AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 07 JUN 2000 20:33:20 GMT

    Neka druga Srbija: Grupa G 17 plus

    Opozicija ne može bez nas

    Mladjan Dinkić: ,,Pre četiri godine opozicione partije su nas ignorisale kad smo ponudili “Program radikalnih ekonomskih reformi” hvaleći se da svaka od njih ima svoj ekonomski program. Danas, ta ista opozicija prihvata i potpisuje naš projekat ekonomske rekonstrukcije Srbije u postmiloševićevom periodu,,

    AIM, Podgorica, 7. 6. 2000.

    (Od dopisnika Aim iz Beograda)

    Svi lideri demokratske opozicije u Srbiji poslednji put stavili su svoje potpise na jedan zajednički dokument 10. januara kada su saopštili javnosti da će ubuduće zajednički nastupati. Niko pre toga, ali ni kasnije nije uspeo da predsednike svih opozicionih partija natera da svoj potpis stave na jedan dokument. To je, ipak, 5. juna pošlo za rukom jednoj nevladinoj organizaciji koja se zove Grupa 17 plus (G17+), a dokument koji su oni potpisali zove se “Predlog Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope da se održi donatorska konferencija za rekonstrukciju Srbije u postmiloševićevom periodu”. Istini za volju, treba reći da samo jedan od opozicionih lidera nije potpisao spomenuti dokument – predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković nije smatrao za potrebno da se odazove pozivu G17 plus da o tome uopšte razgovara.

    Posle mnogo meseci osporavanja, sumnjičenja, ignorancije i zaobilaženja jedna nevladina organizacija u Srbiji uspela je da se nametne političkoj opoziciji koja je uglavnom samo retorički bila za saradnju sa civilnim sektorom. G17 plus je ekspertska organizacija koja okuplja nezavisne ekonomiste, pravnike, politikologe, književnike i umetnike. Njen tim stručnjaka sačinio je obiman projekat rekonstrukcije Srbije, takoreći od prvog dana pobede demokratske opozicije na svim budućim izborima u Srbiji. Da buduća srpska vlada ne bi lupala glavu od čega da podje popravljajući ono što je Miloševićev režim sve uništio, eksperti G17 plus sačinili su tri projekta koje nude medjunarodnim donatorima. Ovi projekti, inače polaze od potvrdjene pretpostavke da je medjunarodna zajednica već namenila 4 milijarde dolara za obnovu (rekonstrukciju) Srbije – 2,3 milijarde dolara je obećala Evropska unija, a 1,7 milijardi vanevropske zemlje (prevashodno SAD).

    Prvi projekat je podrška makroekonomskim reformama koja podrazumeva novac za makroekonomsku stabilizaciju u okviru koje je i pokrivanje deficita u zdravstvu i obrazovanju, ali i za penzioni i sistem socijalne zaštite. Drugi projekat je obnova i modernizacija infrastrukture nacionalnog značaja (mreža me|unarodnih puteva, pruga, mostova, elektroprivrede, gasovoda i naftovoda), a treći projekat odnosi se na finansijsku pomoć u eokološkoj zaštiti i lokalnoj i regionalnoj infrastrukturi. Sakupljajući potpise opozicionih prvaka na ovakav dokument, idejni tvorac i praktični realizator Grupe 17 plus Mladjan Dinkić (sada sa funkcijom izvršnog direktora) ima razloge za zadovoljstvo. S jedne strane uspeo je da obezbedi politički legitimitet jednoj nevladinoj organizaciji, s druge strane, da praktično dokaže kako srpska opozicija do sada nije ni imala ekonomski program i, s treće strane, nametne se kao nezaobilazan faktor u modeliranju postmiloševićeve Srbije. Ako mu je neko u avgustu prošle godine (kada je na Preobraženje organizovao miting pred Skupštinom Jugoslavije kada je okupio 150.000 gra|ana) i spočitavao da želi da bude novi srpski premijer, ovim potezom Dinkić je za sebe obezbedio mnogo više – poziciju nezavisnog korektora koji će imati gotovo neograničeno pravo uplitanja u ekonomske reforme i njihovo sprovodjenje kad za to dodje vreme. Pre nego što se na društvenoj sceni Srbije pojavila ekspertska mreža G17 plus, Dinkić je formirao grupu nezavisnih ekonomista G17 koja je postala poznata po predlogu Programa radikalnih ekonomskih reformi.

