AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 16 JUN 2000 20:59:27 GMT

    Sve jače zastrašivanje gradjana

    Priprema drakonskog antiterorističkog zakona u Srbiji

    Ovdašnje nasilje nema obeležja klasičnog terorizma, ali ne smeta: pošto svuda u svetu postoji saglasnost o potrebi najoštrije borbe protiv tog zla, naprosto ne postoji bolji izgovor za dalju brutalnu represiju nad neistomišljenicima

    AIM, Podgorica, 16. 6. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Srbija će – prema ministru pravde Dragoljubu Jankoviću – uskoro dobiti “jedan od najboljih antiterorističkih zakona na svetu”. Zakon je, obrazlaže ministar, nužan jer se agresija na našu zemlju započeta NATO bombardovanjem nastavlja pokušajima rušenja našeg pravnog poretka. Ministar je zato obećao da će zlo zvano terorizam biti pobedjeno dobrim zakonom i uz pomoć “kvalitetnih, stručnih, vrednih i patriotski opredeljenih pripadnika policije, tužilaštva i sudija”.

    Tačno je da je Srbija već godinama zemlja nasilja i da od početka ove godine stvari iz meseca u mesec postaju sve gore. Gradjani ne znaju ko koga ubija i zašto, ali vlast tvrdi da to zasigurno zna: ubice su strane agenture na čelu sa CIA, pokret Otpor i Srpski pokret obnove . Dva sata pošto je pre nekoliko meseci ispred svoje kuće ubijen direktor JAT Žika Petrović, policja je saopštila da je reč o terorističkom aktu. Kad je pre nekih mesec dana ubijen visoki vojvodjanski SPS funkcioner Boško Perošević u sred novosadskog sajma, SPS je bio brži i od policije: odmah je saopštio da je ubistvo terorističko delo, iza kojeg stoje pomenuti Otpor i SPO.

    Klasični terorizam, doduše, za mete bira simbole, a pomenuta dvojica nisu bili simboli ničeg, kao što to nije čak bio ni ministar odbrane SRJ ubijen u januaru. Saznavši za ubistva, javnost se unisono pitala - a što njega? Svi su oni pripadali režimu, ali nisu bili velki igrači, naprotiv. Uz to, terorističke organizacije za sobom uvek ostavljaju trag, odnosno odmah se jave da se pohvale počinjenim ubistvom. To je bitan deo njihovog delovanja, jer je i poenta terorističkih ubistava da skrenu pažnju na sebe i svoje političke ciljeve. U Srbiji se niko nikad nije javio da sebi pripiše neko ubistvo.

    No, to vlastima ništa ne smeta. Bitno je da u celom svetu postoji saglasnost da se protiv terorizma mora voditi borba najoštrijim sredstvima, te naprosto ne postoji bolji izgovor za dalju brutalnu represiju. U Srbiji je, dakle, reč o teroru kao o načinu vladavine strahom.

    Najavljeni antiteroristički zakon nije jedini signal da režim u Srbiji pred izbore planira da uguši sve što remeti njegovu projekciju o vladajućoj patriotsko-obnoviteljskoj idili. Sprema se i zakon koji će drastično ograničiti delovanje nevladinog sektora (“delovanje NVO je vrlo različito, od humanitarnih aktivnost do potpunog servisa NATO vlada sa ciljem pritisaka na Jugoslaviju”, objasnio je pre nekoliko dana visoki funkciner SPS Nikola Šainović). U javnosti se pominju novi zakoni o oružju ( koji bi drastično ograničio pravo na nošenje oružja – verovatno svima osim dokazanim pripadnicima vladajuće nomenklature i njihovom obezbedjenju) i zakon o političkim strankama.

    Još je gore to što je Savezno ministarstvo pravde 13. juna odbilo zahtev za upis Udruženja gradjana Otpor u registar političkih i društvenih organizacija. Obrazloženje: “pripadnici podnosioca zahteva već duže vremena ilegalno deluju protivno našim propisima, izmedju ostalog i organizovanjem javnih skupova na kojima pozivaju gradjane na ustanak radi nasilnog rušenja ustavnog poretka”. Odluka nije iznenadjujuća: Komisija SPS za odbranu i bezbednost je pre nekog vremena zaključila da ťdeo opozicije i fašistička organizacija 'Otpor' otvoreno pozivaju na terorizam i rušenje ustavnog poretka uz svakodnevnu pomoć mentora iz inostranstvaŤ . No ipak, ovo je prvi put da je odbijena registracija neke stranke ili udruženja.

