AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 16 JUN 2000 22:13:17 GMT

    Nesigurna jazbina ''ambasadora'' zločina

    Tirana, 16.06.2000

    Desetinama putnika na aerodromu u Tirani, tokom poslepodneva 8. juna privuklo je pažnju hapšenje od strane polciije jednog simpatičnog 37-njaka. Na graničnom prelazu dok je čekao na pečat u pasošu na jedinom međunarodnom aerodromu u Albaniji, kosovar - Nemac Adil Bytyqi je stavljen u okove. U policijskom kompjuteru figurirao je kao jedan od pet hiljada traženih od strane Interpola.

    ''Zajedno sa mojom ženom Nemicom želeo sam da ostanem u Tirani. Prijatelji su mi pružili garancije da moj ulazak i kretanja u Albaniji policiji neće pasti u oči. U ovoj zemlji sa dosta problema teško da bi nekome palo na pamet sa se bavi sa mnom''. Albanac tražen zbog pljački banaka u Nemačkoj i Švajcarskoj dao je ovakvo obrazloženje istražiteljima u Tirani. Policijski dosije je pokazivao da je Bytyqi tokom 1993 . - 1996. godine učestvovao u pljački nekoliko banaka u Minhenu, Kelnu i Bernu.

    Pre skoro dve godine parlament Albanije je usvojio Zakon za proterivanje iz zemlje nepoželjnih osoba, to znači njihovo izručenje zainteresovanim zemljama. Albanski zvaničnici izručuju personu non grarta njihovim homolozima na graničnim prelazima. Ova procedura je do sada primenjena u više od 30 od 300 traženih osobam, za koje tužilaštvo, tajna služba i Interpol imaju podatke da bi mogli da nađu utočište u Albaniji.

    Na ovoj dugoj listi prema zvaničnim izvorima uvršeni su kontigenti teških terorističkih zločina, mafijaši, pedofili, ubice ili ratni zločinci.

    PEDOFILSKI RAJ

    Prvi čije je ime osobe zabeleženo na listama policije, tražen od Interpola i koja je pronašla utočište u Albaniji, bio je australijanski građanin Philip Bell. Okarakterisan kao ''pedofilski monstrum'' od strane medija u njegovoj zemlji, ovaj 60-njak je godinama radio u Tirani kao britanski dobročinitelj. On je otvarao privatne kurseve za učenje engleskog jezika za decu. Njega je teretilo oko 200 optužbi za seksualne zloupotrebe maloletnika. Bell je napustio zemlju početkom 1996. godine, samo nekoliko sati nakon što mu je grupa australijanskih novinara ušla u trag. Ova avantura se završila njegovim hapšenjem u Južnoj Africi.

    Nekoliko dana nakon toga, albanska policija je uhapsila britanskog građanina Paul Tomson. Jednom osuđen od strane engleskog pravosuđa pod optužbom za pedofiliju, on se nekoliko nedelja šetao ulicama Tirane. Optužba roditelja dva maloletnika ponovo su ga doveli u ćeliju. Međutim, tokom noemira u Albaniji u martu 1997. kada su zatvori otvoreni, kao i proglašena amnestija od strane albanskog parlamenta izveli su na slobodu Tomsona i nekoliko drugih inostranih građana osuđenih za slične zločine.

    Nakon pada komunizma, zemlje Istočne Evrope izgleda da su smatrane dobrim utočištem zločina. Albanija, najsiromašnija zemlja u Evropi, gleda u svakog stranca mogućnost za dotok dolara u zemlju. Zato, i zakoni koji se primenjuju za njihov ulazak i boravak su među najliberalnijima. Visok nivo korupcije i nedostatak efikasnog sistema pravosuđa, pomaže strancima da veoma lako prikriju svoj identitet i prošlost iza lažnih imena i pod maskom delatnosti i aktivnosti mirotvornih fondacija, fiktivnih biznisa, verskih sekti itd.

    Kraj sledbenika Bin Ladena

    Do ovakvog zaključka su došli albanski analitičari u leto 1997. godine. U eksplozijama bombi u dve zgrade ambasada SAD u Tanzaniji i Keniji, bilo je umešano i nekoliko ljudi poznatih kao radnici dobrovoljnih fondacija u Albaniji. U ovim terorističkim napadima ubijeno je oko 250 osoba i ranjeno oko 5000.

