AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 12 JUN 2000 04:33:15 GMT

    Slovenija i kriza vlade

    Kraj neizvesnosti

    Desnica je posle osam godina u opoziciji, svega pola godina pre isteka mandata vladi Janeza Drnovšeka – ponovo došla na vlast.

    Ljubljana, 09.06.2000.

    Slovenija je dva meseca posle izglasavanja nepoverenja kabinetu Janeza Drnovšeka konačno dobila novu vladu – vladu, koju vodi bankar iz Argentine Andrej Bajuk. Dobar deo slovenačke javnosti reagovao je na vest ravnodušno, čak letargično ali i zgadjeno zbog višemesečnih političkih prepucavanja u parlamentu. Drugi su odahnuli, u nadi da je opšta paraliza društvenog života sada stvar prošlosti.

    Drnovšekov sunovrat je počeo udruživanjem desničarskih partija – demohrišćana Lojze Peterlea (SKD) i Narodnjaka (SLS) braće Podobnik, sredinom aprila. Usledili su pregovori o daljem ukrupnjavanju desnice, tako što bi se udruženim strankama pridružili i Janšini socijaldemokrati (SDS). Janša je, medjutim, postavio uslov – nema ujedinjenja dok Podobnikova SLS šuruje s Drnovšekom, u koalicionoj vladi. Braća Podobnik su neko vreme uspešno izvrdavala silazak sa vlasti, ali su na kraju ipak morali da popuste pred Janšom. Dotadašnji predsednik slovenačke vlade i Liberalne demokratije Slovenije (LDS) Janez Drnovšek je probao da spase što se spasiti može pa je umesto raspale koalicije predložio novu listu ministara za tzv. tehničku vladu. Kada ta nije dobila zeleno svetlo u parlamentu, predložio je glasanje o poverenju.

    Desnica je, medjutim, uspela da izdejstvuje Drnovšekov pad i u parlamentu je počela grozničava trka – hoće li Janšina opcija uspeti dovoljno brzo da obezbedi dovoljan broj glasova kako bi preuzela vlast. Ubrzo je u dijaspori pronadjen i ponudjen skriveni adut. To je Slovenac sa argentinskim državljanstvom dr Andrej Bajuk, koji je u trećem krugu glasanja za dlaku dobio mandat. Za njegov kabinet, odnosno predloženi spisak ministara glasalo je 46 poslanika, a 44 su bila protiv. Kvalitativan napredak u odnosu na prethodni pokušaj, kada je u drugom krugu glasanje završeno rezultatom 45 : 45.

    Posle prethodnog, drugog kruga glasanja parlament se našao u pat poziciji. Činilo se da su snage izjednačene, sve je zapelo na proceduralnim začkoljicama, koje su zatrovale ionako napete odnose izmedju levog i desnog pola u parlamentu. Komisija, koju čini pet poslanika (tri sa desnice i dva sa levice), prilikom prebrojavanja glasačkih listića (glasanje je bilo tajno) naletela je na dva listića, koji nisu bili popunjeni onako kako definiše parlamentarni poslovnik. Usledilo je natezanje oko tumačenja šta bi to moglo da znači. Zato je glasanje ponovljeno i usledio je rečeni rezultat - 45 protiv 45. Od svih glasačkih listića je samo jedan sa zaokruženim "protiv" bio namerno izgužvan.

    To je javno učinila poslanica Polonca Dobrajc, čime je želela da svoju volju učini javnom pre i posle glasanja, kako bi izbegla kasnije spekulacije oko svog imena. Jer, slovenački parlament je dosta čvrsto podeljen na levo i desno, sa izuzetkom dva glasa – a to je uprvo glas Polonce Dobrajc, kao i njene koleginice Ede Okretič Salmič. Obe su "otpadnice", pošto su se posle izbora u parlament posvadjale sa matičnim partijama i izašle iz svojih poslaničkih klubova. Situacija je donekle čudna – obe su izabrane na listi matičnih partija, koje su posle konflikta propustile šansu da ih iz stranki (i parlamenta) udalje, a njih dve su u nastalom političkom vakuumu počele da figurišu kao "nezavisni" glasovi.

