AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 06 MAY 2000 08:57:40 GMT

    Političko nasilje u Srbiji

    Lomljenje otpora

    Suočen sa kako-tako ujedinjenom opozicijom, režim Slobodana Miloševića žestoko je udario po najopasnijem protivniku – nestranačkom, studentskom pokretu "Otpor"

    AIM, Podgorica, 6. 5. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Rodni grad Slobodana Miloševića i Mirjane Marković našao se ove nedelje u centru pažnje jugoslovenske javnosti. Ne zato što je 1. maja – u prisustvu najviših državnih funkcionera – otvorena ovogodišnja sezona zabavnog parka "Bambilend" čiji je vlasnik Marko Milošević, sin predsednika SR Jugoslavije, već zbog tuče do koje je sutradan uveče došlo ispred kafića "Pasaž" u centru Požarevca.

    Na osnovu izjava učesnika i svedoka, tok događaja 2. maja oko 19 sati može se rekonstruisati na sledeći način. Znajući da su Dragana Milanovića, aktivistu studentskog pokreta "Otpor", radnici "Madone" prethodnog dana već tukli i maltretirali, tražeći od njega da istupi iz "Otpora" i učlani se u Socijalističku partiju Srbije (SPS), stolu za kojim je sedeo prišli su aktivisti "Otpora" Radojko Luković i Momčilo Veljković. Od radnika "Madone" zatražili su da prestanu s maltretiranjem Dragana Milanovića. Odgovor je bio potezanje pištolja, gušanje, otimanje oko oružja i tuča u kojoj se protiv trojice "otporaša" odmah našlo nekoliko jakih momaka. Požarevački advokat Nebojša Sokolović, koji se zatekao na licu mesta, pokušao je da smiri sukob ali je, zajedno sa Veljkovićem i Lukovićem, završio u bolnici i – zatvoru.

    Dragan Milanović uspeo je da pobegne iz gužve i trenutno se krije u Beogradu zbog pretnje koju mu je uputio Zoran Ivanović zvani "Roleks", jedan od učesnika tuče ("Mrtav si čovek, gledaće te ljudi na umrlicama"). Po Milanovićevoj izjavi, njega su prethodnog dana u požarevačkom parku i kafiću "Pasaž" maltretirali i tukli radnici "Madone", jednog od preduzeća Marka Miloševića, zbog toga što je ranije nekim stranim novinarima pričao o uceni da se učlani u SPS. Već tada mu je, po njegovim rečima, zaprećeno smrću ukoliko se 2. maja u 18:30 u kafiću "Pasaž" ne pojavi sa ispisnicom iz "Otpora". Po savetu prijatelja i kolega, Milanović se za zaštitu obratio požarevačkoj policiji – koja se, i pored obećanja, na licu mesta pojavila tek po okončanju tuče i intervencije ekipe hitne pomoći. Sukob je izbio pošto su stolu za kojim je Milanović sedeo u neželjenom društvu prišli aktivisti "Otpora" Veljković i Luković. "Miloš Lazić koji je sedeo za stolom za kojim i ja, pozvao je svog brata Sašu, koji je vrlo brzo stigao autom i odmah potegao pištolj, prislonivši ga Veljkoviću na čelo", kaže Milanović. "Veljković je uspeo da mu otme pištolj. U tom trenutku ispao je šaržer iz pištolja. Onda je Lazić udario Veljkovića i pocepao mu majicu 'Otpora', a Veljković je njega udario drškom pištolja u glavu". Na dvojicu "otporaša" (Milanović nije učestvovao u tuči) i advokata Nebojše Sokolovića skočila su braća Saša i Milan Lazić, Zoran Ivanović, Milan Bajić, Bojan Tadić i još jedna osoba. Momčilo Veljković tvrdi da je "Marko Milošević došao na kraju tuče i povikao; 'Pobijte g.... Šta oni hoće'" i, po izjavama drugih svedoka, prisutnima koji su tražili da se tuča prekine obraćao se jednako agresivnim rečnikom. Posle svega, policija je uzela izjave i iste večeri uhapsila Momčila Veljkovića, Radojka Lukovića i Nebojšu Sokolovića zbog –,, pokušaja ubistva Saše i Milana Lazića,,.

