AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 26 JUN 2000 09:45:29 GMT

    Slovenija i privilegije

    Plate iz snova

    Slovenački poslanici rade koliko mogu, njihov rejting je najlošiji od nastanka države koja je 24. juna napunila devet godina, a plate uzimaju - prema potrebama.

    Ljubljana, 24.06.2000.

    "Povećanje poslaničkih plata je prošle godine prevazišlo sve razumne granice." Tim rečima je ljubljanski poslovni časopis Finance (na slovenačkom - Finansije) ovih dana komentarisao fenomen, koji je u medjuvremenu poprimio divovske razmere. Jer, dok javnost ocenjuje rad slovenačkog parlamenta kao najgori u devetogodišnjoj istoriji mlade države, mandati aktuelnih poslanika približavaju se definitivnom kraju, a njihove plate se penju u nebo.

    Podaci govore sami za sebe. U Sloveniji je produktivnost povećana za 1,7 odsto, realne plate za 3,3 odsto, porast domaćeg bruto društvenog proizvoda je oko 3,5 odsto a plate poslanika su skočile za čitavih 5,8 odsto. Sve to, na prvi pogled, možda i ne izgleda mnogo. Medjutim, ako se ima u vidu činjenica da se ekonomsko stanje najnižih slojeva u Sloveniji pogoršava, onda je jasno zašto povećanje od svega nekoliko postotaka onih plata, koje su u apsolutnim iznosima i sada veoma velike - izaziva negativnu reakciju javnosti.

    Cifre su surove - država je za plate funkcionera i poslanika slovenačkog parlamenta prošle godine izdvojila 891.072.869 tolara, dakle oko devet miliona nemačkih maraka. Samo godinu dana ranije je ta brojka bila mnogo niža, oko osam (tačnije - 7,93) miliona DEM. Što znači da su poslaničke plate za godinu dana nominalno povećane čak za 12,3 odsto, a realno za 5,8 odsto! U poredjenju sa poslanicima su najgore prošli penzioneri, čije su penzije uvećane za minimalnih 0,9 odsto. Da bi odnosi bili jasniji, treba naglasiti da je nemačka marka u odnosu na slovenački tolar prošle godine skočila za 4,9 odsto.

    Vrhunac sarkazma jeste da je ovakvo povećanje poslaničkih plata neposredan plod Zakona o minimalnoj plati, čija je svrha bila da zaštiti najugroženiji sloj. A kako su na isti zakon zgodno “vezane” i plate poslanika, sudija, lekara i svih ostalih, minimalno povećanje osnovnih plata onih koji su na dnu piramide donelo je ogromne profite onima koji se nalaze na vrhu lestvice blagostanja. Iako zakonitost cele operacije nije sporna, nameće se pitanje nije li takva praksa povećanja i sopstvenih (poslaničkih) plata legitimna i moralna. Ili, recimo, licemerna. U društvima sa zdravim ekonomijama je uobičajeno da rast plata ne prelazi porast domaćeg bruto društvenog proizvoda. Osim toga, rast plata političke elite ima i druge negativne efekte - zbog "demonstracijskog efekta" ubrzo povišicu zahtevaju i radnici te zaposleni u svim ostalim sektorima privrede. I tako u krug.

    To svakako nije prvi skandal oko visine poslaničkih plata u Sloveniji; ovdašnja javnost je još 1995. godine prvi put šokirana obelodanjivanjem detalja oko finansijske konstrukcije kojom je planirano podmirivanje troškova slovenačkih funkcionera u visini od oko 1,2 milijarde tolara što je, prevedeno, iznosilo oko 15 miliona nemačkih maraka! Tada je, sve u skladu sa pomenutim nacrtom, trebalo plate poslanika povećati za oko 30 odsto, što je izazvalo buru negodovanja. I to ne bez razloga; plate narodnih predstavnika ni do tada nisu bile niske. Po slovu zakona se poslaničke plate izračunavaju na osnovu petostruke prosečne plate u privredi (koja je tada iznosila oko 35.725,00 tolara odnosno 584 nemačkih maraka). U skladu sa novom formulom, medjutim, najlošije plaćeni slovenački poslanik (od 93 poslanika i funkcionera u Državnom zboru) trebalo je da mesečno stavi "u džepić" oko 3.300 nemačkih maraka na ime plate (naravno, u tolarima) dok bi većina poslanika kasirala oko 4.000 DEM.

