AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 10 MAY 2000 23:39:51 GMT

    Na redu je kultura

    Potraga za izdajnicima

    AIM, Podgorica, 10. 5. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Bilo je samo pitanje dana kada će se na listi ,,izdajnika,, ,,janičara,, ,,petokolonasa,, i ostalog otpada u redovima vlastitog naroda,,kako oni iz vlasti obično nazivaju političke protivnike, naći ljudi iz kulture ili čak i same institucije kulture. Očito da više nije bilo vremena za gubljenje jer su već potrošeni svi stari neprijatelji. Još ranije su dobijeni neobjavljeni ratovi sa susedima, raskrinkane ,,tajne zavere CIE i Vatikana, pobedjene zločinačke snage NATO pakta,, i ,,savladani nosioci novog fašizma,, , tako da su jedino još preživeli neistomisljenici u vlastitoj zemlji. Njih prema uhodanom scenariju, prvo treba označiti, a onda napasti i uništiti. Jedan od prvih izvrsilaca tog javnog žigosanja ukazao se u liku direktora Radio Beograda Milivoja Pavlovića koji se u jednom od poslednjih brojeva ,,Politike,, obrusio na Centar za kulturnu dekontaminačiju, optuzujući ovu kuću za ,,saradnju sa agresorom petokolonaštvo u kulturi,,.

    U stilu poznatih optužbi režimskih medija čiju naivnost demantuju životi nekih koji su na sličan način prozivani, ovaj ,,kulturni radnik,,, kako stoji u potpisu ,,Politikine,, rubrike ,,Pogledi,, , upotrebio je dobro poznate diskvalifikacije o ,,profitnim disidenatima,, , ,, lažnim slobodarima,, i ,,domaćim čuvarima tudjih interesa,, , koje kao da su preuzete sa neke od neiscrpnih tajnih lista ideoloških komisija vladajuće koalcije.

    Pomenutom kulturnom radniku, poznatijem kao nekadašnjem republičkom ministru informisanja i autoru ,,Knjige o himni,, posebno smeta što se u imenu Centra pojavljuje reč dekontaminačija: ,,Gete bi se prevrnuo u grobu, a Vuk bi zavitlao svojom štulom,, , piše Milivoje Pavlović, ,,kad bi im se dojavilo da je srpska kultura danas ne samo nerazvijena nego toliko obolela da joj nema leka bez temeljite dekontaminacije po modelu ekonomski razvijenih evropskih zemalja. Onih istih koje su pre godinu dana čitavom našem narodu, pa i njegovoj kulturi, bile namenile ulogu potencijalne mete ili, bar, kolateralne greške.,, Pavlović tvrdi da se usred Beograda, koji nije samo glavni grad Srbije i Jugoslavije ,,već i prestonica slobodnog duha, sudi celokupnoj duhovnosti srpskog naroda.,, Po principu: što propusti NATO, dočekaće domaća peta kolona! Dok je na delu takav delikatan oblik savezništva sa agresorom, ne treba sasvim odložiti sistem za uzbunjivanje; još treba da budu na snazi mere pojačanog opreza. Ili, možda, po istome ključu treba najpre dekontaminirati Centar za kulturnu dekontaminačiju?

    Dramaturga Borka Pavićević, osnivač i direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju o pavlovićevoj javnoj poternici kaže, da je problem sa tim tekstom što jedan čovek misli da ima kompetencije nad tradicijom i svim drugim vrednostima koje postoje u ovoj kuluri. ,,Ovo je pokušaj da se identifikuje narod i njegova kultura sa interesima partije i njihovih vodja. Sam Centar postoji već duže od pet godina kao mesto gde je, javna reč mogla da se suprotstavi nasilju i gde je moglo da se gleda, sluša i razgovara izvan duhovno zagadjene sredine. Centar je reakcija na kontaminirani kontekst,, , kaže Borka Pavićević napominjući ,,da je u poslednje vreme nasilje naraslo do te mere da se kultura mora shvatiti kao antiratni čin, kao deo ljudskog prava i civilnog društva koje se brani od opšte militarizacije.Takav koncept Centra koji se poslednjih godina pretvorio u mesto žive komunikacije sa svetom, otvarajući niz proskribovanih tema, poput one o srpskoj odgovornosti za rat i zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, postao je kost u grlu jednom poretku stvari zagadjenom samodovoljnosću, obmanama i megalomanskim mitovima proslosti. Milivoja Pavlovića posebno boli što kulturne ustanove u svetu žele saradnju sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju a ne sa institucijama koje on sam, kao kulturni radnik, predstavlja.,,