    Imajući u vidu da je u Požarevcu represija nad aktivistima "Otpora" već odavno dostigla stepen horor filmova ("I ranije je bilo slučajeva da su Marko Milošević i njegovi ljudi pretili aktivistima i fizički ih maltretirali. Stavljali su im pištolj u usta, pretili motornom testerom...", po svedočenju jednog aktiviste koji se krije u unutrašnjosti Srbije), izbijanje "incidenta" bilo je samo stvar trenutka.

    Požarevački SPS i JUL su iste večeri,pre saopštenja policije, izdali saopštenje po kom su pripadnici "takozvanog Otpora napali dva člana JUL u pokušaju ubistva uz upotrebu vatrenog oružja i naneli im telesne povrede"; da je to "akt kriminaliteta i nedelo ljudi koji iz dana u dan smišljaju oblike terorizma sve do ubistava časnih ljudi i patriota, a sve u cilju destabilizacije svoje zemlje" i da su "izazivači incidenta koji se pretvorio u tuču u centru Požarevcu poznati organima gonjenja po svom huliganstvu, kriminalnom i devijantnom ponašanju". U saopštenju nema objašnjenja kako je do tuče došlo, kao ni u iste večeri objavljenom saopštenju požarevačke policije kojoj su Momčilo Veljković, Radojko Luković i (advokat) Nebojša Sokolović poznati "kao lica sklona delinkventnom ponašanju".

    Jugoslovenski ministar telekomunikacija i sekretar Direkcije JUL Ivan Marković optužio je aktiviste pokreta "Otpor" – da su pucali na člana JUL Milana Lazića. Kvalifikujući "napadače" kao huligane, izgrednike i psihijatrijski lečene osobe, Marković je "Otpor" nazvao hitlerjugendom bez ideologije: "Bitno je da Amerikanci plaćaju. I ovoga puta je evidentno da su delikventi Đinđićevi i Draškovićevi sledbenici organizatori najkrvoločnijih i najbezumnijih nasrtaja koji se u inostranstvu režiraju protiv građana Jugoslavije." Markovićeva izjava o pucnjavi ličila je na jednu raniju, kada je tvrdio da su inspektora telekomunikacija ("opozicioni") građani Užičke Požege pretukli na smrt pri pokušaju da "zatvori" lokalu radio-televizijsku stanicu. Inspektor je bio živ, zdrav i nepovređen, kao i njegov ministar posle javno izrečene laži.

    Kada je državna televizija (RTS) sutradan prikazala braću Lazić – navodne žrtve hitlerjugendskog, terorističkog, NATO-plaćeničkog i tome sličnog napada – definitivo je postalo jasno da sva ta halabuka treba nešto da prikrije. U paralelnim svetovima koje naseljavaju građani Srbije, gledaoci RTS nisu znali (i još uvek nisu saznali) šta je bilo s "napadačima", kao što ni nezavisni mediji nisu i još uvek ne mogu da dođu do zvaničnih podataka o vrsti, težini povreda, istrazi, optužnici, pa čak ni o mestu na kom se nalazi aktivista "Otpora" Radojko Luković.

    Izjave prisutnih i činjenica da su advokata Nebojšu Sokolovića i Radojka Lukovića sa lica mesta odvezla kola hitne pomoći ukazuje na to ko je u tuči nastradao. Saopštenja pokreta "Otpor" o teškim povredama koje su nanete njihovim aktivistima, posebno Radojku Lukoviću – kome preti opasnost da ostane bez oka – potvrđena su ambulantnim protokolom požarevačke bolnice, čiji je sadržaj objavio beogradski Centar za pomoć žrtvama torture. Prema toj dokumentaciji, medicinski su utvrđene razderotine iznad levog oka, prelom nosnih kostiju i potres mozga u jednom, razderotina na temenu u drugom, i nagnječenje očne jabučice, prelom jagodične i nosnih kostiju u trećem slučaju.