    O tom projektu Dinkić kaže da je Grupa 17 nastala je tokom gradjanskih protesta 96/97. godine koje je prouzrokovala Miloševićeva kradja na lokalnim izborima:,, Tada smo rešili da okupimo grupu ekonomista koji će napraviti jedan ozbiljan program reformi. I napravili smo ga za Koaliciju “Zajedno” i javno ga izneli. Koalicija “Zajedno” kasnije se, nažalost, raspala, ali je G17 nastavila sa reformskim projektima. Nakon “Programa radikalnih ekonomskih reformi” uradili smo i različite reformske projekte za Vladu Crne Gore i vladu Republike Srpske. U Grupi je sada 25 ekonomista, mada je dobila naziv zato što nas je u početku bilo 17. “ I dok je pre četiri godine opozicija odbijala svaku ponudu ekonomskih reformi, danas njeni predstavnici putuju zajedno sa grupom G 17-plus u Solun na sastanak Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, da bi zatražili donatrsku konferenciju i finansijsku pomoć za projekat rekonstrukcije Srbije koji je uradila grupa G 17. Tu vrstu promene stava opozicije Dinkić tumači njenimslabljenjem:,, deset godina je na političkoj sceni i kredibilitet joj je opao.Sada su u poziciji da im treba podrška nezavisnih ekspertskih timova. I mi smo ovog puta malo drugačije pristupili opoziciji – najpre smo sa njima razgovarali, a tek onda objavili to što smo se dogovorili. Opozicione stranke nisu imale programe šta će raditi ni na lokalnom nivou kad su u opštinama i gradovima preuzele vlast i neke od njih su se zbog toga i raspale. Sada opozicija zna da se na izborima ne može pobediti samo kritikom vladajućeg režima. Opozicija zna da je većina gradjana protiv režima, ali bi voleli da znaju i zašta su. A opozicione stranke im to do sada nisu u dovoljnoj meri prezentirale. Zato mislim da je jako važno da postoji veza izmedju ovakve ekspertske nevladine organizacije i opozicije. Mi smo, na primer, u projektu za solunski skup Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope išli u tančine.Gradjani Srbije će tačno znati na primer, kolika će im plata biti u narednih godinu dana po dolasku sadašnje opozicije na vlast”.

    U poslednjih nekoliko meseci ekspertska grupa je i bukvalno prokrstarila Srbijom. Pitali smo našeg sagovornika ima li medju gradjanima svesti da na buduće izbore moraju da izadju kao poreski obveznici, a ne pripadnici nebeskog naroda ?

    “Da. Posle serije promašenih nacionalnih projekata i NATO bombardovanja i mi smo shvatili da nije dovoljno da samo predlažemo ekonomske projekte, već da mnogo aktivnije poguramo i političke reforme. Videli smo da ekonomija nije dovoljna za animiranje gradjana, da treba napraviti projekte reformi i u drugim oblastima. G17 plus je okupio stručnjake za sve te oblasti i ne samo iz Beograda, već i iz svih većih gradova u Srbiji. Sa idejom da ljudi u unutrašnjosti utiču i pomognu opoziciji da dobije izbore.Naš drugi cilj je da, kada krenu ekonomske reforme, u svakom gradu imamo stručnjake koji su sposobni da sprovedu reforme. Nije dakle, dovoljno imati samo reformsku vladu, moramo imati i reformski orijentisane gradjane”.

    Pred ovdašnju javnost eksperti grupe G 17 su izašli sa značajnim projektima “Energija za demokratiju”, “Asfalt za demokratiju”, “Škole za demokratiju”, nastojeći da i kroz te projekte objedine opoziciono delovanje medju gradjanima. Mlafjan Dinkić, u razgovoru za Aim navodi primer Kraljeva:,, Srpski pokret obnove u tom gradu je u početku pasivno posmatrao naš angažman, ali se kasnije veoma uspešno uključio u te projekte. Ta tri projekta bi mogli imati ključnu ulogu u opredeljivanju birača na sledećim izborima”.

    G17 plus kao nevladina organizacija uspešno saradjuje i sa drugim “subjektima” srpskog civilnog društva. Pre svih sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju, Centrom za unapredjenje pravnih studija, narodnim pokretom “Otpor”.

    Postoji li mogućnost da G17 plus, s obzirom da ima eksperte različitih profila, uradi i projekte reformi političkog, pravnog, obrazovnog i sistema informisanja ?

    “Na tome uveliko radimo. Naš član, bivši sudija Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić sa grupom stručnjaka koordinira i priprema desetak, da kažem, političkih zakona koji treba da se usvoje u prvim 100 dana nove vlasti– o izborima, lokalnoj samoupravi, pravosu|u, policiji, javnim tužilaštvima... Imaćemo takodje i predloge zakona o univerzitetu i informisanju”.

    Miša Brkić (AIM)