AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 29 JUN 2000 09:23:59 GMT

    Slovenija i čistke

    Velika metla

    Nova, desničarska slovenačka vlada pokrenula je, uprkos predstojećim izborima i prethodnim obećanjima, pravu lavinu čistki što u državnom aparatu, što u privredi. Alarm je podignut tek kada su došli na udar – mediji.

    Ljubljana, 27.06.2000.

    Iako je politička smena u Sloveniji protekla, bar na prvi pogled, mirno i bez značajnijih stresova, personalna rokada je i te kako uzdrmala zakulisje domaće političke scene. Prvi ispadi nervoze osetili su se još pre ustoličenja nove vlade, naročito u privredi, epicentru raspoloživog kapitala. Četrnaest dana posle potvrde nove vlade u parlamentu (u tesnom rezultatu 46 prema 44) pokazalo se da nije malo onih koji su slabi na tzv. državni kapital. Novi kabinet je, odmah posle inauguracije, počeo da praktikuje upravo one nepopularne metode, koje su njegovi članovi, dok su bili u opoziciji - kritikovali. Tako je Bajukova vlada ekspeditivno aminovala smenu gotovo svih državnih sekretara i savetnika u ministarstvima.

    Do sada je promenjeno, na primer, dvadesetiosam državnih sekretara. S formalne strane gledano, sve je to u skladu sa zakonima, iako upada u o oči pomanjkanje stručnosti novo-izabranih kadrova, kao i politička podobnost istih; neobično je da se nova pozicija odlučila da pokrene tako korenite kadrovske promene iako zna da joj sledi tek kratak mandat, pošto bi redovni izbori trebalo da budu raspisani najkasnije do novembra ove godine. Velika državna metla nije zakačila samo državni aparat, već i sve paradržavne fondove, institucije i preduzeća koja se nalaze pod državnom kontrolom. Što se tiče sekretara, tu je najlakše dokazati tezu o političkom uzoru pri izboru kandidata. Tokom poslednjih osam godina je tu funkciju u Sloveniji obavljalo oko 150 lica. Od toga je malo manje od polovine njih obavljalo i važnije partijske funkcije. U tom periodu je vladajuća LDS (Drnovšek) postavila na položaje sekretara osam svojih funkcionera. U poredjenju s tim je SDS Janeza Janše, medjutim, na položaje sekretara postavila trinaest svojih ljudi i to uprkos tome da je u vladi učestvovala samo dva puta, i to 1993-1994. godine i sada. Što dokazuje do koje mere je žedj za vlašću i "nagradjivanje" u vidu položaja zasenilo prethodno data obećanja o "stručnoj vladi", koja je trebalo da radi, pre svega, na usvajanju "evropskog" zakonodavstva.

    Zanimljivo je i ko se sve vratio "na mesto zločina", tj. na izvore vlasti. Pored Lojze Peterlea i Janeza Janše, ministra spoljnog i ministra vojnog, na mesta savetnika vraćeni su i drugi kadrovi, poznati iz njihovog bivšeg mandata. Na primer Andrej Lovšin, nekadašnji direktor slovenačke vojne obaveštajne službe OVSE, koji je učestvovao u trgovini oružjem koja je početkom devedesetih tekla preko Slovenije i koji je uprkos skromnoj činovničkoj plati ubrzo izgradio kuću (i otvorio firmu u inostranstvu); sada je postao savetnik Generalštaba Slovenačke vojske. Isto zvanje je dobio i Tone Krković, bivši komandat specijalne brigade Moris, koji je posle afere kada su njegovi podredjeni kod Depala Vasi pretukli civila Smolnikara napustio vojsku i postao ugostitelj.