    Težinu povreda potvrđuje i to što je Radojko Luković još iste večeri uz policijsku pratnju prebačen iz Požarevca u beogradski Urgentni centar KBC Srbije. Prema izjavama aktivista "Otpora", on je sutradan – navodno bez jednog oka – prebačen u Centralni zatvor, gde se već nalazio advokat Nebojša Sokolović. Ocenjujući da se kod Lukovića radi o "narodski rečeno, razbijenom nosu", direktor Urgentnog centra dr. Vladimir Đukić odlučio je da zatraži sudsku zaštitu od optužbi beogradske TV Studija B da njegovo osoblje nije smelo da ukaže pomoć povređenom. Na upozorenje sindikata lekara i farmaceuta Srbije – da se pod uticajem i pritiskom JUL-a i u ovom slučaju manipuliše zdravstvom i lekarskom etikom – direktor Đukić se nije osvrnuo.

    Sudsku zaštitu druge vrste je na sebe preuzeo opštinski organ za prekršaje u Požarevcu. Po prijavama opštinskog odbora JUL-a i učesnika tuče, "levičara" Saše Lazića i Bojana Tadića, za manje od 36 sati izrečeno je pet presuda po zakonu, i to – po Zakonu o informisanju. Beogradskoj TV Studio B odrezano je ukupno 1,18 miliona (tri tužbe), dok su nedeljnik "Vreme" i dnevni list "Blic" (po jedna tužba, za sada) prošli sa samo 200 odnosno 280 hiljada dinara. Sve u svemu, izveštavanje o događaju u Požarevcu nesaglasno sa stavovima SPS i JUL-a o "teroristima" i "NATO-plaćenicima" koštalo je pomenute medije u jednom danu više od četvrt miliona maraka. Svoju pretnju ostvario je i direktor Đukić, tuživši juče, po Zakonu o informisanju TV Studio B.

    "Incident" u Požarevcu poslednji je u nizu mnoštva sličnih koji se već mesecima događaju u Srbiji. Studentski pokret "Otpor" je najčešća meta režimskih batinaša. Zašto? Odgovor na to pitanje krije se u činjenici da omladinski otpor ne predvodi niti kontroliše – koliko god se stranke i nevladine organizacije upinjale da ga "prisvoje" – nijedna politička grupacija etablirana na političkoj sceni Srbije. Nastao spontano pre godinu i po dana kao otpor režimu, ali i političkoj stvarnosti koju postojeća opozicija već godinama ne uspeva da promeni, "Otpor" je pažnju i simpatije javnosti privukao i stekao mladošću svojih aktivista – bez ijednog lica koje bi se u proteklih godinu dana istaklo ili profilisalo u "lidera" – ali, isto tako, duhovitošću akcija i "hepeninga" koje priređuje, te jasnoćom poruka koje šalje. Na dan dvadesetogodišnjice smrti Josipa Broza, 4. maja, aktivisti "Otpora" su u Užicu (nekada "Titovom") u pokret učlanili čuveni Titov kip, pre nekoliko godina uklonjen sa glavnog gradskog trga. Plakatima sa stisnutom pesnicom i jednostavnim potpisom "Otpor" Srbija je oblepljena u tolikoj meri da vlast ne uspeva ni da ih skine, ni da ih prelepi – češće se odlučujući za policijsko privođenje, prebijanje u "spontanim" batinaškim akcijama i kažnjavanje zatvorom zbog prekršaja javnog reda i mira.

    Ne ističući posebno svoje žrtve, osim redovnog objavljivanja podataka o pretnjama, maltretiranju, broju tučenih, privedenih, uhapšenih ili osuđenih aktivista, "Otpor" građanima poručuje: "Ili Milošević, ili Srbija". Isto tako jasno, opoziciji: "Mi vas podržavamo, gledajte šta ćete". Režim Slobodana Miloševića je – dobro procenjujući, čini se – svom snagom udario na "Otpor" kao pretnju mnogo šireg dometa od "zvanične" opozicije, sposobne samo za beskrajno dogovaranje, večno kaskanje za događajima i permanentno međusobno nadmetanje liderskih sujeta.

