" i batini koja ima dva kraja, pokazala kao potpuno besmislena. U Šešeljevom odbijanju da iz prve glasa za ovaj zakon, deo srpske opozicije video je takođe ono što bi najviše prijalo njihovim očima - ozbiljnu pukotinu unutar vladajuće koalicije i početak kraja idile među radikalima s jedne, i SPS-a i JUL-a sa druge strane. Čini se, međutim, da i oni koji su javno iznosili ovakve pretpostavke ne veruju previše u teoriju o brzom kraju "ljubavi" između radikala i levice. Pre će biti da u tom ljubavnom trouglu SPS-JUL-SRS, Šešelj nijednog trenutka ne želi da bude "tup ugao" i počinje jasno da stavlja do znanja kako će mu ovog leta, uoči izbora koji slede (najverovatnije u oktobru), cena prilično porasti. Pogotovo pošto i on, a i ona druga strana u koaliciji, veoma dobro znaju kako Milošević ne može niti da očuva, niti da ponovo osvoji vlast bez radikala.

    To da Šešelj počinje (ali i zna) da trguje, tvrdili su u pauzi prošlonedeljne skupštinske sednice na kojoj je predloženi zakon povučen iz procedure, i neki socijalisti. U vladajućoj koaliciji još nisu napravili konačan plan kako će nastupiti na izborima koji slede ove jeseni i pre svega čekaju da vide hoće li Vuk Drašković i SPO ostati pri svome i bojkotovati izbore. Čak i u tom slučaju, mogući jedinstven nastup ostatka opozicije, ali i logika izbornog sistema, ne bi dozvolili levici i radikalima da na lokalnim izborima previše eksperimentišu. Zato je najverovatnije da će morati da se pojave sa jedinstvenom listom kandidata i pregovori o tome tek predstoje. Opoziciono dogovaranje na istu temu pokazuje koliko je to složen i neprijatan posao u kome svako za sebe obično traži tek nešto malo manje od sto odsto. Izborni zakon za savezne izbore dozvoljava istovremeno da radikali nastupe i sami, ali i o tome tek sledi dogovor i konačana odluka koalicionih partnera.

    Imajući na umu ono što predstoji, Vojislav Šešelj, koji je do sada mnogo puta pokazao svoju pragmatičnost, procenio je najverovatnije kako je ovo pravi momenat da socijalistima i julovcima pokaže da ne pristaje na sporednu ulogu unutar vladajuće koalicije. I da će njegov boravak u vlasti ubuduće najverovatnije podrazumevati neupredivo više vlasti. U saveznoj i republičkoj vladi radikali odavno imaju popriličan broj ministarskih mesta, ali svakako nisu zadovoljni "kvalitetom" vlasti koju poseduju. Za sve ovo vreme Šešelj nikako nije uspeo da se značajnije približi pojedinim resorima koje levica i dalje drži isključivo za sebe. Šešelja i njegovih nema previše u poslovima oko vojske ili policije, ne petljaju se i ne pitaju previše ni oko spoljne politike. Izuzme li se nekoliko "simpatizera" ove stranke, radikala nema ni u Narodnoj banci Jugoslavije, malo ih je u tužilaštvima, nema ih previše ni tamo gde zvanično drže ministarske fotelje, njihovi zakonski projekti u Skupštini Srbije prilično dugo čekaju da budu ostvareni i uđu u proceduru. Tako, na primer, uprkos činjenici da je Aleksandar Vučić ministar za informisanje u Vladi Srbije, u većini režimskih medija Vojislav Šešelj i dalje nema status prvorazrednog državnog funkcionera - sve informacije o njemu kao potpredsedniku Vlade prilično se "filtriraju", dok nešto lakše prolazi kao stranački lider. Kod prosečnog čitaoca to ostavlja utisak kako radikali nisu baš toliko vlast kao njihovi koalicioni partneri sa levice, odnosno utisak da su u režimskim medijima neuporedivo manje vidljivi od ostalih koji su na vlasti.

    U svim ovim oblastima ima dakle, toga što bi ubuduće moglo da se naplati - od Narodne banke do nekih drugih oblasti i institucija za koje radikali još nisu dobili propusnice. Na dan kada je antiteroristički zakon povučen iz procedure, pojedini poslanici iz redova socijalista poluglasno su po skupštinskim holovima razmišljali koliko će morati da se plati radikalska podrška. Bilo je i onih koji su pomalo strahovali da bi SRS mogla ubuduće da se pojavi i u resorima u kojima je do sada nije bilo. Ukoliko su tačne priče kako bi usvajanje ovog zakona najverovatnije vodilo i obnavljanju rada neke vrste savezne policije ili nekih specijalnih saveznih odreda, Šešelj svakako ne bi bio spreman da podrži takav projekat u kome ne bi bilo mesta i za radikale.

    Upućeni inače tvrde da unutar vladajuće koalicije neprekidno tinjanju manji ili veći sukobi, uglavnom oko interesa. Šešelja nervira (to je nedavno i javno pokazao) to što JUL uporno forsira jednu drugu radikalsku stranku levice "Nikola Pašić" i obezbeđuje da njihova saopštenja za javnost redovno dobiju značajan odjek u državnim medijima. Reč je o partiji koja nema gotovo nikakav stvarni uticaj ali na izborima redovno otkine bar desetak hiljada glasova pravim radikalima tako što politički nedovoljno pismeni glasači zaokruže prve radikale na koje naiđu na glasačkom listiću. Socijaliste istovremeno nervira to što Vojislav Šešelj koristi svaku priliku da pozove saveznu vladu da prekine diplomatske i svake druge odnose sa Hrvatskom i neprekidno obnavlja priču o davno nestaloj RSK. Činjenica da ministri iz redova SRS sede u saveznoj vladi često zato biva prilično neprijatna za one koji vode spoljnu politiku zemlje i moraju da objašnjavaju da to nije stav čitave vlade. Pragmatični lider radikala takođe zna da od priče o RSK nema ništa, ali računa na to da je određeni broj izbeglica stekao jugoslovensko državljanstvo i da ima pravo glasa na predstojećim izborima. Socijaliste nervira i to što su radikali u Zemunu, opštini u kojoj imaju lokalnu vlast, već prekrojili izborne jedinice i to na način koji im gotovo garantuje pobedu na novim izborima. Radikali su se žestoko iznervirali što su socijalisti to isto sprečili nedavno na sednici SO Novi Beograd, pa su u znak protesta napustili sednicu i ostavili svoje koalicione partnere bez kvoruma. Još više ih nervira što nekoliko njihovih zakonskih projekata, pre svega iz oblasti ekonomije, čeka da budu primećeni u Skupštini Srbije.

    Sve to, međutim, ne znači početak kraja idile koja je do sada vladala unutar vladajuće koalicije. Prave idile nikada nije ni bilo, već samo pragmatičnog knjigovodstva međusobnih uzimanja i davanja. Pre nešto više od godinu dana, uoči potpisivanja tzv. Kumanovskog sporazuma, radikali su tvrdili da definitivno izlaze iz vlade jer ne mogu da pogaze svoje principe i odobre boravak stranih vojnika na Kosovu. Zatim su malo razmislili i zaključili kako u delikatnom trenutku za naciju državu, ne mogu da dozvole "nepatriotskim snagama da preuzmu značajne poluge vlasti. Koalicija koja je preživela "Kumanovski mir", preživeće naravno i jedan antiteroristički zakon. S tim što će predhodno to morati malo i da košta.

    Nenad. Lj. Stefanović