AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 31 MAY 2000 04:45:08 GMT

    Podeljena Slovenija

    Kriza na vrhuncu

    Državu potresa najteža parlamentarna kriza od osamostaljenja 1991. godine, naovamo.

    Ljubljana, 30.05.2000.

    Nije prošao ni ovaj, poslednji pokušaj desnice da u parlamentu preuzme vlast posle osam godina primata levo usmerenih vlada. Za kabinet, odnosno predloženi spisak ministara u angažmanu argentinskog Slovenca dr Andreja Bajuka, glasala je tačno polovina, dakle 45 poslanika, dok se ostalih 45 poslanika izjasnilo protiv.

    Ovoga puta je glasanje u parlamentu okončano na neočekivan, čak bizaran način; sve je završeno sa proceduralnim začkoljicama, koje su zatrovale ionako napete odnose izmedju levog i desnog pola u parlamentu. Komisija, koju čini pet poslanika (tri sa desnice i dva sa levice), prilikom prebrojavanja glasačkih listića (glasanje je bilo tajno) naletela je na dva listića, koji nisu bili popunjeni onako kako definiše parlamentarni poslovnik. Iznad uputstva da se "o listi kandidata za ministre glasa tako što se zaokruži reč ZA odnosno PROTIV", na jednom listiću je ZA bilo precrtano a zaokruženo PROTIV, dok je na drugom ZA bilo i precrtano i zaokruženo ali je takodje bilo zaokruženo i PROTIV. Usledilo je natezanje oko tumačenja šta bi to moglo da znači. Parlamentarna komisija je posle većanja zaključila da su oba poslanika glasala protiv liste ministara. Komisija se oslonila na opšti princip, koji važi prilikom utvrdjivanja volje glasača, a taj je da prednost ima oznaka koja je u u skladu s poslovnikom; u konkretnom, prvom, slučaju to znači da ukoliko neko zaokruži PROTIV a pritom i oko ZA nacrta kvadrat – smatra se da je glasao protiv.

    Veći problem je bio kako protumačiti drugi listić. Komisija je bila podeljena - troje poslanika sa desnice tvrdilo je da je listić zbog različitih oznaka (zaokruženog PROTIV, ali istovremeno zaokruženog i precrtanog ZA) bez važnosti. Druga dvojica su smatrala da to nije tačno. Njihovo tumačenje je bilo da je poslanik u opštoj nervozi pogrešio i odmah grešku ispravio. Ujedno su najavili da će, u slučaju da predsednik parlamenta (Janez Podobnik) taj glasački listić proglasi nevažećim (što bi značilo da bi rezultat bio 45 glasova Za, 44 Protiv i jedan nevažeći, čime bi Bajukova vlada bila potvrdjena), tražiti da o celom sporu bude obaveštena javnost. Uz to su odbili da potpišu zapisnik o glasanju.

    Konačno je prevagnula njihova argumentacija – ubedili su ostale da bi nepoćudni poslanik, ukoliko njegov gest nije bio posledica greške već sabotaža kojom je želeo da zbuni parlament, prilikom ponovljenog glasanja ponovio diverziju, u kom slučaju rečena dva poslanika u komisiji više neće ulagati žalbe tokom prebrojavanja glasova. Predsednik parlamenta, inače član nove desne partije SKD-SLS-Slovenački narodnjaci, stariji brat Podobnik, pristao je da se u to ime ponovi glasanje, a rezultati prvog glasanja uopšte nisu ni objavljeni. Desnica je bila ubedjena da će rezultat biti isti kao prilikom imenovanja Bajuka za mandatara, dakle 46 glasova u njegovu korist (iako kontrolišu svega 44 glasova svojih poslanika). Ponovo se računalo na glas Polonce Dobrajc (formalno je u Jelinčičevoj SNS, a faktički samostalna) i Ede Okretič (i ona samo formalno u partiji penzionera - DeSUS) koje su tokom poslednjeg glasanja podržale zahtev desnice da se o Bajukovoj kandidaturi glasa i treći put i verovatno (bar jedna od njih dve) izglasale mandatarstvo Bajuka.

