AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 19 JUN 2000 13:40:13 GMT

    Makedonska privatizaciona iskustva

    AIM Skopje, 19.06.2000

    Privatizacija u Makedoniji traje vec deset godina i jos nije zavrsena. Bice, “ako bog da”, kazu Vlada, njeni ekonomski ministri, kao i celnici drzavne Agencije zaduzene za realizaciju ovog slozenog procesa transformacije vlasnistva u preduzecima sa drustvenim kapitalom, do kraja tekuce 2000 godine. Prizivaju boga u pomoc zbog svega onoga sto se tokom proteklih godina dogadjalo na ovom planu, a bilo je rezultat neiskustva, neznanja, lutanja, finansiske nediscipline, netransparentnosti, pokusaja pojedinaca da love u mutnom za licne ili partiske interese, kao i prevelikog uticaja politike i politicara. Otuda su u javnosti u opticaju dve ocene o uspesnosti obavljenog posla: hvalisava i krajnje kritizerska.

    Aktuelna Vlada koalicije za promene (sacinjavaju je VMRO-DPMNE, Demokratska Alternativa, Demokratska Partija Albanaca) smatra da je svoj deo obaveza, u proteklih godinu i pol dana koliko je na kormilu drzave, obavila izuzetno uspesno. Samo tokom 1999 godine je privatizovala 53 preduzeca i inkasirala 91 milion maraka kapitala. Uz put se hrabro borila sa brojnim problemima i pripremala zavrsnicu ovog procesa od kojeg i te kako zavisi tok svih ostalih reformi u makedonskoj privredi i drustvu.

    Opozicija, koja ofanzivno pokusava da stvori uslove za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, mitinguje svake nedelje u unutrasnjosti zemlje i najavljuje glasanje o poverenju Vladi u Parlamentu za kraj juna, tvrdi da je u Makedoniji izvrsena ”arogantna privatizacija”, da je od tog procesa napravljena “lakrdija”, “pozoriste”, da su sirom otvorena vrata kapitalu sumljivog porekla, da je “ za male pare, a velike provizije” prodato ono najvrednije, te da ce to dugorocno izazvati drasticno osiromasenje obicnih gradjana.

    Ekonomski analiticari su ubedjeni da istina nije ni tako ruzicasta, ni tako crna. A evo sta kazu brojke : Privatizacija je u Makedoniji pocela 1990 na osnovu Zakona eks premijera nekadasnje SFRJ Ante Markovica. Produzena je 1994 vlastitim novim Zakonom o transformaciji preduzeca sa drustvenim kapitalom koji je usvojen juna 1993, a koji je, inace, tokom godina pretpeo vise izmena i dopuna. Od 1720 firmi koliko je bilo na startu, do 31 decembra 1999 privatizovano je ukupno 1448, uprocenjene vrednosti 4 milijardre maraka . Prakticno, od 1994 do 1998 godine je nove vlasnike dobilo 1400 preduzeca, ili u proseku po 350 godisnje.Tokom 1999 godine je privatizovano 53 firmi, a na spisku je svoj red cekalo jos 180. Poslednji podatci Agencije za privatizaciju govore da je ostalo za prodaju jos 150 preduzeca, sto je samo oko 8 % firmi u zemlji.

    Zakon eks premijera nekadasnje SFRJ Ante Markovica, cini se, u ovom procesu pokazao efikasnijim od novih propisa o transformacii preduzeca sa drustvenim kapitalom. Stepen naplate sredstava na ime privatizacije, prema starom zakonu iznosi 52.%, a u periodu od 1995 do 1999 godine, svega 12 posto ukupnog kapitala.

    U zemlji je sprovedena 70 posto placena privatizacija, kaze direktorica Agencije Slobodanka Ristevska i dodaje da 30 % ostalog kapitala nikada nije prodano, niti ima vlasnika. Privatizovan je po principu otkupa 51% akcija cija naplata ide veoma sporo, a njihova vrednost iznosi 700 miliona maraka i tek im treba naci kupca. Od do sada transformiranih preduzeca najbrojnija su mala -977, cija je vrednost procenjena na 340 miliona maraka. Najmanja su velika, ali nihova vrednost iznosi 2,9 milijardi DM. Najvise je preduzeca privatizovano iz oblasti industrije –451, zatim agrara-346 , a najmanje iz oblasti ugostiteljstva i turizma- svega 48 .

    Kod onih 1448 privatizovanih preduzeca, od kojih je 164 vec likvidirano, dominantan je odkup od strane zapolsenih. Radnici su dakle u 384 preduzeca postali njihovi novi vlasnici. Drugi na spisku su menadjerski timovi koji su otkupili dominantni paket akcija u 247 firmi. Inostrani kapital je usao samo u 156 makedonskih preduzeca.