    Bilo kako bilo, 45 prema 45 nije ohrabrilo desnicu da bi u trećem krugu imala više šansi za pobedu. Mnogo se spekulisalo sa imenima mogućih "izdajnika" i "prebega", dakle onih koji bi ignorisali partijsku disciplinu i glasali za opciju suprotnog tabora, ali se spisak uvek sveo na dva imena – Polonca i Eda. Zato je šok desnice posle drugog (i ponovljenog) kruga bio utoliko veći, pošto je računala na njihove glasove. Tako se desnica posle drugog kruga odlučila na unekoliko neobičan korak i mandatar Bajuk je protiv parlamenta uložio tužbu na Vrhovnom sudu Slovenije, a sve zbog "pogrešnog brojanja i objave rezultata glasanja". Vrhovni sud je odugovlačio koliko je mogao, a na kraju je odlučio da tužba potencijalnog predsednika vlade i njegovih 16 članova nepotvrdjenog kabineta nema osnova.

    Da sprdnja bude veća, vest iz Vrhovnog suda stigla je istovremeno sa rezultatima trećeg kruga glasanja u parlamentu o listi Andreja Bajuka. Ukratko, 46 poslanika, medju kojima je svakako presudna bila Polonca Dobrajc, koja se u poslednjem trenutku ipak priklonila Bajuku - iako je levica verovala da to neće učiniti, pošto potiče iz partizanske porodice - potvrdila je novi kabinet, u kome su se pored Janeza Janše (ponovo ministar odbrane) i Lojze Peterlea (opet ministar spoljnih poslova) našla i druga vodeća imena ovdašnje desničarske scene, medju kojima su književnici (Rudi Šeligo) i bivše sudije Ustavnog suda (Jambrek). Tako novu vladu čini udružena lista koju sastavlja SLS-SKD-SDS.

    Jasno je da je presudnu ulogu u izglasavanju nove vlade odigrala i ekspresna promena poslovnika, prema kojoj više nema tajnog glasanja o poverenju, već je sve javno, "kako bi se prekinula praksa nezakonite kontrole poslanika od strane matičnih partija" prilikom tajnog glasanja. Potom su usledila lobiranja. Poslanice Polonca Dobrajc i Eda Okretič Salmič, uprkos tome što su u prošlosti uvek bile naklonjene levici, ovoga puta pristupaju desnici. Obe su kasnije požurile da obrazlože javnosti i svojim biračima zašto su se tako odlučile. U oba slučaja su prevagnuli uzvišeni ciljevi poput "nacionalnog interesa" - u smislu smanjivanja štete koju zvanična Ljubljana trpi pošto nije imala efikasnu vladu. Nedoumice su ipak ostale, pošto je Polonca Dobrajc do sada bila osvedočeni protivnik Janeza Janše a uz to je i lično odgovorna da je kriza vlade posle drugog kruga glasanja trajala dodatnih 14 dana, jer se u prethodnom (drugom) glasanju odlučila "protiv" iste ministarske liste.

    I dok novi ministri veselo preuzimaju svoje (nekadašnje) fotelje, veći deo javnosti na novu vladu gleda s skepsom. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da nijedna slovenačka vlada do sada nije uživala tako nisku popularnost (tek oko 20 %). Delo u svojim komentarima ističe da "je Bajuk potpuna nepoznanica", Dnevnik ocenjuje da je "Polonca Dobrajc izglasala desnu vladu", dok magazin Mladina izlazi sa potpuno crnom naslovnicom. Ceo zaplet ima i nekakvu porodičnu crtu. Polonca Dobrajc je, naime, bivša partnerica Zmaga Jelinčiča, lidera (nekada i njene) Slovenačke nacionalne partije, koja uprkos činjenici da slovi kao desničarska - žestoko kritikuje desnicu! Tako je glasanjem za desnu vladu Polonca Dobrajc dala još jednu javnu pljusku svom "bivšem", s kojim se razišla pre nekoliko meseci. Zauzvrat, Jelinčič je od predsednika parlamenta zatražio da za odmetnutu Poloncu pronadje novu stolicu (pošto ne želi da sedi u grupi njegovih poslanika) i optužio je da je "izabrala one, koji pljuju po narodno-oslobodilačkoj borbi", zbog čega se njeni roditelji "okreću u grobu".