    A Milivoje Pavlović piše: ,,Dok istinski stvaraoci srpske kulture ne mogu da otputuju u inostranstvo ni na promociju svojih dela (javne i tajne liste sa zabranama ulaska revnosno primenjuju i neke zemlje koje nisu članice Evropske unije), ove profitne disidente čekaju gotove vize, avionske karte i apanaža, samo ako su spremni da što dalje pljunu na svoje korenove.,, Bez sumnje koristi proverenu strategiju proizvodenje neprijatelja koja već godinama predstavlja jedan od oslonaca vlasti. Samo što je ovaj put trebalo brzo otkriti novu žrtvu, i to pre nego što žitelji ove zemlje uopšte stignu da predahnu nakon sukoba sa poslednjim neprijateljem. Pre nego što se osvrnu oko sebe i primete prazne frižidere, pohabanu odeču, zapuštene stanove, pokvarene uredjaje za domaćinstvo, prastare automobile i svoja siva, oronula lica na kojima su godine bede ostavile neizbrisiv trag. Višegodišnja hazardna igra čiji su ulog bili tudji životi privremeno je okončana, jer više nema Slovenije, Hrvatske, Bosne niti Kosova gde su se prethodnih godina otkrivali dežurni krivci za bedu i stradanje vlastitog naroda.

    Otkriveni su novi krivci za sve pošasti koje su poslednjih godina pohodile Srbiju, za bombardovanje, razaranje zemlje i stradanje civilnog stanovništva, za izgubljene teritorije i sankčije, za siromaštvo i uništenu privredu. Ponovo postoji neko kome treba objaviti rat, koga treba napadati, proganjati, poraziti i uništiti. Budući da više nisu dovoljni politički, lista narodnih neprijatelja proširila na sferu ekonomije, medija, školstva, zdravstva, pa i kulture.

    Članovima Foruma pisaca koji predstavljaju reakciju na kompromitovanu Francusku 7. republički organi nisu odobrili registraciju, TV Politika je tokom opozicionog mitinga u Beogradu učinila sve kako bi gledaoce zadržale u svojim domovima najavljujući filmski maraton velikih iznenadjenja koji se pretvorio u nezabeleženu paradu piratizovanih hitova, dok se na programima državne televizije ne mogu ni u dalekom planu videti oni koji govore drugačije od onoga što besumučno isijavaju televizijski ekrani. Više se ne biraju ni sredstva ni način da se diskredituju politički protivnici, tako da je nedavno potpuno iskonstruisana izjava jednog od vodećih filmskih distributera Milutina Randjelovića o navodnim sukobima unutar Srpskog pokreta obnove.

    Verovatno u paničnom strahu od onoga što se neminovno približava, režimski ljudi ispaljuju verbalne rafale prema svemu što se miče ne praveći razliku izmedju političara i stvaralaca, boreći se očajnički da održe sliku normalnog života. A taj privid realnosti koji održavaju na okupu još samo inercija, opšta aptija i zračenje državnih medija, pre će se raspasti sam od sebe na gomilu lažnih priča o obnovi i izgradnji, privrednom preporodu, obnovljenoj proizvodnji, demokratskim institucijama, slobodnim medijima ili petokolonašima u kulturi, nego što će ga opozicija otpremiti u slivnik istorije.

    Slobodan Kostić (AIM)