AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 01 JUL 2000 02:14:37 GMT

    Kako Kinezi ugrožavaju Pazarce

    U gradu koji trgovinu nosi čak i u svom imenu ovo zanimanje više od kvaliteta robe ovisi o vezama, vezicama i korupciji.Kako se trguje s Kosovom a kako sa Crnom Gorom.

    AIM,Podgorica, 1. jul. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Novi Pazar je tvrdjava farmerica i cipela.Od njihove proizvodnje, dovedene gotovo do savršenstva, i trgovine živi većina sandžačkog naroda. Gotovo da nema kuće kojoj farmerice ili obuća ne znače život. Pazarci kao trgovci i proizvodjači pamte i bolja vrmena. Danas im ne ide baš najbolje. Na raskrsnici balkanskih puteva, svadja i ratova uvek prvi osete šta se ,,iza brda valja,,. U sve kraćoj državi za sve pazarske proizvodjače i trgovce postaje pretesno.,,Najteže prolazimo danas mi sitni proizvodjači.Mi nikad nismo nabavili dozvole za uvoz sirovog teksasa iz Turske,taj kajmak skidaju jači i veći kojima je upravo dozvola jedina briga. Prodaja im je zagarantovana, a ponekad svesno gube samo da bi ugušili male,, izjavljuje za AIM Nuradin Salihpašić proizvodjač farmerki u čijoj radionici radi 14. radnika.

    Osim principa po kome velike ribe gutaju male, glavni razlozi za nezadovoljstvo su,ipak, privremeni gubitak kosovskog i gotovo potpuni gubitak crnogorskog tržišta. Mušterije iz Crne Gore i sa Kosova važile za korektne i redovne platiše.”Ko ima vezu može i danas da tera robu i na Kosovo i u Crnu goru... i da izvozi. Za sve se nadje rešenje. Ali ja imam malu proizvodnju te se ne isplati nikakvo traženje garancija za bezbedan prolaz robe preko granice.Te usluge su skupe.Sve se zna: procenat zavisi od količine,, dodaje Salihpašić koji je izbegao 92. iz Bosne u Novi Pazar. Do dana današnjeg ,,muku muči da reguliše državljanstvo i pasoš.Sva imovina i poslovi se vode na ženu koja je odavde,,.

    U ratno vreme na Kosovu niko nije kupovao ništa, osim nužnih potrepština. Ko je znao koliko je šef sa Dedinja rešio da gleda prizor i koliko je NATO spreman da se obrušava. Leto 99. je bilo velika lutrija u kojoj su Pazarci koji su odvozili robu na Kosovo micali tablice sa automobila i u početku nosili uglavnom male količine obuće i farmerica, tek da ,,pročačkaju,, teren i steknu nova poznanstva.

    ,,Odmah posle bombardovanja Kosovo je bilo zaista labavo grlo” smeje se dvadesetčetvorogodišnji prevoznik O.T. koji insistira da ga potpišemo inicijalima jer, kako kaže, svakog drugog dana je tamo, a ni ovde nije mnogo bolje:,,Kosovo grca u novcu, to je poznato.Pre rata smo išli bez problema, malo častiš policiju, farmerke, cigare, ne više od deset maraka i prolaziš.Za vreme rata, mnogi Pazarci su išli u Kosovsku Mitrovicu i aradjivali na razlici tadašnjeg našeg i njihovog crnog kursa nemačke marke.Kod njih je marka bila džabe a oni nisu ništa od toga zaradili, već mi Pazarci. Njima(Srbima i Albancima) nije padalo na pamet.Imali su preča posla,da ratuju.Tad je srpski na Kosovu života vredeo al već od juna glavni je Albanski.Prvo smo išli da ispitamo situaciju, ako su mušterije zadovoljne organizuju ti čuvanje kamiona...Prevozio sam brašno,šećer, ciglu, gradjevinske blokove, stolariju.Tarifa je tačno utvrdjena: osam tona robe košta hiljadu maraka i moja veza sa srpskom policijom.,,

    Danas trgovina sa kosovarima izgleda jako čudno, jedni prolaze odlično dok drugi glave gube. Elektromaterijal je na Kosovu sada mnogo jeftiniji nego u užoj Srbiji jer se prodaje bez poreza, farmerke će tradicionalno ,,proraditi,, u jesen kao i obuća.Od gradjevinskog materijala najbolje se prodaje cigla i to iz srbijanskih državnih ciglana. Što se tiče letnjih odevnih predmeta, sve što ima u Pazaru ima i na Kosovu s tim što je na Kosovu ta roba,uvezena iz Turske,nešto jeftinija jer se na otvorenoj granici sa Makedonijom ne plaća nikakva carina.