    Od pocetka privatizacije prema makedonskom zakonu, drzava je ostvarila prihod od bezmalo 500 milona maraka. Gledano po godinama, naplata je bila najbolja 1998 godine. Zatim slede 1996, te 1999 godina sa 20 posto procentom naplate ukupnih sredstava.

    Najveci broj otkupljenih akcija, cak 58 % je namiren zamrznutim deviznim ustedjevinama gradjana, 26 posto obveznicama , a samo 16 procenata je placeno kesom.

    Agencija za privatizaciju najavljuje da ce sva preduzeca koja neredovno otplacuje privatizacione rate tuziti sudu i sa njima raskinuti kupoprodazne dogovore . Tokom prosle godine tako je ucinila sa 5 firmi cija su nenaplacena potrazivanja dostigla 12 milona maraka. Koliko je na to imala pravo, druga je prica.

    Radom Agencije za privatizaciju, inace, nisu zadovolji mnogi akcioneri, pa se stoga obracaju sudovima. Tokom prosle godine je, na primer, intervenisao u dva navrata Ustavni sud kako bi smanjio apetite privatizera, a ove godine su zastitu svojih prava pred sudovima zatrazili akcioneri iz oko 100 preduzeca koji se smatraju prevarenim. Sudije Ustavnog suda su prosle godine sest meseci blokirali transformaciju preduzeca sa drustvenim kapitalom, jer je Agencija predlozila,Vlada prihvatila, a Parlament usvojio vise izmena u Zakonu o privatizaciji koje su sadrzale protivustavne odredbe. Njihova primena u praksi je uzburkala duhove u zemlji. Akcionere je stavila u neravnopravni polozaj, bespravno omogucila da se podrzavi ogromana, vec privatizovana imovina, da se putem neposredneog sporazuma sa navodnim strateskim partnerima proda nekoliko znacajnih privrednih kapaciteta.(jedina rafinerija nafte u zemlji “OKTA” grckom Helenik Petroleumu, jedina fabrika secera u Bitolju, lihtenstalskom”Anstalu” iza kojeg stoji bugarski “Multigrup”, dohodovni skijacki centar u Mavrovu “Zare Lazarevski” nekom makedonskom gasterbajteru iz Australije, bliskom vladajucem VMRO-DPMNE i td.)Te izmene su, ocenili su eksperti, drzavu pretvorile u prisvajaca i neprikosnovenog vlasnika, a Agenciju u monstruma koji je iznad zakona i kad hoce potpisuje ili ponistva dogovore, emitira akcije u svoje , ili tudje ime, i radi sve sto joj se prohte!

    Ova institucija je dobila opomenu da nema ingerencije da oduzima akcije preduzecima koja su zapocela proces privatizacije, a nisu ga zavrsila, da nema prava da donosi pravilnike o prodaji akcija, vec da to mora da radi na osnovu Zakona.

    Pod snaznim pritiskom javnosti, osobito nezavisnih i opoziciji bliskih medija, kao i pretstavnika Svetske banke i MMF-a, Vlada je bila primorana da se koriguje. Parlament je ovih dana ukinuo zakonsku odredbu o prodaji preduzeca inostranim partnerima u cetiri oka, radnicima ili menadjerskim timovima i vratio obavezu da se taj proces mora raditi transparentno, putem javnih tendera na berzi ili putem nadmetanja u Agenciji. Donete su i strozije mere za akcionere koji ce se ubuduce, ukoliko ne ispunjavaju svoje obaveze, goniti ne samo materijalno,vec i krivicno.

    Privaceno je i to da se , kada se zavrsi proces privatizacije, Agencija transformira u Fond za investicije koji ce biti privatni i van vladinog uticaja. Inicijalni kapital ce dobiti prodajom primarne emisije akcija , a sekundarni kapital - putem dopunskih ulaganja investitora. Osnivacki kapital Fonda ce biti od prodaje kapitala kojim sada raspolaze Agencija, a dopunski od dopunske emisije akcija.Investicionim. Fondom ce, kao i svuda u svetu, upravljati iskusni, profesionalni menadjeri s ciljem da pronadju kupce za do sada neprodati drzavni kapital od 700 miliona maraka, ili da isti oplodjuju, tojest, da njime do prodaje, trzisno gazduju. Koncept je da Fond pocne sa najmanje 50, a najvise 100 preduzeca i da bude otvorenog karaktera. Njegove akcije ce kotirati na berzi sve dok su likvidne i bice prodavane zainteresovanim privatnim investitorima. Fond ce biti i direktna konkurencija bankama..

    Sve ovo potvrdjuje da je privatizacija u Makedoniji tekla trnovitim putem, te da, iako je zavrsen dobar deo posla, najtezi period tek prestoji. Procene ekonomista su da ce zavrsnica biti burna.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA