AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 04 MAY 2000 01:06:24 GMT

    Nepoznanice zapadnog fronta KFOR-a

    Tirana, 2.05.2000

    Kada je izvršeno dislociranje međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a na Kosovu, ne mali broj pripadnika tih snaga nazivani su srećnicima jer im je pripalo da se razmeste i kontrolišu Zapadni deo Kosova koji se graniči sa Albanijom, za razliku od drugih veoma vrućim zonama na Severu i Istoku koje se graniče sa Srbijom ili pak u manje vrućom Južnoj zoni koja se graniči sa Makedonijom. Iako su patrolne jedinice KFOR-a tokom skoro godinu dana od ulaska na Kosovo bile primorane nekoliko puta da pređu granicu između Srbije i Kosova i uđu u sivu zonu od pet kilometara, u kojoj je zabranjen pristup vojnim jugoslovenskim snagama, to je predstavljao događaj koji je privlačio pažnju. Međutim, to se uopšte nije desilo kada su međunarodne trupe KFOR-a ušle 29. marta na teritoriju Albanije i preuzele pod svoju kontrolu put koji povezuje severni grad Kuks sa graničnim prelazom Morina na Kosovu. To nije okarakterisano kao događaj niti je ostavilo utisak u političkim krugovima ili pak javnom mnjenju Tirane koji su to pozitivno primili, iako bi se preuzimanje pod kontrolu dela puta od strane KFOR-a , dakle teritorije Albanije u normalnim parametrima, mogao nazvati događajem.

    U stvari, postupak snaga KFOR-a da uspostave kontrolu nad jednim segmentom nacionalnog puta Kukes - Morina unutar Albanije, smatran je kao veoma normalan postupak i on se očekivao još od februara meseca, kada je komandant jedinica KFOR-a smeštenih u kosovskom gradu Prizren, general Roland Kater, posetio ministarstvo odbrane Albanije da bi razgovarao o modalitetima razmeštanja snaga pod njegovom komandom u cilju uspostave kontrole puta koji povezuje Kuks sa kosovskom granicom. Jedno od glavnih pitanja o kojima je razgovarano bilo je i razmeštanje dodatnog kontigenta snaga KFOR-a u unutrašnjosti Albanije, u dubini do 24 kilometara koliko u stvari isnosi distanca između Kuksa i graničnog prelaza Morina. I glasnogovornik štaba KFOR-a u Prizrenu Klaus Geier i komandant druge pešadijske divizije u Kuksu Selim Spahiu potvrdili su da je postignut dogovor da trupe KFOR-a preuzmu kontrolu nad gore navedenim putem.

    Uključivanje puta Kuks - Morina u zonu bezbednosti KFOR-a u prvom redu vezuje se ne za kretanje državljana Albanije tim putem, već kretanjem Kosovara koji dolaze iz država Evrope i vraćaju se na Kosovo preko Albanije, konrektno preko ovog puta. Tokom meseca januara i februara, ministar unutrašnjih poslova Albanije Spartak Koči u dva navrata je posetio Nemačku i Švajcarsku i potpisao sva međuvraldina sporazuma u kojima se sankcioniše spremnost albanske Vlade da stavi na raspolaganje puteve kao i aerodromske olakšice za talas povratka albanskih izbeglica iz evropskih država. Broj Kosovara povratnika koji će proći tim putem iz prinudne evropske pečalbe na svoja ognjišta na Kosovu, prelazi preko 100 hiljada osoba i april mesec je bio određen za početak ove operacije koja za Albaniju svakako predstavlja veliko preduzeće. Vlade Nemačke i Švajcarske će snositi troškove povratka izbeglica, uključujući i troškove njihovog prelaska preko Albanije, dok albanska država treba da stavi na raspolaganje puteve i olakšice prelaska.

    Interesovanje za realizaciju ove operacije ne pokazuju samo Vlade Nemačke i Švajcarske, dve države koje imaju najveći broj kosovskih emigranata tokom ovih deset godina ratova u bivšoj Jugoslaviji, već i mnoge druge evropske države gde se isto tako nalazi veliki broj kosovskih izbeglica. Određena kao operacija povratka izbeglica svojim kućama nakon završetka rata na Kosovu, obezbeđivanje prigodnih uslova za ovaj povratak obuhvaćeno je i mandatom snaga KFOR-a. Utoliko više što je tu reč o velikoj masi ljudi i štaviše što njihova tranzitna zona, konkretno Sever Albanije, ostaje i dalje veoma problematična kada je u pitanju red i kontrola od strane albanske policije. Kosovske izbeglice, dolazeći iz zapadnih država gde su živeli i radili i obezbedili viši standard nego što imaju Albanci u Albaniji, omiljeni su objekat oružanih napada bandi na Severu i posebno na putu Kuks - Morina. Takvih slučajevi su bili česti i to je stvorilo strah da bi ovo moglo uticati na tok velike operacije povratka kosovskih izbeglica.

    Činjenica da policija Albanije još uvek nije uspostavila potpunu kontrolu u severnoj zoni na granici sa Kosovom i posebno na severnim putnim segmentima, dovelo je do toga da se najteži deo obezbeđivanja puta, tj., put između Kuksa i Morine poveri direktno KFOR-u. Tako, na pragu masovnog povratka kosovskih izbeglica iz država Zapada na Kosovo preko Albanije, snage KFOR-a su ušle i uspostavile kontrolu na ovom delu puta koji vodi za Kosovo.