    Uglavnom, obavljeno je novo glasanje i rezultat je poznat; 45 protiv 45. Nije naodmet napomenuti da je od svih glasačkih listića samo jedan sa zaokruženim "protiv" bio namerno izgužvan. To je javno učinila Polonca Dobrajc, čime je želela da svoju volju označi pre i posle glasanja, kako bi izbegla kasnije spekulacije oko svog imena. Čini se da je Polonca Dobrajc, koja je najverovatnije odigrala presudnu ulogu prilikom odabira Bajuka za mandatara i njegovog koncepta ťtehničke vladeŤ, kasnije uvidela svoju grešku kada je Bajuk ponudio svoju listu ministara (najradikalnije desničare na čelu tzv. državotvornih ministarstava - odbrane, unutrašnjih poslova, školstva) i promenila kurs.

    Bilo kako bilo, šok desnice je bio potpun. Obavljen je drugi krug i Bajukova vlada nije izglasana. Pale su i prve medjusobne optužbe izmedju Janše (SDS) i Zagožena (SLS). Janša je tvrdio da prvo glasanje uopšte nije trebalo odbaciti, a još manje ponavljati. Dodatan razlog za takvu interpretaciju jeste da komisija koja je brojala lisitće nije bila nadležna za odluku o ponavljanju glasanja. Mada zakasnela reakcija Janšine partije danas izgleda prilično neozbiljno, pošto su poslanici SDS-a uredno glasali u ponovljenom glasanju. Ni tu nije kraj priče; nezadovoljstvo desnice je raslo i nije trebalo dugo pa da se rodi ideja – odlučeno je da protiv odluke parlamenta uloži, ni manje ni više, nego tužbu Vrhovnom sudu Slovenije, zbog pogrešnog objavljivanja rezultata glasanja. Janša i njegove pristalice su sada sklone da tvrde da je Bajukova vlada sa 45 glasova ZA već bila izabrana i da drugi krug glasanja (uprkos činjenici da su u njemu učestvovali i poslanici SDS) uopšte nije bio potreban. U tom delu su ga napustila tri suigrača, kandidati za mesta ministara u Bajukovoj vladi – dvojica ustavnih sudija i pisac Rudi Šeligo, koji su odustali od dalje kandidature. Tone Jerovšek, kandidat za ministra unutrašnjih poslova, izjavljuje da je "Slovenija balkanskija od Balkana".

    Stručna i politička javnost su podeljene; pojedini pravnici, poput Matevža Krivica, tvrde da je odluka parlamenta o ponovljenom glasanju bila sasvim logična. Krivic smatra da o tom zapletu Vrhovni sud uopšte i ne može da odlučuje, pošto po poslovniku o glasanju odlučuje samo parlament. "Ukoliko je parlement ponovio neko glasanje koje je smatrao spornim, onda je stvar zaključena. Više nema nazad. Moguće je samo nešto promeniti u budućnosti," ocenjuje Krivic. Vrhovni sud je u medjuvremenu odlučio da će tužbi desnici dati prioritet, dao je još par pravno-formalnih primedbi koje je Bajukova ekipa uspela da ispoštuje u zakonskom roku, do ponoći 29. maja (imena tužioca i sl.), iako se sud još nije odredio je li ili nije nadležan da o datoj materiji uopšte odlučuje.

    Nije se dugo čekalo ni na kontranapad levice. Sekretar Drnovšekovog LDS-a je izjavio da glasanje zaista nije trebalo ponavljati, pošto je već u prvom krugu bilo jasno "da su oba sporna listića bila protiv Bajukove vlade". Najzad, ne potvrdjuju li njegove reči i rezultati drugog glasanja, pita se on. Golobič je istovremeno najavio i kontratužbu – prvobitno nepoverenje Drnovšeku je izglasano na tajnom glasanju (dakle, protivno poslovniku) pa LDS sada (analogno argumentaciji Janeza Janše) smatra da Drnovšeku nepoverenje uopšte nije ni izglasano!

    I dok traju nova politička prepucavanja i manevri, nema sumnje da je podelom parlamenta i javnosti "na dve ravne časti" Slovenija ušla u najdublju parlamentarnu krizu od svog osamostaljenja, 1991. godine. Umesto da vodi iscrpljujući "unutrašnji rat", Parlament je trebalo ovih dana da potvrdi čak 72 "evropska" zakona, a kriza je učinila svoje i obradjeno je jedva 12. Iz Evropske unije zato stižu ozbiljna upozorenja od strane vodje pregovaračke grupe za Sloveniju i komesara za proširenje Evropske unije Verhojgena da bi proces ulaska Slovenije u EU mogao ozbiljno da stane.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)