AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 31 MAY 2000 16:49:39 GMT

    Sluzenje vojske bez oruzja

    Zakonom neregulirano pravo civilnog sluzenja obaveze u Armiji Republike Makedonije jeste razlog vise sto se ne postuje ovo ljudsko pravo koje proizlazi iz madjunarodnih standarda, koje ce Makedonija kao pretendent na clanstvo u Evropskoj uniji morati prihvatiti.

    AIM - Junior Skopje, 29.05.2000

    Helsinski komitet za ljudska prava Republike Makedonije prosle je nedelje dobio najavu jedne od poslanickih grupa u Sobranju (makedonskom parlamentu) da ce postaviti na dnevni red jedne od narednih sednica pitanje uvodjenja civilnog sluzenja vojnog roka. "Promenama u Zakonu o narodnoj odbrani zelimo inicirati alternativno reguliranje vojnog roka za ona lica koja se pozivaju na pravo prigovora savesti, odnosno radi religioznih ubedjenja odbijaju da sluze klasicnu vojsku, a u vojnim uslovima i koriscenje oruzja", objasnjava predsednik komiteta Meto Jovanovski. Prigovaraci savesti civilnu sluzbu bi obavljali izvan ARM, u bolnicama, humanitarnim nevladinim organizacijama, socijalnim sluzbama i drugim sektorima saglasno njihovom obrazovanju i interesovanju. "Smatramo da je krajnje vreme da se ovaj problem zakonski regulira i u nasoj zemlji ogledom na fakt da je Grcka to pitanje konacno regulisala pre nekoliko godina, a Bugarska nedavno", dodaje Jovanovski. Po profesorki Biljani Vankovskoj iz Instituta za odbranu pri Filozofskom fakultetu u Skopju, pripadnici verske zajednice Jehovini svedoci vec deset godina se tiho bore za nesto sto je za njih obezbedjeno u visokorazvijenom svetu, gde postupak utvrdjivanja prigovora savesti je maksimalno liberaliziran.

    Iskustvo zemalja sa duzom tradicijom po ovom pitanju pokazuje da bez obzira dali drzava priznaje postojanje lica koji odbijaju sluzenje vojske ili ne, oduvek je postojala ovakva kategorija gradjana. Tokom istorije tretman ovih lica se menjao. Na pocetku su bili tretirani kao predavnici i prekrsioci zakona radi cega su sledile i drakonske kazne. Danasnji demokratski standard izgradjen u zapadnim zemljama polazi od premise da je pravo prigovora savesti zagarantirano pravo svakog gradjanina kao vojnog obveznika.

    Komparativna analiza u zapadnim demokratskim zemljama pokazuje izvesno sarenilo u nacinu garantiranja i uredjenja formi alternativnog sluzenja vojnog roka, koje proizilaze iz prava na prigovor savesti. Kod nekih zemalja ovo pravo pretstavlja ustavnu materiju (Austrija, Holandija, Nemacka, Portugalija), a negde zakonsko (Danska, Italija, Norveska). Sto se tice pak stanja u Makedoniji, izostavljanje forme civilne sluzbe, po d-r Vankovskoj nema nikakav ustavni osnov. "Zakon za odbranu otstupa od generalne linije Ustava koji "garantira slobodu uverenja, savesti, misli i izrazavanja misljenja". Uvodjenjem civilne sluzbe odbrana zemlje nece oslabiti. Lica koja se pozivaju na prigovor savesti spremna su da izvrsavaju bilo kakvu drugu sluzbu koja ne bi imala neposrednu vezu sa vojnom delatnoscu. Kod ovih lica ne postoji otpor prema onome sto je u odbrani korisno i nuzno, sem onog sto ima veze sa nanosenjem povreda i uzrokovanjem smrti ljudskih bica", decidna je d-r Vankovska.

    Dosadasnja sudska praksa pokazuje da su ova lica kaznjavana novcanim kaznama i kaznama zatvora, suglasno odredbama Krivicnog zakonika iz 1996 godine, koje se odnose na neodazivanje pozivu i izbegavanju vojne sluzbe."U obrazlozenju moje presude sud odbranu navodi kao "cast i najvisu duznost gradjana", formulaciju koja je bila prisutna u zakonodavstvu prosle Jugoslavije gde je odbrana bila visoko ideologizirana. Neke sudije jos uvek nisu pogledali Ustav koji govori o odbrani kao pravu i obavezi. Sustina nasih moralnih i religioznih ubedjenja i nasih zivota crpimo iz pette bozje zapovesti "Ne ubijaj!". Mi nismo nepatrioti, niti na bilo koji nacin mozemo srusiti odbranbenu sposobnost zemlje, vec jedinstveno trazimo ispunjenje duznosti sto dalje od oruzja", istice trideset godisnji pripadnik verske zajednice Jehovinih svedoka.

    U Ministarstvu odbrane ne daju detaljne podatke o tome koliki je godisnji broj onih koji odbijaju da sluze vojsku radi prigovora savesti. Prema portparolu ministarstva Gjorgjija Trendafilova postojeci zakon ne tretira ova lica kao posebnu kategoriju vojnih obveznika, tako da ne postoji veliki izbor kada je rec o ustavom garantiranom pravu i obavezi za sluzenje klasicnog vojnog roka.

    AIM-JUNIOR SKOPJE

    ALEKSANDRA GRCEVA