AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 15 MAY 2000 01:11:48 GMT

    Registracija stanovništva i dileme

    Priština, 13.05.2000

    Koliko danas stanovnika živi na Kosovu? To je pitanje na koje se neće dobiti odgovor ni nakon obavljenog prvog kruga registracije stanovništva, jer će pravo na njega imati oni stariji od 16 godina. Datum početka drugog kruga koji će obuhvatiti populaciju ispod 16 godina, još uvek nije određen.

    Poslednji popis stanovništva na Kosovu obavljen je 1991. godine i od strane Albanaca ovaj proces je bojkotovan. To je bio period kada je ukinuta autonomija od strane srpskog režima, kada su kosovski Albanci već fomrirali svoje paralelne institucije i kada je srpska vlast sprovodila svoje političke programe i akcije bez učešća Albanaca. Mnogi analitičari i stručnajci za demografska pitanja ovaj popis su inače ocenili neverodostojnim ne samo zbog bojkota od strane Albanaca, već i zbog toga što je rađen u jeku realizacije tzv. YU programa o povratku Srba na Kosovu i dolaska onih koji žele da na ovom prostoru žive i rade, odnosno transparentnih planova vlasti u Beogradu za menjanje etničke slike Kosova.

    U poslednjih 10 godina, u raznim analizama se ipak procenjivalo da na ovom prostoru živi dva miliona stanovnika, da je deset odsto od ovog broja građana nealbanske nacionalnosti, odnosno sedam odsto Srba i tri odsto ostalih. Po njima na Kosovu je živelo 90 odsto Albanaca i ovaj se procenat stanovništva priznavao kao validan. Danas, godinu dana nakon rata činjenica je da se više ne može govoriti o ovim brojkama. Međunarodne organizacije koje se bave pitanjima izbeglica su procenile da je tokom povlačenja srpske vojske i policije Kosovo napustilo oko 100 hiljada Srba, oko 30 hiljada Roma, a da se jedan broj Bošnjaka otišao u prvom talasu, dok je nešto preko 10 hiljada napustilo Kosovo nešto kasnije. Obzirom da se radi samo o procenama, odnosno da je teško precizno ustanoviti koliko je ljudi otišlo, koliko se trenutno nalazi na Kosovu i koliko njih planira da se iseli ili pak vrati, ne isključuje se mogućnost da i narednih nekoliko godina protekne u pretpostavkama o broju građana Kosova, a na osnovu čega će možda donositi i veoma važne političke odluke za ovaj region i kako mnogi analitičari smatraju - uključujući i njegov politički status.

    10 godina nakon poslednjeg popisa stanovništva, ovaj proces bojkotuju pripadnici srpske zajednice. Razlog je ponovo političke prirode. Pitanje statusa Kosova u fokusu je ovakvog njihovog stava. Činjenica je da Srbi na Kosovu imaju različite pristupe rešavanja njihovog ukupnog pitanja i problema na ovom prostoru. Jedni smatraju da je važno da sarađuju sa međunarodnom zajednicom i barem se za početak uključe u svojstvu posmatrača u privremene administrativne strukture koje je osnovao administrator Bernar Kušner. Smatraju da je važno da se u svetu čuje i njihov glas, koji bi eventulanom nekooperativnišću ostao potpuno ''ugušen''. Drugi pak, radikalniji, stacionirani na Severu Kosova optužuju prve da daju međunarodnoj zajednici legalitet. Prvi, koje predvodi episkop raško prizrenski Artemije i Momčilo Trajković traže da se osigura veća bezbednost za Srbe i nealbanske zajednice i da barem proces povratka Srba započne na Kosovu kako da bi postali i stalni članovi ovih zajedničkih struktura i eventualno učestvovali u procesu registracije stanovništva i izborima. Ovi drugi, predvođeni Oliverom Ivanovićem u severnom delu Mitrovice predlažu da se vraćaju velike grupe Srba na Kosovo, kako on kaže zbog njihove bolje bezbednosti, ali da se registracija stanovništva obavi iduće godine, kada je planirano da se ona realizuje u Srbiji i Jugoslaviji. Prvi su barem svesni da ukoliko ne budu učestvovali u ovom procesu gube pravo i na predstavnike u vlasti nakon obavljenih izbora. Ovi drugi takođe to znaju, ali smatraju da bi učešćem u ovim procesima izgubili dato im pravo od strane Miloševićevog režima da upravljaju i vladaju sami na ovom prostoru. Međutim, obe suprotstavljene grupacije Srba vezuje jedna tačka - ostavljanje Kosova u okvirima Srbije. S tim što ovi prvi smatraju da bi to mogli da realizuju svojim glasovima u zajedničkim strukturama, a drugi nepriznavanjem faktičkog stanja, odnosno Kosova pod upravom međunarodne zajednice.