    Mnogi od Bošnjaka iz Sandžaka su i glave izgubili nudeći robu po kosovskim gradovima.Javnosti su najpoznatiji slučajevi Šefćeta Dragolovčanina, glavnog imama Islamske Zajednice za Sjenicu,koji se pored verskog službovanja bavio i trgovinom mlečnih proizvoda.Ubili su ga Albanci.U u okolini Peći.Ovdašnji veletrgovac B.Ikić je pre 6. meseci nestao zajedno sa kombijem, robom i tridesetak hiljada DM.O Ikićevoj sudbini se još uvek ništa ne zna.Česti su slučajevi i premlaćivanja pazarskih prevoznika i trgovaca od strane Srba koji žive do mosta na Ibru. Naš sagovornik O.T. potvrdjuje da je bilo takvih slučajeva, čak i pucanja, ali i da ,,ima i preuveličavanja. Sami trgovci lansiraju te priče da ne bi dobili novu konkurenciju,,.

    Nestabilno i surovo vreme u kome se i život može izgubiti,i otežan prelaz granice u trgovini sa Kosovom su znatno smanjili promet robena relaciji Pazar-Kosovo. Poznavaoci trgovačkih prilika u Novom Pazaru ističu i veliki broj prevara koje su Pazarci počinili na Kosovu, mnogo Kosovara je obmanuto prilikom uzimanja novca unapred, a potom bi dolazilo i do obračuna.

    ,,U kamion uvek tovarim jedan džak cementa više, ako pogrešimo na brojanju neću da mušterija misli da sam ga izradio.Kad sam tek počeo da vozim cement za Vučitrn merili su mi džakove ko da ih ja pakujem” izjavljuje za AIM Fuad Mehmedović koji od juna 99. trguje sa kosovskim Albancima i dodaje: ,,Prošlo leto je bilo najberićetnije,oni što su imali pare odmah su se bacili na izgradnju da prezime u kućama.Ova godina nije ni prić ni doć prošloj al na Kosovu bar neko nešto gradi, i gradiće jer velika para stiže iz inostranstva i obrće se. Tamo sve radi:prodavnice,kafane,privatno se proizvodi,kupuju se kola, nameštaj. Priština je sigurno bogatija nego ikad.”

    Smanjenje trgovinskog obrta privatnih preduzetnika iz Sandžaka sa kosovskim tržištem je jedan od glavnih Razloga za sve očigledniju ekonomsku krizu u Novom Pazaru.Slično je i sa crnogroskim trižištem.

    Preko policijskog punkta Mehov Krš ka Crnoj Gori ne može proći nijedan prehrambeni proizvod, ni obuća,ni farmerke.To pravilo važi za većinu trgovaca, ali ne i za najjače veletrgovce čija roba,tajnim kanalima i u spreyi sa moćnicima prelazi republičku granicu.U Srbiji i u srbijanskom dijelu Sandžaka postoje i mnoge firme miljenice režima čija roba bez problema ulazi u Crnu Goru. Jedan inspektor novopazarskog MUP-a nam je rekao da su, policajci na Mehovom Kršu dobili naredjenje i da turistima iz Srbije dozvole da pronesu svega dva kilograma mesa i dvadeset jaja.Tako se jednima jaja broje na komade a drugima na kamione,meso na kilograme a drugima na ladnjače.Šverc preko brda je trenutno aktuelan samo iz pravca manje jugoslovenske republike prema većoj.Zna se šta je vazda u modi:cigarete i gorivo. Zvanična crnogorska vlast je po svemu sudeći našla način da umanji prihode srbijanskih ministarskih firmi kao i onih koje su pod patronatom funkcionera SNP koji su u saveznoj vladi.Naime, svi prehrambeni artikli se mogu nabaviti u Makedoniji i konvoji puni robe svakodnevno stižu preko Kosova.U konkurenciji ministarskih firmi iz Srbije i makedonske robe koja ne mora u Srbiju pa preko Mehovog Krša, Pazarci nemaju šta da traže te se sva trgovinska kretanja sa montenegrinima svode samo na farmerke, cipele i majce. Dakle, sve ono što se proizvodi u Novom Pazaru.

