AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 18 JUN 2000 22:31:17 GMT

    AIM Junior: Ulazak u alarmantnu zonu

    Tetovo, 18.06.2000

    Droga je jedna od nevidljivih epidemija koja se širi geometrijskom progresijom u ovim krajevima, a najviše ''oboljevaju'' mladi. Broj narkomana stalno raste, a s druge strane preduzima se veoma malo inicijativa za sprečavanje ove ''bolesti'', gde profitira nekoliko osoba (oni koji se bave distribucijom), a najveći gubitnici su većina: Oni koji konzumiraju drogu i njihove porodice. Razlog ovako brzog rasprostiranja droge i na ovim prostorima treba tražiti u socijalnoj krizi koja je prisutna u svim istočnim državama, ali i u Makedoniji, i koja je primorala većinu mladih da u cilju opstanka uđu u ova opasan lavirint u kojem se oseća prisustvo senke smrti, u nedovoljnoj informisanosti šta donosi sa sobom ''beli prah'' i na kraju, glavni razlog je nesposobnost samih država da spreče rasturanje droge. Ovaj poslednje je posledica i nesposobnosti kompetentnih organa.

    Mreža rasturanja droge snažno funkcioniše i o tome govore ne samo mediji, koji u većini slučajeva i manipulišu, već i međunarodne institucije za istraživanje ove pojave, koje gledaju sa velikom zabrinutošću ovu vezu među švercerima drogom koji su bivše istočne države pretvorili u velika tržišta koja im donose debele dobiti.

    Makedonija prema zvaničnim podacima služi kao tranzintna zemlja odakle se vrši rasturanje droge u druge zemlje, ali pozamašna njena količina se ''sliva'' i ovde. Danas imamo alarmantno stanje. Osetni porast narkomana. Zvanične cifre u Makedoniji govore o više od 10 hiljada. Zna se isto tako da tako da ako se zvanične brojke kreću oko 10 hiljada, onda su one nezvanične 10 puta veće. Isto tako je zabrinjavajuća i činjenica da se ova ''epidemija'' širi i među školskom omladinom. Iako je ovaj broj veoma mali, ukoliko se nešto ozbiljnije ne preduzme u prevenciji postoje izgledi da će se on povećati. I oko ove pojave izvršen je veoma mali broj istraživanja, ili su ona pak vršena od strane nekompetentnih osoba, koje u većini slučejeva stvari posmatraju veoma površinski, baveći se više posledicama nego uzrocima. U većini slučajeva oni smatraju zavisnike od droga kao ljude koje treba ekskomunicirati, dakle kao glavne krivce, a ne kao žrtve, kojima je umesto izolacija iz okruženja potreba socijalizacija i stalan tretman. Međutim, aktuleno nedostaju centri za lečenje i rehabilitaciju ovisnika. To znači da se veoma malo značaja pridaje suočavanju samog društva, preko institucinalnih oblika sa ovom problematikom. Mi imamo veoma malo kampanja u medijima i nevladinim organizacijama koje iako možda ne mogu više, barem mogu da informišu građana o posledicama koje nastaju upotrebom narkotičkih sredstava. Bez prevencije nema zaštite od droga koje se šire u uznemiravajućim razmerama. Mladima je kao nikada do sada potrebna zaštita od ove ''epidemije'' 20 veka i ovog veka.

    Vrste droga koje se najčešće koriste su: heroin, marihuana, kokain i druge vrste koje čoveku ugrožavaju kvalitete ovog života: ljubav, lepotu i druge egzistencijalne zahteve.

    Droga i u našoj sredini, kao mestu njene cirkulacije izaziva individualne i porodične tragedije. Posredstvom ''špriceva'' narokotičkog dima koji se oslobađa od zagrejanih folija, smrt se širi venama omladine i društva.

    Prema zvaničnim podacima, odnosno prema sektoru za borbu protiv ove pojave pri Upravi unutrašnjih poslova u Tetovu, evidentirano je 148 ovisnika, od kojih je 98 odsto ovisno od heroina. Van ovih registara ovaj broj je sigurno veći. Prema zvaničnim podacima, registrovani narkomani su u starosnoj dobi od 18 do 35 godina, dok među školskom omladinom ima mnogu uživaoca marihuane. Oni na taj način žele da budu posebni u odnosu na svoje vršnjake.

    ''Broj onih koji konzumiraju drogu u našoj školi nije veliki. Moguće da ima dva - tri slučaja. Mislim da ima mnogo špekulacija koje imaju negativan efekat. Ima slučajeva kada se dileri kreću ovuda i žele da pronađu tržište, ali do sada oni nisu postigli svoj cilj'', kaže jedan učenik gimnazije u Tetovu, koji zbog sigurosnih razloga želi da ostane anoniman.

    Zvanični podaci govore da narkomani potiču iz porodica sa lošima socijalnim stanjem, a najveći broj njih završilo je samo osnovnu školu.

    Zvanični podaci kažu da su mesta gde se najviše upotrebljava droga daleko od centra grada, gde je frekvencija ljudi manja, recimo kod starog gradskog stadiona koji se nalazi na periferiji, napuštenim mestima, nedovršenim kućama ili pak posebnim stanovima gde se okupljaju narkomani. Prema zvaničnim podacima, narkomani su ti koji najviše kradu u gradu. To rade kako bi obezbedili dozu narkotika koji imaju različite cene - od 20 do 100 nemačkim maraka za dozu heroina.

    Pre izvesnog vremena, polazeći od činjenice da je ova pojava postala alarmantna, formirano je posebno telo za borbu protiv droge i u okviru Opštine Tetovo, koje je organizovalo i jedan konsultativni susret i sa nevladinim organizacijama koje ovde deluju.

    Prema iznetim podacima od strane Koordinacionog tela Opštine Tetova za borbu protiv droge stanje je uistinu alarmantno, a ono se po njima može prevazići učešćem svakog u ovoj borbi u cilju da se izbegne širenje ove opasnosti, uključujući i građane, profesionalce, lokalne faktore, lekare , psihologe, nevladine organizacije, a svakako se pojavljuje i potraba i za većom efikasnošću pravosudnih organa.

    Činejnica je da u ovom pravcu ima mnogih nedostataka. Nedostaje masovna edukacija populacije, posebno mladih sa posledicama upotrebe droga. Tokom ove godine nije takoreći održano ni jedno predavanje u osnovnim i srednjim školama u vezi sa ovom problematikom, kako bi se učenici informisali i istovremeno zaštitili od ovog velikog zla, posebno dilera koji se kreću kao hijene i žele da upravo mlade uvuku u ovu zamku.

    ''Droga nije problem samo onih koji se bave njenim rasturanjem i konzumenata. Ona je problem društva. Ona je problem svakog pojedinca. Niko nesme da ostane ravnodušan prema ovoj pojavi, jer ona može da se u bliskoj budućnosti uvuče i u naše porodice''. Sa malo reči ovo je bila i konstatacija sa ovog susreta.

    Praksa je pokazala da je većina inicijativa ostala samo na papiru, beza efekata u praksi. ''Svaki zakon ima i izuzetaka''. Bilo bi uistinu značenski ako važi i ova latinska posledica u ovom slučaju.

    AIM Tetovo Nexhbedin SHAQIRI