    U međuvremenu, na Kosovu se svakodnevno otvaraju novi registracioni punktovi. Sada ih je preko 200 i njima su obuhvaćeni svi veći gradovi na Kosovu. Do 6. maja u 119 takvih centara registrovano je 32 524 osoba koje su posedovale odgovorajuću identifikacioni dokumentaciju, dok je 2 379 osoba prijavljeno bez ikakvih isprava i njihove prijave u procesu razmatranja - odnosno konačne odluke da li će im biti dozvoljena registracija. Da bi se potvrdio identitet može se pokazati čak 40 raznih dokumenata - od pasoša preko diploma o završenoj školi, vojnih knjižica, saobraćajnih dozvola, pa sve do raznih računa (za vodu, struju, telefon i sl.). U slučaju da osoba ne poseduje ni jedan od ovih dokumenata konsultovaće se opštinski dosijei koji su, kako je nedavno obavešteno do kompetentnih međunarodnih zvaničnika ''pronađeni''. Doduše, ovo se ne može potvrditi sa preciznošću, posebno kada se pouzdano zna da je dobar deo raznih opštinskih registara prebačen po raznim gradovima u Srbiji. Ipak, previđna je i mogućnost žalbe od strane lica koje želi da dokaže da je žitelj Kosova, ukoliko ni ovaj poslednji korak uvida u opštinski dosije ne bude imao pozitivan odgovor. Uostalom, zvaničnici OEBS-a koji su zaduženi za ovaj proces zahtevaju da se građani koji ne poseduju nikakvu dokumentaciju što pre registruju, jer kako se kaže, razmatranje njihovih slučajeva traži više vremena, a u cilju rešavanja njihovog statusa pre najavljenih lokalnih izbora, koji bi trebali da se održe do sredine oktobra meseca. Registrovane osobe će dobiti i identifikacione kartice i putne izbore, a postoje izgledi da se one izdaju tokom avgusta meseca ove godine.

    Međutim, sve ovo zvuči dobro na papiru. Iako su međunarodni zvaničnici zadovoljni tempom kojim se obavlja registracioni proces, svakodnevne informacije po ovdašnjoj štampi uglavnom nose poruku u naslovima - ''Slab odziv građana''!?

    Činjenica je da u odvijanju ovog procesa ima problema. Prvo, Srbi se još nisu uključili u njega i pitanje je da li će takvu odluku i doneti. Prema poslednjim informacijama koje su izneli OEBS-ovi zvaničnici do sada je evidentirano 160 lica srpske nacionalnosti koji su se individualno odazvali registraciji i uglavnom su iz regiona Prizrena. Kuorizitet je što je zabeležen slučaj jednog lica srpske nacionalnosti u Severnom delu Mitrovice, koje se ''usudilo'' da svoje ime uvrsti u registracionu listu. Ipak, jasno je da se ne može govoriti ni o kakvom uspehu i pored toga što su spremne mobilne ekipe za registraciju, a koje bi bile mogle da se stacioniraju i na graničnim prelazima između Kosova i Srbije kako bi se omogućilo popisivanje i onih Srba i drugih, koji su iz raznih razloga napustili Kosovo. No, malo je verovati da će se to realizovati i u praksi. Sami međunarodni zvaničnici upozoravaju na veliki uticaj srpskog režima na neke ovdašnje srpske lidere u smislu donošenja ''destruktivnih odluka'' ili pak njihovog ''destruktivnog ponašanja''. Ukazuju i na protivljenje zvaničnog Beograda da se popišu kosovski Srbi koji su pronašli utočište u raznim delovima Srbije, kako bi pokazali nesposobnost međunarodnog faktora i omalovažili ga.

    Drugi problem je evidentno ustručavanje kosovskih Albanaca da se registruju. S jedne strane kao da isčekuju pozive svojih lidera da se masovno odazovu ovom procesu, koji su i ranije iznosili niz primedbi na kriterije. Čini se da je najkritikovaniji onaj po kojem se osoba može registrovati ukoliko dokaže da je na Kosovu živela poslednjih pet godina. Kosovska štampa je u brojnim tekstovima i analizama prenosila razna reagovanja na ovaj kriterij. Većina smatra da onda ''svaki policajac u Srbiji može dokazati da je živeo pet godina na Kosovu'', osvrćući se na njihovo prisustvo u poslednjih 15 godina. Direktor departmana za civilnu administraciju pri UNMIK-u Albreht Konze međutim kaže da ni jedan od postavljenih kriterijuma ''ne omogućava popis pripadnika srpskih snaga bezbednosti, ali ni eventulanih ilegalaca iz Abanije. Nije slučajno određen period od pet godina'', smatra Konze ali i upozorava da je namera da se izvrši civilna registracija u cilju stvaranja civilnog registra i izdavanja identifikacionih dokumenata, a da se istovremeno stvara i osnov za stvaranje glasačkih lista za lokalne izbore na Kosovu.