    Istina, još uvek na Kosovo odlazi i stoka koju novopazarski ,,džambasi,, kupuju uglavnom u Šumadiji i na Pešteru( gde zemljoradnici zbog sušne godine i manjka sena rado prodaju stoku) pa je,opet preko ,,neizbežnog,, Kosova, preko Leposavića, Kosovske Mitrovice i Peći doteravaju u Crnu Goru na stočne pijace u Rožaju, Podgorici i Nikšiću.Iz ovoga bi se moglo zajključiti da su kontrole srbijanskog MUP-a neuporedivo “labavije” na granici sa Kosovom nego na granici sa Crnom Gorom.Da li to znači da je aktuelni srbijanski režim u većoj svadji sa Djukanovićem nego sa Albancima, ili da je u ovom trenutku Milošević zapostavio(ili zaboravio) problem Kosova i sve karte bacio na Crnu Goru ?

    Ekonomija, ma u kom obliku i obrtu, ne poznaje ni kliničku ni stvarnu smrt.Trgovina je sitan vez.Ipak svi društvenopolitički odnosi u okruženju su i te kako vidljivi u trgovinskim i proizvodnim aktivnostima Pazara. Nabavka, prodaja i plasman,tri su ključne reči koje zavise od mnogih okolnosti na koje trgovci i proizvodjači nemaju uticaja ali mogu da im doskoče isključivo ako svoje interese usklade sa interesima jačih.

    Pazarci danas gube još jednu vrstu mušterija: gazde butika rasutih širom Srbije koje su razne odevne predmete uvezene iz Turske od početka devedesetih na ovamo kupovali kod Pazaraca. U vreme rata u Bosni činilo im se previše rizično ići u Tursku i dovoziti kombije pune robe.Vremena su se promenila i Srbi danas organizuju uvoz iz Turske te lokalni trgovci ne zaradjuju više marku na uloženu marku.

    Još jedan dokaz gore pomenute tvrdnje koliko širi društvenopolitički odnosi utiču na zarade lokalnih trgovaca je najnovija julovsko kineska saradnja:,,Švrcujem iz Turske od ’85. kad je to bila bruka i sramota , s Romima sam dijelio tezgu, kolko sam muke vido prolazeći granice, smrzavo se, uzimali mi robu, kažnjavali me, pado i dizo se al živelo se nekako. Odjednom, osvanuše ovi Kinezi, mnogo jeftini od nas, uzeše mušterije, šta nam je fajda što nam nisu ušli u Pazar: ne živi se od svoga grada. Oni te robe doteravaju na tone i sigurno da im je mala razlika nabavne i prodajne cijene al je zarada velika jer prodaju silnu robu,, kaže za AIM R.Ibrahimović.

    Mnogo toga utiče na sve lošije poslovanje trgovaca i proizvodjača u Novom Pazaru koji doduše i dalje ne oskudeva u novcu, ali žali za vremenima neformalnog monopola kada se poslovalo bez konkurencije i kada nije postojala bojazan da će roba dugo čekati na kupca. Nije u pitanju ni strogost finansijske policije na koju se Pazarci stalno (uzaludno) žale. Postoji čak mišljenje da je rad finansijske policije sveden u okvire korektnosti a sve zbog interesa i nadanja JUL-a u ovom kraju.Ovakva mišljenja imaju potporu i u činjenici da je ,,plava policija,, umnogome promenila odnos prema stanovništvu u Sandžaku.

    “Da imamo jako udruženje koje ne bi proturalo krišom robu, niko nam ne bi uzeo zaradu,, izjavljuje veletrgovac D.K.,,Mmogli bismo i da dajemo robu ispod nabavne cene i da tako štetujemo jednu godinu pa da se lišimo svake konkurencije. To podrazumeva da bi u štetovanje išli sa sigurnošću za sve naše članove.Ako bi provrteli da dajemo Crnogorcima robu jeftinije od Makedonaca to bi bio pravi posao.Sa svima bi mogli da poslujemo kvalitetno ako bi kontrolisali sopstvenu prodaju koja je i pored svega ogromna.Pogledajte samo koliko šlepera ovde ima,to niko živ ne može da izbroji.Tvrdim da bi za pet godina imali monopol na tridesetak vrsta robe i pokrivali bi ceo Balkan.”

    Tako je trenutno u Novom Pazaru koji se godinama trudi da sebi da manji ekonomski značaj nego što ga stvarno ima. Svi, jedni drugima obaraju prodajnu cenu i zadovoljavaju se zaradama koje nisu ni blizu onima s početka devedesetih. Trgovina je sitan vez.Trenutno se krupno veze.

    Enes Halilović (AIM)