AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 08 MAY 2000 20:23:55 GMT

    Čija je ''Trepča''

    Priština, 8.04.2000

    Mitrovički Kombinat ''Trepča'' još uvek je ponos svih kosovara - Albanaca i Srba. Čak i ovdašnji analitičari sve probleme koji pritiskaju Mitrovicu vezuju za sudbinu najvećeg proizvođača olova i cinka u bivšoj Jugoslaviji, jednog od najvećih u Evropi.

    Trenutno stanje u ''Trepči'' je maglovito. Albanci, podeljeni u dva rukovodeća tima bez obzira što se oko mnogih stvari ne slažu, imaju za cilj da vladaju ovim Kombinatom bez ''prisustva Srba, koji su Albance isterali s posla i nemilosrdno eksploatisali nacionalno bogatstvo Kosova''. Srbi, okupljeni oko Novaka Bjelića zahtevaju od UNMIK-a da stvori uslove kako bi započeli sa radom. Civilna međunarodna administracija na Kosovu se još uvek ne bavi ovim pitanjem, jer je to ''konglomerat krupnih problema koje treba da razjasni sud''.

    Međunarodna banka i Evropska agencija za razvoj sugerišu da UNMIK oko ovog problema treba da bude pažljiv kako se ne bi napravio pogrešan korak, posebno što ''pitanje društvenog vlasništva nije najjasnije i dosta je spornih pitanja''.

    Trepča, mamac u Miloševićevim rukama

    I ranijih godina ''Trepča'' je bez obzira na uvedene sankcije prema Srbiji i Crnoj Gori bila atraktivna za mnoge međunarodne kompanije. Dovoljno privlačna da se ne povinuju uvedenim međunarodnim sankcijama. Naprotiv, ''Trepča'' ih je prijmorala na njihovo kršenje!

    Aprila 1990 godine u Beogradu je sklopljen Sporazum između Beograda i Rusije, u iznosu od 60 miliona dolara. Na osnovu njega, ''Trepča'' se obavezala da na rusko tržište plasira 2 miliona akumulatora i dodatnu količinu boja, lakova i suvenira od zlata i srebra. Iste godine američka kompanija ''Trigaduri'' sklopila je ugovor u iznosu od 76, 3 miliona dolara što je podrazumevalo izvoz od 50 hiljada tona koncentrata olova i cinka, 20 hiljada tona rafiniranog olova i 20 hiljada tona elektroliznog cinka. Amerikanci su se potpisanim Sporazumom obavezali da ''Trepči'' isplate 10 miliona dolara.

    I danas najveće reakcije i kontraverze izaziva petogodišnji Ugovor između '' Trepče'' i grčke kompanije '' Mitilineos'', čiju su realizaciju garantovali ''Jugobanka'' I kompanija ''Geneks''. Celokupan obim poslova iznosi 519 miliona dolara, a ''Trepča'' se obavezala da Grcima isporuči olova i cinka u iznosu od 350 miliona dolara. Zauzvrat, dobila bi koncentrat za proizvodnju i rudarsku opremu.

    Avgusta, 1997. godine sklopljen je 6-dišnji Ugovor sa švedskom kompanijom ''Atlas - Copk'' koja je preuzela obavezu da kosovskom Kombinatu obezbedi opremu u iznosu od 20 miliona američkih dolara.

    Nisu bez osnove ni tvrdnje da je Francuz Jean - Pierre Rozan, u zadnje tri godine bio najveći trgovac mitrovičkim srebrom - prema ovim tvrdnjama on je mesečno kupovao čak četiri tone srebra. Nakon ulaska NATO snaga na Kosovo i uvođenja civilne administracije OUN, gospodin Rozan je došao na Kosovo 14. jula 1999. godine kada je prema njegovim tvrdnjama razotkrio da je od ''Jugobanke'' otkupio 51 odsto akcija ovog Kombinata, a septembra iste godine potpisao i Ugovor sa Novakom Bjelićem, srpskim direktorom ''Trepče'' kojeg je imenovao Beograd.

    Adil Fetahu, pravnik koji je tokom deset godina pratio sva kretanja u ''Trepči'' kaže da je '' Međunarodna komercijalna banka'' vlasnik osam odsto akcija ''Trepče''.

    UNMIK ne prihvata iznuđenu igru

    Ima indikacija da je ''vruć krompir'' zvan ''Trepča'', prepušten u ruke Amerikanaca kako bi oni pronašli rešenje i izlazak iz začaranog kruga.