    Požarevačka tuča izazvala je očekivanu opozicionu osudu i protest zbog "brutalnog terora Marka Miloševića i ljudi iz njegovog najužeg okruženja" (Demokratska stranka), ocenu da je "loša ona država koja se plaši svoje mladosti" a incident "slika kraja režima" (Koalicija DAN), "demonstracija fizičkog, pravnog i medijskog terora" (Savez za promene) i "način na koji je režim, preko lične garde sina predsednika Miloševića, izabrao da se obračunava sa decom ostalih građana Srbije, što predstavlja najavu svopšteg mentalnog i fizičkog kažnjavanja mladih ljudi" (Socijaldemokratija).

    Strankama su se u osudi "incidenta" priključile nevladine i strukovne organizacije, zahtevom za zaštitu ljudskih prava, uključujući i život. Helsinški odbor za ljudska prava ponovo je istakao da posebnu zabrinutost izaziva činjenica što policija, umesto da objektivno sprovede istragu i krivce privede pravdi, postupa jednostrano i pristrasno, ponovo pokazujući da je samo servis lične vlasti Slobodana Miloševića. U sličnom duhu istupile su nezavisne sindikalne i druge organizacije. U celoj stvari, samo je požarevačko preduzeće "Madona" – vlasništvo Marka Miloševića, sina predsednika SR Jugoslavije – donelo odluku da se ne izjašnjava o incidentu u kojem su učestvovali njihovi radnici.

    Neplanirano – na zahtev predstavnika "Otpora" – redovni skup lidera udružene opozicije 5. maja bio je prinuđen da se izjasni o akciji – jačoj od saopštenja – koju će povodom tuče preduzeti. Prihvaćen je zahtev "Otpora" da ujedinjena opozicija prvi zajednički miting posle velikog beogradskog od 14. aprila održi u Požarevcu. Zakazan je za 9. maj i prijavljen lokalnoj policiji. Na tri dana pred miting, jedina reakcija stigla je od požarevačkog predsednika opštine, dr Dušana Đukića: "Putujući cirkus NATO plaćenika neće uživati gostoprimstvo u Požarevcu".

    Po isteku 72 sata policijskog pritvora, aktivisti "Otpora" okupljeni ispred beogradskog Centralnog zatvora objavili su pred nekoliko stotina građana, predstavnika ne vladinih organizacijai funkcionera opozicionih partija, da svoje uhapšene članove smatraju slobodnim, odnosno protivpravno lišenim slobode. Do nekih advokata, koji su se ponudili da brane uhapšene aktiviste i svog požarevačkog kolegu, stigla je vest da su krivične prijave dostavljene nadležnom sudiji 10 minuta pre isteka policijskog pritvora, ali da saslušanja neće biti pre ponedeljka, 8. maja, dan pred zakazani miting.

    Šta je sledeće što će se dogoditi? Čak i neizrečeno, to pitanje lebdi u prolećnoj, teškoj, depresivnoj, "srpskoj" atmosferi. Požarevački "incident" izazvao je, nema sumnje, strah. Izazivanje straha je već više od jedne decenije rutinska taktika Miloševićevog režima. Ali, ovog puta strah je izgleda nadmašio očekivanja planera, izvršilaca i tumača zastrašivanja. Na sistematski i – za promenu – dosledno ponavljan zahtev opozicije za prestanak terora i raspisivanje slobodnih, demokratskih izbora, Miloševićev režim odgovara samo pojačavanjem nasilja. Požarevački "incident" je strah pretvorio u nešto još gore. U iščekivanje trenutka u kom će kafanska tuča biti početak još jednog strašnog krvoprolića.

    Aleksandar Ćirić (AIM)