AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 17 MAY 2000 22:47:47 GMT

    AIM Junior: Epidemija posledica nečistoće

    Priština, 17.05.2000

    Građani Kosova se nikada do sada nisu mogli pohvaliti visokim nivoom zdravstvene zaštite. Uvek je malo ulagano u uslove, još manje u kadar i njihove specijalizacije. Pre svega ekonomska nerazvijenost Kosova uticala je da visoki procenat stanovništva živi u teškim materijalnim uslovima. Sve ono što se dešavalo na ovom prostoru u poslednjih deset i više godina imalo je svoj danak. I lekari su izbačeni sa posla, a siromašni Albanci su u bolnicama kojima su upravljali srpski lekari ulazili kada nisu imali drugog izlaza. Radi se uglavno o socijalno ugroženom sloju ljudi, koji nisu imali para da usluge potraže u nekoj od brojnih privatnih ambulanti, koje su u međuvremenu otvorene.

    Kosovo ima još jednu karakteristiku. Decenijama je izvorište raznih epidemija, čak i onih koja su savremena zapadna društva odavno iskorenila. Loši uslovi života, posebno u ruralnim sredinama, nehigijenski uslovi ili još uvek masovno korišćenje vode iz bunara, uglavnom u letnjoj sezoni doprinose raznim stomačnim oboljenjima. Menangitis se registuje gotovo svake godine, a tu su i kožna oboljenja. Poslednja velika akcija vakcinacije obavljenja dece od na primer dečije paralize, obavljena je pre dve godine, a glavni inicijatori ove akcije bili su Humanitarna organizacija ''Majka Tereza'' i UNICEF. I tada je trebalo organizovati jaku medijsku kampanju kako bi se pre svega ruralno stanovništvo ubedilo u neohodnost vakcinacije njihove dece.

    Povratkom albanskog stanovništa u svoje gradove, sela i kuće, nakon završetka rata prošle godine, ubrzo je moglo da se zaključi da je Kosovo jedno od najnečistijih regiona u Evropi. Na svakom koraku velike hrpe đubreta, koje šire neprijatne mirise, ulice prekrivene debelim slojem prašine. Odlična podloga za svaku vrstu epidemije i one teško izlečive. Tako se i dogodilo. Prvi slučajevi tularemije su zabeleženi još prošlog agvusta, ali zbog nedostatka zdravstvenih insitucija, ovu bakteriju oboleli su u svom telu dugo nosili. Manifesovala se u obliku gripa, proširenih i zagnojenih limfnih žlezdi i izazivala je bolove u nogama. Tek pre mesec i nešto dana potvrđeno je da se radi o tularemiji.

    To su pokazali laboratorijski testovi izvršeni u Rimu, Tirani i Skolju, a nakon što je njeno širenje dobilo alarmantne razmere. Zbog toga se i očekuje da se nakon uspostavljene dijagnoze od strane eksperata Centra za kontrolu bolesti u Atlanti broj slučajeva ipak smanji.

    Direktor infektivne klinike u Prištini Ilir Toljaj kaže da je pre četiri nedelje 70 odsto pacijenata nakon izvršenih pregleda bilo pozitivno na tularemiju, međutim da u poslednje dve nedelje sa poznatim simptomima nije bilo nijednog pacijenta. Institut javnog zdravlja do sada je identifikovao 250 slučajeva, a sumnja se da je tularemijom inficirano oko 724 osoba u raznim krajevima Kosova. Međutim, dr. Rainhard Junk Heneker, predstavnik Svetske zdravstvene organizacije na Kosovu podvlači da se ipak ne može govoriti o celoj teritoriji Kosova: ''U srpskim enkalavama rade po svom sistemu i ne donose njihove izveštaje kod nas''. On dodaje i da je njegova organizacija tražila statističke podatke o zabeleženim slučajevima tularemije, ali da nisu dobili nikakav odgovor. ''Izgleda da oni šalju izveštaje u Beograd, a mi čak i neznamo sa sigurnošću da li su vršena istraživanja ove bolesti i u ovim regionima'', žali se gospodin Heneker.

    Ipak, prema broju zabeleženih slučajeva rizične oblasti su region Peći i Đakovice, mada je tularemijom bio zaražen i dobar broj građana glavnog grada Kosova. Na prištinskoj Infektivnoj klinici još uvek se nalazi šest obolelih lica i kako se navodi u dobrom su stanju. ''Na sreću, ova bolest se kod nas pojavila sa najlakšim simtomima koji postoje'' , objašnjava dr. Toljaj i dodaje da oticanje limfnih žlezdi i njihovo gnojenje nije opasno po život. Ova bolest može biti veoma opasna - kada dolazi do blokade disajnih puteva i raznih drugih poremećaja u organizmu, te ishod može biti i tragičan po život, upozorava on.

    Doktor Heneker objašnjava da je tularemija bolest životinja i da ljudi mogu da se inficiraju samo u direktnom kontaktu sa njima. ''Bolest uglavnom napada zečeve, miševe i sve divlje životinje. U dodiru sa njima mogu da se inficiraju i domaće životinje koje dalje prenose infekciju i na čoveka. Infekcija je moguća ukoliko se koristi i voda kontinimirana mokraćom, fekalijama ili ukoliko se u njoj nalaze uginule životinje. Zatim, unosi se i preko ustiju ili putem udisanja vazduha koji je pun prašine, a koja u sebi nosi i bakteriju tularemije'', nabrojao je gospodin Heneker. On je mišljenja da su simptomi koji su zabeleženi na Kosovu uglavnom posledica korišćenja inficirane vode ili hrane. Heneker takođe smatra da je ovaj region bio pogodan za naglo povećanje broja miševa kada je populacija bila primorana da napusti svoje kuće i za sobom ostavila prazna sela ili pak druge stambene objekte. Drugo, miševima i pacovima odgovoraju prljava mesta i đubrišta za razmnožavanje, koji zatim mnogo lakše dolaze u dodir sa ljudima.

    Uostalom, zdravstveni stručnjaci su ustanovili da je tularemija i ranijih godina bila prisutna na Kosovu. Poslednji podaci govore o padu zabeleženih slučajeva inficiranih tularemijom, međutim, lekari ipak preporučuju građanima, posebno onima koji žive u seoskim sredinama i uglavnom koriste vodu iz bunara da je obavezno prokuvavaju, a hranu zaštite od glodara. U slučaju visoke temperature da se odmah obrate najbližoj ambulanti.

    Ono što ohrabruje, posebno jer nastupaju letnji dani pogodni za razvoj raznih virusa je što su pre nekoliko dana na Kosovo stigli i zdravstveni stručnjaci iz inostranstva. Oni će u saradnji sa kosovskim lekarima istraživati dalje uzroke i izvore tularemije, obzirom da nisu u potpunosti utvrđeni. Svojim znanjem, metodama i instrumentima to će biti i dobra šansa za podizanje na viši nivo ukupnu zdravstvenu sliku Kosova. I veću odgovornost samih građana prema sebi, svom telu i okruženju.

    AIM Priština, Elmaze DEMIRI