    Ondašnji plan vrtoglavog samoplaćanja poslanika propao je usled osuda i kritika javnosti, dakle – biračkog tela, ali se poslanici ipak nisu predali. Prešli su na plan B, i aminovali način da "tajno" povećaju prihode. Istorijat poslaničkih plata, personalizovano, izgleda ovako: prvi na spisku, Izidor Rejc, kasirao je oko 116.000 DEM bruto godišnje, dakle nešto više od 5.500 nemačkih maraka mesečno. Aktuelni predsednik parlamenta Janez Podobnik zaradjuje oko 133.000 DEM bruto, dakle oko 6.000 DEM mesečno. Ista računica važi i za vladu. Prosečna plata slovenačkog ministra teška je oko 5.000 nemačkih maraka, a novi predsednik vlade Andrej Bajuk prima oko 6.000 nemačkih maraka mesečno. Ni to nije sve, pošto poslanici i ministri za svoj rad dobijaju i druge bonitete. Tu su razni funkcionerski dodaci, putni troškovi (ponekad veći i od plata), pravo na korišćenje službenih automobila i - kako se pokazalo u slučaju nekadašnjeg ministra odbrane Jelka Kacina - pravo na službenu kreditnu karticu!

    Pa ni tu nije kraj, jer, uz sve to, poslanik, koji je, recimo, još i vodja neke poslaničke grupe i prima funkcionerski dodatak zbog predsedavanja nekoj od parlamentarnih komisija, može samo po osnovi toga da računa na 10.000 nemačkih maraka, mesečno. Za običnog radnika sa oko 600 nemačkih maraka mesečnih primanja ili učitelja sa visokom stručnom spremom, koji za svoj rad ne dobije više od 1.000 nemačkih maraka mesečno, to su, svakako, bajne svote.

    Plate državnih funkcionera i privilegije koje uživaju i inače su stalna meta šampe. Usled kritika i zvocanja medija slovenački parlamentarci su do sada morali da se odreknu različitih povlastica; početkom 1993. godine, na primer, posle pritisaka i negodovanja u javnosti pošto se saznalo da će imati prosečne plate od 2.500 do 3.000 nemačkih maraka, poslanici su morali javno, u parlamentu, da izglasaju smanjenje vlastitih primanja za oko 20 odsto! Nešto kasnije je Ustavni sud poništio i odluku prema kojoj su poslanici mogli da se penzionišu sa samo 25 godina radnog staža, iako to poništenje, uprkos kritikama, nije zakačilo i one koji su tu mogućnost pravovremeno iskoristili.

    Poučeni iskustvom, poslanici su poslednju povišicu u parlamentu "provukli" bez mnogo buke. Reakcije pojedinih medija dokazuju da im to nije u potpunosti uspelo. Štaviše, iskazalo se da su plate možda bile presudan faktor prilikom nedavnog (tesnog) odlučivanja o novom slovenačkom mandataru Andreju Bajuku. Da Bajuk nije dobio podršku u parlamentu, da je vlada definitivno pala a parlament i poslanici raspušteni (za razliku od vladinih i državih funkcionera), to bi značilo i kraj njihovih plata iz snova. Ovako su pojedini poslanici dobro razmislili i iskalkulisali, a verovatno i glasali pod uticajem činjenice da bi im prevremeni izbori "zakinuli" par poslaničkih plata. U proseku – par destina hiljada nemačkih maraka. Jesu li gospoda poslanici svoje potrebe ocenili kako treba, videće se veoma brzo, najkasnije na jesenjim opštim izborima za parlament. Tada će baza reći svoju reč.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)