    ''Trepča'' za Albance znači izvor života i blagostanja. Ovo je vrlo značajna stvar. Mada ovde vlada opšte mišljenje da se radnici mogu vratiti na njihova stara radna mesta sa kojih su isterani pre deset godina, bojim se da će oni još proliti suza. Mislim da pre deset godina niste imali privredu. Bolje je gledati unapred. Zajedno sa stanovnicima Kosova ja ću se zalagati da stvorimo jednu modernu, tržišnu privredu. U tu privredu, kakvom je ja zamišljam ne verujem da će se svi naći na svojim starim radnim mestima'', komentariše gospodin Jolly Dickon, prvi čovek UNMIK-a za privredu, zalaganje Albanaca ali i Srba za povratak u ''Trepču''.

    Tako, ''Trepča'' ostaje kao jedno veoma krupno pitanje i čini se da se nisu stekli realni uslovi ya otvaranje ove ''Pandorine kutije''.

    ''Problemi su krupni, pogotovo oko vlasničkih prava. Onaj ko misli da ima vlasništvo nad ''Trepčom'', treba da dokaže preko Suda'', izjavio je pre nekoliko nedelja privrednicima Kosova gospodin Renco Davidi.

    No, Albanci misle drugačije: ''Trepča'' je naša, bez obzira što sada ne možemo da je u celini kontrolišemo'', kaže Burhan Kavaja član Upravnog odbora imenovan od strane sindikata na čijem je čelu Aziz Abrashi, bivši dugogodišnji direktor ovog Kombinata.

    On kaže da su van procesa proizvodnje svi segmenti Kombinata osim topionice i rafinerije u Zvečanu, koji su ''pod kontrolom Srba. One su radile i pre ulaska KFOR-a na Kosovu kao i sada'', nastavlja Kavaja. On je ubeđen da u severnom delu Kosova koji je pod kontrolom Srba oni imaju mogućnosti da do Zvečana nesmetano dopremaju rudu za dalju proizvodnju. ''Srbi tamo rade nesmetano i nikada nisu imali nikakvih prepreka'', tvrdi Kavaja.

    U međuvremenu, predstavnici KFOR-a i UNMIK-a demantuju reči gospodina Kavaje. Irena Mingnason iz Agencije za razvoj kaže da nema nikakvih saznanja o bilo kakvim proizvodim aktivnostima u Zvečanu''.

    Iako se proizvodni kapaciteti ''Trepče'' nalaze širom Kosova, teško je dati neku ocenu i oko vlasništva. Tamo su se vratili Albanci isterani pre deset godina i ne priznaju ništa od onoga što su za sobom ''ostavili'' Srbi. Problemi se javljaju u samom vrhu ''Trepče''. Ko upravlja ''Trepčom''?

    Po ulasku KFOR-a na Kosovo, sada bivša Thacijeva privremena Vlada imenovala je dr. Safeta Merovcija, profesora na Ekonomskom fakultetu, koji nikada ranije nije bio zaposlen u ''Trepči'' - na funkciju predsednika Upravnog odbora. Njega ne prihvataju sindikalci i starotrški rudari koji ukazuju poverenje jedino Azizu Abrashiju i staroj garnituri. Ovo može da deluje i komično kada se uzme u obzir činjenica da ni Abrashi ni Merovci nemaju pristup u svim rudarskim i proizvodnim kapacitetima ''Trepče''. Razumljivo je da oni nesmeju da odu u Zvečane i rudnicima na Severu Kosova, u Leposaviću. Rudnik u Starom trgu i prerađivački kapaciteti u Mitrovici su pod kontrolom Abrashija, te Merovci '' nema pravo rukovođenja''. On ''kontroliše'' rudnik i flotaciju u Kišnici i Novom Brdu. Moć Novaka Bjelića je prisutna u Zvečanu i Severu Kosova.

    Tako je ''Trepča'' podeljena na tri dela, ne na osnovu neke ekonomske regulative ili interesa, već oslonivši se na svojevrsnu ''plemensku logiku''. Ta podela se ne podudara ni sa koncepcijama UNMIK-a koji se zalaže da se ''Trepča'' podeli u manje proizvodne jedinice kako bi bile sposobne da samostalno uđu u proces transformacije.

    Najveći industrijski grad na Kosovu svakoga dana obavija sve gušća magla. Što zbog nemogućnosti da ljudi konačno počnu da zarađuju za svoj život, što zbog političkih problema vezanih za ovaj podeljeni grad na reci Ibar. Čini se da međunarodni i civilni i vojni faktori za sada nemaju rešenje. Možda cinično, ali jedino što se ovom gradu dogodilo dobro je što je Mitrovica od najzagađenijeg grada u Evropi, sada na poslednjoj lestvici...

    AIM Priština

    Ibrahim REXHEPI