    U stvari, u primorskom gradu Draču nalazi se još od kampanje NATO protiv Srbije jedna vojna komanda koja se sada naziva COMZUEST, čija je misija upravo obezbeđivanje puteva komunikacije i transporta koji prolaze iz Albanije prema Kosovu i Makedoniji. Komanda COMZUEST-a ima na raspolaganju 1 200 italijanskih vojnika, a njihov komandant je jedan italijanski general i u svom sastavu ima i grčkih i turskih vojnih trupa. A pošto se i COMZUEST i KFOR nalaze pod komandom NATO, smatralo se da najteži deo ovog puta, deo koji povezuje severni grad Kuks sa graničnim prelazom sa Kosovom, bude pod kontrolom KFOR-a, koji ima veći potencijal i veći stepen pripremljenosti za suočavanje sa opasnim situacijama.

    Međutim, preuzimanje kontrole i patroliranje snaga KFOR-a nije bilo lako za te snage, jer u vršenju misije zaštite vala izbeglica oni su bili primorani da se sami suoče sa kriminalnim elementima koji su pokušali da učine nesigurnim put njihovim pljačkama. Zona Severa Albanije je još od konflikta na Kosovu korišćena od strane trafikanata raznih nacionalnosti za organizovanje brojne profitabilne ilegalne trgovine, počev od oružja pa sve do kurdskih ilegalaca. Uspostava snažne kontrole snaga KFOR-a na putevima i granici otežao je tu trgovinu i smanjio njihove šanse za sticanje dobiti i nisu retki slučajevi kada su se snage KFOR-a direktno suočavale sa kriminalcima. U nekoliko navrata snage KFOR-a su zatvorile granicu sa Albanijom upravo da bi predupredili situacije zaoštravanja i opasnih sudara. Tako se desilo i 10. marta kada je oko 300 stanovnika grada Kuksa šest sati blokiralo nacionalni put koji vodi prema granici sa Kosovom, zahtevajući ukidanje carinskih taksi za prehrambenu robu i odlazak specijalnih snaga policije koje su došle iz Tirane upravo da bi se borile protiv šverca i ilegalne trgovine. Izvori pri albanskom ministarstvu unutrašnjih poslova su tim povodom izjavili da to nije bio protest stanovnika već svojevrsna simulacija protesta koje su organizovali šverceri, trgovci ukradenih automobila i bivši policajci koji su koristili uniformu za ilegalno sticanje dobiti.

    Prema upravniku policijske uprave u prefekturi u Kuksu, Gani Malushiju, samo je u toku mesec dana 12 policajaca u ovoj zoni optuženo za vršenje krivičnog dela pljačke. To nije za čuđenje za zonu gde policajci iz drugih okruga odbijaju da idu u službu i gde je država primorana da primi u policiju i ljude ispod neophodnih kriterija.

    KFOR je u vršenju dužnosti obezbeđivanja puta između Albanije i Kosova primoran da se suočava i sa običnim građanima ove zone koja je najsiromašnija u zemlji i koju je nedostatak infrastrukture i veza sa unutrašnjom Albanijom, primorao da oči i nade usmere prema što tešnjoj vezi sa gradovima Kosova u cilju otvaranja i razvoja trgovine i razmene sa obe strane granice, gde je ranije, pre Drugog svetskog rata, bilo i uskih i tradicionalnih trgovinskih veza. Stanovnici tri severna grada u Albaniji koji se graniče sa Kosovom zatražili su otvaranje i novih graničnih prelaza, ne samo naj u Morini. Ovaj zahtev je ministar javnog reda Albanije Spartak Koči prosledio u komandu policije UNMIK-a, a prilikom posete Tirani februara meseca komesara policije u UNMIK-u Uve Švejnera. Snage KFOR-a i UNMIK-a, kako izgleda, ustručavale su se i samo je 10. aprila omogućeno otvaranje i graničnog prelaza u Qafe Prushit, koji povezuje grad Has sa Đakovicom. Prema odgovornima na carini, na ovom graničnom prelazu sada albanski državljani prelaze granicu bez pasoša, ali sa identifikacionim dokumentom koji je validan samo 24 sata i koji izdaju snage KFOR-a. Drugačije je na graničnom prelazu Morina gde nemačke snage KFOR-a osim pasoša zahtevaju od državljana Albanije da pečate dobiju i od albanske granične policije.

    Ovakve vrste različitih režima u istoj zoni samo govore o velikim teškoćama na koje nailaze snage KFOR-a prilikom obezbeđivanja slobode kretanja i sprečavanja kriminalne trgovine ili prelaska kriminalaca s jedne na drugu stranu granice i obrnuto.

    Nesigurnost zone i nemogućnost potpune kontrole izazvalo je da se često stvaraju teški problemi između snaga KFOR-a i državljana Albanije koji prelaze granicu radi trgovine ili posete porodicama njihovih rođaka, jer su krvne veze veoma bliske sa obe strane granice. Jedan takav incident se dogodio između turskih vojnika KFOR-a i nekoliko meštana sela Shishtavec u Albaniji , kada su krajem prošlog meseca, prema saopštenju opštine Shishtavec vojnici KFOR-a vezali žene i decu i varvarski ih pretukli. S druge strane, komanda KFOR-a tvrdi da iz albanskih sela mnoge osobe ulaze na Kosovo i teroriršu stanovnike na drugoj strani granice.

    Ovo je zapadni front prepun nepoznanica dislociranja i kontrole snaga KFOR-a, koji uviđaju da nije lako ni u njihovoj zoni, gde problemi, teškoće, predrasude, ilegalna trgovina i konflikti često imaju vanetnički, vanverski i vankulturni karakter i vezuju se više za mentalitet i Svebalkansku psihologiju.

    AIM Tirana

    Shaban MURATI