    Nije, možda, problem što su mnogi bivši učesnici u vlasti ponovo uzeli njene dizgine. Negativne kritike, medjutim, podstiču najnovije promene u raznim paradržavnim fondovima i preduzećima, u kojima je pod izgovorom "uvodjenja demokratskog sistema" došlo do pravih čistki. Tako je Bajukova vlada odmah posle konstituiranja postavila na čelo Pošte Mariju Ribič, nekadašnju direktoricu finansijske službe u Ministarstvu odbrane (u Janšinom mandatu) koja se više puta našla na udaru Računskog suda i medija zato što je njen potpis bio pod odobrenjima i raznim spornim ugovorima. Ujedno je zamenjen i direktor Telekoma. Na njegovo mesto je postavljen podpredsednik nove Narodnjačke partije i dosadašnji podpredsednik vlade Marjan Podobnik. I Podobnik je ličnost kompromitovana u javnosti – kako zbog afera oko nelegalnog finansiranja svoje partije, tako i zbog neuspešnog progona medija koji su otkrili aferu, posle čega je njegov rejting pao na niske grane; smatra se da je to bio razlog što je, uprkos udruživanju njegove Narodnjačke partije sa Peterleovim Demohrišćanima, izgubio mogućnost da dobije važniji položaj u fuzioniranoj partiji i Bajukovoj vladi. Dodatan problem je "partizansko" kadrovanje, po sistemu - "nije važno da je glup, važno da je naš," pošto oboje – za razliku od najurenih prethodnika – nemaju nikakve veze sa područjem pošte ili telekomunikacija.

    Na treću i možda najveću opasnost upozorio je ljubljanski specijalizovani magazin "Finance", koji je objavio da vlada namerava da preuzme dva najveća pisana medija – dnevnike Delo i Dnevnik. Već pomenuti Marjan Podobnik zatražio je, naime, da Bojan Petan, predsednik Državne založbe Slovenije koja je najveći deoničar Dnevnika, smeni glavnog urednika lista Zlatka Šetinca. Usledio je negativan odgovor, na šta će vlada, smatraju analitičari iz "Financ", izvesti pritisak preko državnih fondova i banaka, kako bi slomila upravu Dnevnika. Princip finansijskog "blickriga" je jednostavan. Država će preko državnih banaka (Nove Ljubljanske Banke, Nove Kreditne Banke Maribor i kapitalskih društava) obezbediti oko 40 % glasova u skupštini i izdejstvovati promenu upravnog odbora DZS. Kada bi, uz pomoć manjih vlasnika, operacija uspela, usledila bi promena nadzornog saveta, direktora i urednika Dnevnika. Sličan recept se sprema i Delu.

    Komunikolog dr Sandra Bašič sa ljubljanskog Fakulteta društvenih nauka smatra da plan uopšte nije naivan. Već je oprobano i dokazano da Slovenci ne vole nove medije (do sada su propala tri pokušaja), pa je sad lakše izvesti desant na etabilirane medije, nego ponovo rizikovati sa novima. "Promena uredjivačke politike bi donela smanjenje tiraža u visini od deset do petnaest hiljada, ali bi vlasnicima još uvek donosila profit. Ako govorimo o tiražu Dela – to je možda veliko smanjenje tiraža, ali je za oblikovanje javnog mnenja, odnosno formiranje odredjenog političkog mišljenja još uvek podnošljiva i privlačna brojka," upozorava dr Sandra Bašič. Država je, pored toga, vlasnik deonica u visini od oko deset odsto i u mnogim štamparijama, radio stanicama i slično. Zato je u slovenačkim medijima nastala prava uzbuna.

    "Ako u svemu tome ima bar zrno, bar pet odsto istine, onda se radi o nečem morbidnom, što će se pre ili kasnije završiti pred evropskim sudovima, jer takav revolucionarni napad na medije nikako nije primeren današnjem vremenu, ukoliko, naravno, zaboravimo na Miloševića, Tudjmanovu Hrvatsku i još koji sličan, neslavan primer," piše u Delu komentator Boris Jež.

    Paradoks je da je upravo vlada konzervativaca i demohrišćanskog kandidata dr Andreja Bajuka svojim prvim potezima dokazala da nema bezgrešnog začeća - povratak društva "u kapitalizam" i prekid sa navodnim komunističkim "jednoumljem" izvršen je u Sloveniji upravo primenom oprobanih boljševičkih metoda. Tako je, cinizma radi, boljševizam ponovo pobedio.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)