    Za tvrdnje Saveznog minstarstva pravde vlast dosad nije ponudila nijedan valjan dokaz, mada se trudi: ne samo što se za glavne neprijatelje proglašavaju nenaoružani studenti i srednjoškolci iz Otpora, nego se čak i dela “običnog” kriminala pripisuju članovima i simpatizerima tog pokreta.

    Ipak, izgleda da je budući antiteroristički zakon – za koji se još ne zna da li će biti donet na saveznom, republičkom ili na oba nivoa - najozbiljniji zahvat. Neminovno je – to je priznato i u izveštaju britanskog parlamenta o primeni Zakona o terorizmu i zaveri u 1998. godini - da antiterorističke mere ugrožavaju ljudska prava: ograničavaju lične slobode, suspenduju jedan ili više aspekata fer sudjenja, narušavaju privatnost i porodični život, slobodu izražavanja, okupljanja i udruživanja.Vlast u Srbiji je obećala da će u izradi zakona koristiti iskustva Velike Britanije, SAD, Španije, Italije, Irske, Nemačke i Francuske.

    Ministru pravde Jankoviću su se izgleda posebno dopali specijalni sudovi predvidjeni za teroriste i odredbe koje omogućavaju da se sa pet godina zatvora kazni samo članstvo u zabranjenoj organizaciji, bez obzira da li je i izvršen bilo kakav teroristički akt. Pri tome, kao dokaz može da posluži izjava svedoka pred tim specijalnim sudom da je ubedjen da je optuženi član zabranjenog udruženja (Janković je citirao Irski zakon iz 1939. godine).

    Nije pomenuto da li će biti uzete u obzir i norme pakistanskog antiterorističkog zakona iz 1977. koji – prema izveštaju Amnesti Internešenela - omogućava vojsci i policiji da pucaju na svakog ko čini ili za koga se veruje da će počiniti teroristički akt. Dobili su i ovlašćenje da hapse osumnjičene i pretresaju prostorije bez naloga, a uspostavljeni su i preki sudovi gde optuženi za teroristička dela mogu biti osudjeni na smrt u roku od sedam dana. Ima i drugih zanimljivih primera : u iračkom zakonu navedeno je 45 terorističkih dela, medju koje spada i uvreda predsednika Republike.

    Pored svetskih iskustava, vlast je pominjala i da bi budući zakon trebalo modelirati na osnovu uredaba iz ratnog stanja proglašenog u vreme prošlogodišnjeg NATO bombardovanja. U to vreme, policija je bila ovlašćena da ograniči kretanje i na duže od 24 časa zadržava ťlica koja narušavaju javni red i mirŤ odnosno koja ťugrožavaju bezbednost gradjana ili odbranu i bezbednost RepublikeŤ. Ministar unutrašnjih poslova je mogao i da izrekne meru ťupućivanja na boravak u odredjeno mestoŤ na 60 dana licima koja ťpredstavljaju opasnost za bezbednost RepublikeŤ. Policija je mogla bez naloga pretresati lica, njihove stvari, vozila i prostorija Javni skupovi su se mogli održavati samo uz prethodno odobrenje nadležnog organa.

    Po rečima smenjenog sudije Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića, pominje se i legalizacija korišćenja prislušnih traka (snimljenih na osnovu sudske odluke ili bez nje) kao dokaza u krivičnom postupku. “Ne treba se iznenaditi ako bilo koja javna ili privatna kritika režima i njegovih funkcionera bude proglašena za terorizam, ili ako se zabrane svi javni skupovi odnosno okupljanja na jednom mestu više od pet gradjana, osim ako su članovi vladajućih partija, kaže Vučetić.

    Ukratko: režim u Srbiji nema šta pozitivno da ponudi svojim gradjanima i svi izvori iz kojih je dosad crpeo vlast rapidno presušuju. Pošto nemaju nameru da vlast napuste, a izbori, predvidjeni za jesen, se bliže - zauzvrati nude zastrašivanje i primenu sile. Pa ko duže izdrži.

    Roksanda Ninčić (AIM)