    Teroristička islamska organizacija ''Džihad'', putem jednog saopštenja je obevestila da su atentati izvršeni kao osveta zbog odluke za proterivanje sedmorice njihove islamske braće iz nekoliko zemalja Jugoistočne Evrope gde su oni našli utočište. Albanska policija je predala američkim zvaničnicima nekoliko dana pre ovih atentata četiri traženih islamista. Jedan od njih Al Nagar bio je šef propagande ''Džihada''. Nekoliko dana nakon što je proglašen personom non grata od strane ministra reda u Albaniji, on je obešen na jednom trgu u Kairu. Al Nagar je bio osuđen na smrt i bio je tražen od strane Interpola kao učesnik u terorističkim atentatima, od kojih je u jednom ubijen i predsednik parlamenta Egipta. SAD su optužile saudijskog magnata Osama Bin Ladena da je naredio terorističke eksplozie u Africi. On se nalazi među deset na listi najtraženijih u celom svetu. Za njega je američki FBI stavio na raspolaganje pet miliona USD. Strah od drugih terorističkih osveta primorao je američki Stejt department da u avgustvu 1997. godine maksimalno ograniči diplomatsku aktivnost ambasade SAD u Tirani. U međuvremenu, policija i domaća tajna služba, potpomognuta i od strane CIA i FBI izveli su nekoliko operacija u cilju hapšenja sledbenika Bin Ladena u Albaniji.

    Tokom 1998. godine jedan od islamskih terorista je ubijen tokom operacije njegovog hapšenja. S druge strane 1999. godine dva islamska građanina, Sirijac i Iranac, optuženi za impliciranje u terorističke akte, proglašena su neželjenim osobama i proterani su iz Albanije zajedno sa 16 članova njihovih porodica. Još jedan islamski građanin, rođen u Pakistanu i stanovnik Jordana primoran je bio da napusti Albaniju zbog sumnji da je povezan sa islamskim teroristom Osamom Bin Ladenom.

    U maju ove godine američka CIA je uručila odlikovanja nekolicini radnika albanske tajne službe zbog njihovog doprinisa u borbi protiv međunarodnog terorizma. S druge strane američki Stejt department u jednom upozorenju objavljenom 12. juna oko putovanja njenih građana van SAD ublažio je svoje savete u vezi sa Albanijom. Američki Stejt department nije ponovio svojim građanima savet od aprila 1999. godine da izbegavaju ovu balkansku zemlju.

    Italijanska mafija u Albaniji

    Ipak, za američke zvaničnike ''nivo kriminalitet ostaje visok u Albaniji''. Osim ordinarnog zločina svakim se danom sve više govorii o albanskoj mafiji. Njene glavne veze sa mrežom organizovanog međunarodnog zločina izgleda da su sa italijanskom mafijom. Članovi i vođe mafijaških klanova u Pulji su pronašli utočište na albanskoj strani Jadrana kada je njihov život na slobodi ugrožen usled preduzetih pretraga od strane polciije i Interpola.

    Vincenzo Enrrico, 50-njak iz Brindizija, protiv kojeg je objavljena međunarodna poternica uhapšen je maja prošle godine u Skadru na Severu Albanije. Bio je član mafije u Pulji ''Sacra Corona Unita'' i kontrolisao je trgovinu cigaretama između Italije i Crne Gore. U odluci o njegovom hapšenju naveden je ogroman broj optužbi. Nije prošlo mnogo dana, u jutro 27. jula 1999. godine, albanska policija je u Tirani uhapsila italijanskog građanina Giuseppe Muola. Tražen od tužilaštva u Bariju u vezi sa osam teških optužbi, vođa klana ''Muola'' puljanske mafije, godinama se skrivao zbog međzunarodne poternice na relaciji Crna Gora - Albanija.

    Poslednji koji je pao u antimafijašku zamku bio je Francesco Delle Grottaglie iz Messine. 5. maja ove godine policija u Tirani je izvršila naredbu tužilaštva u Brindiziju o hapšenju ove poznate ličnosti ''Sacra Corona Unita''. On je bio prvi ambasador puljanske mafije koji je stigao na albansku obalu još 1991. godine u cilju uspostavljanja veza trgovine heroinom sa Albancima.

    I nakon ove serije hapšenja italijanskih mafijaša, došao je red i na Adila Bytyqija. Za ovim kosovarom bila je izdata poternica od Inrepola za pljačku nekoliko banaka u Zapadnoj evropi. Nakon odluke suda u Tirani on je tužiocu izjavio da ''kada bi ynao da ću biti uhapšen nikada ne bih kročio na aerodrom u Tirani''. Nakon ovoga, izgleda da će i druge osobe za kojima je izdata poternica od strane policije i Interpola će dobro promisliti pre nego što izaberu Albaniju za svoju jazbinu.

    AIM Tirana Alfred PEZA