AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 31 MAY 2000 00:46:02 GMT

    Meidani na Kosovu

    Priština, 30.05.2000

    Nekoliko desetina građana Kosova okupilo se ispred hotela ''Grand'' u centru Prištine da bi dočekali predsednika Albanije Rexhepa Meidanija, prvog predsednika Albanije koji je posetio Kosovo od utemeljenja albanske države 1912. godine. Javni pozivi, čak i u lokalnoj štampi na albanskom jeziku, nisu uticali na ''entuzijazam'' građana Prištine na vest da će na kosovsko tle kročiti predsednik Albanije. Gospodin Meidani, koji je na čelo '' zemlje orlova'' došao nakon krvavih nemira u Albaniji u proleće 1997. godine, među kosovarima ipak nosi pečat ''levičara'', jer dolazi iz Socijalističke partije Fatosa Nanoa. Kosovski Albanci nikada nisu oprostili Nanou ''greh'' susreta sa Miloševićem na Kritu, na Samitu balkanskih zemalja u Grčkoj 1997. godine. Međutim, lokalna štampa i nekoliko dana nakon posete Meidanija veliki prostor je posvetila upravo njenom značaju, u kojoj nisu nedostajali i egzaltirani tonovi, navodeći istovremeno Meidanijevu konstataciju da je ovo ''susret veka između Albanaca''. Bilo je komentara u kojima se primećuje da je poseta bila dostojanstvena, a doček bez nostalgičnog nacionalnog folklora.

    Predsednik Meidani je doputovao u Prištinu na poziv rukovodstva Univerziteta u Prištini, a povodom obeležavanja 30 - godišnjice njegovog rada. Prvo što je uradio, uputio se u sam objekat i održao predavanje. Pre 20 godina i sam Meidani je predavao na ovom Univerzitetu (1977 -1981.). Kraj '70-tih godina beležio je ''kulminaciju kulturnih odnosa između Kosova i Albanije'', odnosa koji su se afirmisali nakon ''liberalizma'', koji se na Kosovu desio nakon donošenja Ustava od 1974. godine. 20 godina kasnije predsednik Albanije Rexhep Meidani je izjavio da su mu ''ova poseta i ovi susreti sa njegovim kolegama i bivšim studentima omogućili da shvati da podela među Albancima neće biti. Mnoge gorke stvari, čak monstruozne su se desile u ove dve decenije, da bi nas podelile, da bi nas lišile mnogih temeljnih prava, čak nas proterivali fašističkim nasiljem iz naše domovine, ali zlo i varvarstvo mogu dominirati privremeno, dok sloboda i pravda definitivno trijumfuju nad silama zla i mentalitom tame'', kazao je u obraćanju studenatima i profesorima na Univerzitetu u Prištini. Gospodin Meidani. On je takođe ocenio da je visoko obrazovanje osnov za razvoj drštva i albanske nacije, za njihovo jedinstveno konsolidovanje, ubrzanu integraciju kao i temelj ljudskog društva u novom veku.

    Međutim, Meidani nije pominjao unutaralbanske podele ni nakon susreta sa čelnicima albanskih političkih partija, gde se zapažala prazna stolica rezervisana za predsednika Demokratskog saveza Kosova dr. Ibrahima Rugovu. Rugova je dan ranije otputovao u Italiju (zatim i Francusku i još neke evropske zemlje), no nije poslao nijednog predstavnika njegove partije da ga umesto njega predstavlja. Ni gospodin Meidani, ali ni njegovi glasnogovronici nisu hteli da komentarišu ovu činjenicu, valjda da ne bi pokvarili imidž duga ''bratske saradnje''. Kao da je želeo da ispravi ''grešku'' dr. Rugove , predsednik Ujednjenog demokratrskog pokreta Kosova akademik Rexhep Qosja je ''zahvalio narodu Albanije i tamošnjoj vlasti zbog istorijske uloge tokom rata na Kosovu i gostprimstva koje je začudilo svet''. Gospodin Qosja je visoko ocenio i samu posetu predsednika Meidanija kao ''istorijski dan za sve Albance''. Albanski predsednik koji je u Prištinu doputovao i u cilju promovisanja njegove knjige na Sajmu knjiga i štampe, podsetio je kosovske Albance da ''sada kada je dobijena sloboda treba se boriti kako bi se dobio mir''. Sa odmerenim rečnikom, koji se referisao na citatima američkog predsednika Bila Klintona, što ni sam nije krio, on je poručio albanskim političarima da ''izgrade jedno demokratsko i tolerantno Kosovo''.