    Politička prepucavanja oko broja stanovnika na Kosovu poprimaju ekstemnije okvire. Stajalište koje u poslednje vreme sve češće plasira zvanični Beograd je da se na Kosovu nalazi oko 300 hiljada državljana Albanije koji će se registrovati kao Kosovari. Drugo dolazi iz Prištine po kojem će Milošević igrati na kartu brojnosti Srba i u zavisnosti od političkih kalkulacija predstaviti da ih je na ovom prostoru živeo između 500 i 600 hiljada.

    Gospodin Konze ovakve protivoptužbe smatra uglavnom neosnovanim, ali takođe napominje da se eventulano takvi slučajevi ne mogu stopostotno sprečiti: ''U procesu registracije populacije ne rade samo međunarodni predstavnici već i lokalno osoblje. Mi imamo puno poverenje u lokalno osoblje i oni mogu da prepoznaju (!?) Albance iz Albanije, koji nemaju pravo da se registruju. Jasno je da mi ne možemo u potpunosti da sprečimo takvo nešto i može se desiti da se registruje nekoliko stotina, ali ta cifra ne može da dostrigne na hiljade takvih. A što se tiče eventulanih Miloševićevih prevara, mi smo u potpunosti spremni. Ako on bude slao autobuse krcatim Srbima u cilju registracije, mi ćemo prekinuti registraciju'', kaže Albreht Konze.

    Treći problem su međuetnički konflikti koji se još uvek s vremena na vreme dešavaju na Kosovu. Tako je u Vitini u opštini u kojoj se nalazi nekoliko sela u kojima žive Srbi proces registracije privremeno obustavljen zbog visokih tenzija usled nekoliko ubistava i međuetničkih konfrontacija koje su se desile u poslednje vreme. Pre nekoliko dana u jednom selu je je čak opljačkan registracioni centar, odneti su kompjuteri i sve što je moglo da se ponese... Dakle, problema ima više nego što se na prvi pogled može ustanoviti.

    Ono što je ostalo kao pitanje koje pre svega interesuje lokalnu populaciju je zbog čega u proces registracije nije uključen i Statistički Zavod Kosova, koji je obavezan i da vrši popis stanovništva. Gospodin Konze objašnjava da se ne radi o potpunom popisu stanovništva, a u kasnijoj fazi kada se i ovaj proces bude realizovao učiniće to u kooperaciji sa Statističkim zavodom. ''Nemamo vremena za organizovanje čitavog posla i svih priprema koje zahteva popis stanovništva. Ako želimo da održimo izbore do kraja godine, onda moramo da budemo skromniji. Za sada smo koncentrisani samo na određivanje identiteta ljudi'', kazao je on.

    Do kraja procesa registracije stanovništva, onih koji će imati i pravo glasa, trajaće do septembra meseca. Prema računici glasnogovrnika OEBS-a Rolanda Blesa ukoliko se ovaj proces bude odvijao ovim tempom do kraja roka će se registrovati milion i 800 hiljada građana. Sudeći po ovakvoj računici, ovaj proces će svakako uspeti. Međutim, da li će on na samom kraju biti uspešan i za međunarodnu zajednicu ukoliko ne izađu predstavnici srpske zajednice, ukoliko počnu otvorene političke mahinacije i ukoliko se situacija tokom naredna dva meseca u etnički mešovotim sredinama pogorša i tako spreči proces registrovanja. Šta ukoliko obe zajednice nezadovoljne objave nevalidnim registraciju stanovništva. Zvanični Beograd već neko vreme govori da će se nakon registracije ''potvrditi da Albanaca nema više od milion i 400 hiljada''? S druge strane Albanci procenjuju da na Kosovu nema više od 5 procenata nealbanskog stanovništva. Pod uslovom da se u ovaj proces uključe i Srbi iz Srbije i eventulano se pokaže da njihov broj prelazi sedam procenata, takođe može biti razlog nepriznavanja procesa i pitanje sledećeg - izlaska na izbore... Pitanja je veoma mnogo, a odgovori su samo delimični.

    AIM Priština

    Arbnora BERISHA