    Bajukovi izabranici su se već kolektivno fotografisali i pozirali ispred Prešernovog spomenika u centru Ljubljane, uz pobedničku promenadu do kafane u kojoj ih je čekala svečana večera uz narodnu muziku. Bajuk tvrdi da će njegova vlada sada požuriti da stigne vreme izgubljeno u bezvlašću i usvoji sve što je potrebno oko uskladjivanja sa evropskim zakonodavstvom. Dobar deo javnosti, medjutim, ne veruje da je prevashodni cilj svih Bajukovih ministara čisto ťevropskiŤ. Dr Jože Mencinger, rektor ljubljanskog Univerziteta, na primer, kaže kako je uveren da Janeza Janšu - koji se vratio u Ministarstvo odbrane iz koga je odleteo 1994. godine, kada je organizovao obračun vojnih specijalaca sa civilom Smolnikarem – zanimaju prevashodno stari "papiri". Kao što je poznato, od Janšinog ťpadaŤ su razne komisije istraživale njegovu ulogu u organizaciji trgovine oružjem, koja je početkom devedesetih tekla preko Slovenije i organizatorima donela milione nemačkih maraka nigde zabeleženog profita.

    Višak ličnih interesa i pomanjkanje stručnih znanja jeste mana i nekih drugih ministara u novoj vladi. Dr Miha Brejc, nekada prvi šef nove slovenačke tajne službe, danas bi, na primer, trebalo da vodi ministarstvo za rad i socijalu, o čemu evidentno nema pojma. Nekadašnji sudija Ustavnog suda i novopečeni ministar školstva nikada nije omirisao prosvetu. Mnogi pamte i "greh" novog (starog) ministra spoljnih poslova Lojze Peterlea, koji je svojevremeno na istoj funkciji bio tvorac po Sloveniju pogubne "Oglejske izjave" (kojom bi Slovenija Italiji predala odredjene nekretnine), koja je kasnije ocenjena kao nestručna i nije dobila amin ni u parlamentarnom odboru za spoljnu politiku. Barbara Brezigar, nova ministarka pravosuđa zataškala je višeoptužnica protiv Janše, između njih i onu koja je Janšu teretila zbog odgovornosti za slučaj napada vojske na civila u Depaloj vasi 1994 godine. I novi ministar unutrašnjih poslova Peter Jambrek nije bez putera na glavi - on je još na funkciji ustavnog sudije javno, ispred parlamenta, 1994. godine demonstrirao protiv smenjivanja Janeza Janše i tako pokazao ne samo političku pristrasnost, nego i specifičan način razumevanja ljudskih prava.

    I tako redom. Zato, uprkos lepim obećanjima, najveći deo javnosti od nove vlade očekuje pre svega lavinu kadrovskih promena u državnom aparatu i instaliranje "svojih" ljudi u razne državne fondove, i slično. Što bi desnici moglo da se vrati kao bumerang , već na jesen. Ekonomista Mencinger stoga Bajukovu vladu podseća i upozorava da Sloveniji, sticajem raznih sretnih okolnosti, trenutno u privrednom pogledu ide bolje nego ikada, i da bi bilo najbolje da njegova vlada to ne uprska. Što znači da bi za sve bilo sasvim prihvatljivo da on i njegovi ministri do jeseni, kada treba da se održe redovni izbori - rade što manje. Tako bi šteta na kraju ipak bila minimalna, u odnosu na mir u kući i političku stabilnost.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)