    Iste poruke ponovio je i nakon susreta sa komandantom mirovnih snaga španskim generalom Huanom Ortunjom i kosovskim administratorom Bernarom Kušnerom. Kušner je ipak insistirao da se radi o privatnoj poseti predsednika Meidanija, kojeg je nazvao svojim ''velikim prijateljem''. Kušner je Rexhepa Meidanija dočekao i na prištinskom aerodromu, što je kod mnogih kosovara nametalo pitanje: ''Zbog čega niko od lokalnih lidera nije bio da pruži ruku albanskom predsedniku''? Oni ciničniji su to komentarisali da je administrator Kušner želeo da pod strogom kontrolom ima celu ovu posetu. Prijateljstvo gospodina Kušnera je u stvari izraz sve češćih zahteva međunarodnih predstavnika za većim uticajem lidera Albanije i onih iz redova vlasti i opozicije na kosovske lidere, a u cilju smanjivanja tenzija i stvaranja bezbedne okoline. Ipak, Kušner je kazao da se razgovaralo o privatnim pitanjima, Meidani da je bilo reči o veoma važnim, uključujući i aktulenu situaciju na Kosovu, pitanjima koji bi regulisali bolje funkcionisanje graničnog prelaza i slično. Planirana da se predstavi privatnom, ova poseta je očito imala mnogo veći značaj.

    ''Albanija je sused Kosova i treba da održavamo odnose sa Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom i svima. Mi smo jedna grupa koja veoma mnogo radi na raznim pitanjima sa ove tri države'', rekao je kosovski administrator novinarima. Međunarodni predstavnici u stvari misle da je došlo vreme kada bi albanski zvaničnici i drugi lideri terebali da izvrše svoj uticaj na kosovske lidere za realizaciju ''političkog (doduše, još uvek nedefinisanog) procesa'' na Kosovu.

    Ipak, pitanje koje još uvek nije jasno rešeno između međunarodnih zvaničnika i državnika Albanije je pitanje Ureda za vezu, koji bi zvanična Tirana trebala da otvori u Prištini. Ovaj predlog datira još od prošle godine, ali ni do danas nisu dati pravi odgovori. Bernar Kušner je u tom kontekstu najavio usvajanje jedne Uredbe koja će odrediti prirodu i status međunarodnih ureda koji će se otvarati u Prištini, ali je isključio mogućnost da to budu diplomatska predstavništva. ''Ured je u fazi otvaranja, to će biti komeracijalni ured kao i svi drugi i nema razloga da se on ne otvori, kada su ga otvorili Makedonci, Britanci i drugi'', izjavio je Kušner. Novinare je, ipak, u tom sklopu interesovalo da li on zaista veruje u ''senku'' stvaranja Velike Albanije. Kušner je odlučno odgovorio da ni sam Meidani ne verujuje u to i dodao da je to ''neka vrsta fantanzme koja dolazi iz zapadnih zemalja''. U jednom intervjuu u listu ''Koha ditore'', Meidani je odgovorio da je terminologija poput Velike Albanije osuđena i generisana od strane dezinformirajuće mašine Beograda, jer kako je istakao ''Albanci vide budućnost u integraciji u zajedničkim evropskim strukturama, gde se granice pretvaraju u geografske simbole, gde ne bi bili izolovani ili pothranjivani i nadvladani rušilačkom megalomanijom srpskih ultranacionalista Velike Srbije''.

    Albanski državnici potvrđuju da se intenzivno radi na otvaranju ovog Ureda, čak tvrde da je određena i lokacija. No, ona kao da se još uvek da se drži daleko od očiju i ušiju javnosti. Sigurno je jedino da ovo ''velo tajne'' ne predstavlja tek želju da se prijatno iznenadi albansko javno mnjenje, koje već kao ''limunadu'' tretira maratonske diskusije o otvaranju ovog Ureda.

    Bilo kako bilo, privatna ili poluzvanična, poseta predsednika Meidanija za nezavisne posmatrače predstavlja dokaz o postojanju albanskih političkih alijansi sa obeju strane granice i da granica koja je decenijama zaredom delila Albance jedne od drugih, ima uticaja na stvaranje ''granica'' i u njihovoj političkoj svesti. Ova poseta Meidanija se tumači i kao jedan test, da bi se opipalo kosovsko javno mnjenje. Fatos Nano, predsednik Socijalističke partije Albanije nije doputovao na Kosovo i pored sopstvene najave da će prisustvovati Kongresu Partije za demokratski progres Kosva (sada Demokratske partije Kosova), koju predvodi bivši politički predstvanik OVK Hashim Thači, mada je s ove strane to demantovano nekoliko puta. Očekuje se dolazak Sali Berishe, bivšeg albanskog predsednika i prvog čoveka opozicije u susednoj Albaniji, a povodom godišnjice od završetka NATO intervencije. Iako nije i ozvaničen, ipak kosovari pamte njegov usvojeni predlog priznavanja Kosova kao republike u njegovom parlametu. S obe strane granice i preko njih, političke bitke - svakodnevne ali i predizborne najavljuju jedan veoma vruć period.

    AIM Priština Besim ABAZI