AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 30 APR 2000 19:06:15 GMT

    Slovenija i izbori

    Premijer ili fudbal?

    Da su prevremeni izbori već izvesna stvar ukazuje činjenica da poslanike levog spektra u slovenačkom parlamentu više zanimanju fudbalske utakmice, nego izlaganja nesudjenog premijera i kandidata desnice dr Andreja Bajuka. Konačnu odluku o prevremenim izborima odnosno o novom mandataru odlučiće dva glasa. Oba pripadaju ženskom delu poslanika.

    Ljubljana, 27.04.2000.

    "Andrej Bajuk je hladnokrvno glasao za vojnu huntu, koja je pobila 30.000 ljudi," lamentirao je sa parlamentarne govornice Zmago Jelinčič, prvak Slovenačke nacionalne partije (SNS), pre glasanja o novom mandataru Andreju Bajuku; predsedavajući je Jelinčiču odmah potom isključio mikrofon, zbog "vredjanja". Svejedno, Jelinčič je pre toga već uspeo da ocrni "paradnog konja" desnice; za Bajuka je izjavio da se radi o "sinu kolaboracionista, saradnika okupatora koji su pobegli iz Slovenije", čoveku koji je više od pola veka živeo u inostranstvu i stoga "ne poznaje prilike u Sloveniji", a pride je slovenačku varijantu svog imena "Andrej" promenio u argentinsko "Andres"... I tako dalje.

    Nije samo Jelinčič podgrevao pomenute argumente. Lavina sličnih tvrdnji sručena je na Bajuka i njegovo pristalice tokom samo dva dana parlamentarne debate. Rezultat glasanja bio je očekivan – 44 glasa za Andreja Bajuka, a 33 protiv. Tokom rasprava se uistinu najmanje govorilo o Bajukovom programu. Poslanici levih partija su unekoliko secirali Bajukovu nameru da radikalno izmeni sadašnji zakon o školstvu (tako što bi u državne škole uveo do sada zabranjeni veronauk), dok ga je desnica branila argumentima da su dosadašnje "komunističke" slovenačke vlade bile toliko nesposobne, da je Slovenija zbog njih sporije napredovala. Da je sav taj parlamentarni cirkus upriličen kao start neformalno započete predizborne kampanje kao i da je problematika programskih razlika i mana (odnosno – prednosti) na poslednjem mestu, pokazalo se tek krajem drugog dana. Tada su se u parlament konačno probile Bajukova supruga i ćerka, koje su pomalo zapostavljenom kandidatu za predsednika slovenačke vlade donele kafu, sendviče i vodu! Što nije omelo Bajukovog predstavnika za štampu da potvrdi kako će Bajuk, uprkos svemu, "i sutra, još uvek" ostati kandidat za premijera. A onda je usledio završni udarac - dobar deo poslanika je, kao što se i očekivalo, na veče presudnog glasanja otišlo da prati fudbalsku utakmicu Manchester United : Real Madrid.

    Tako je na kraju ukupni saldo (protiv Bajuka) bio na strani levice. Isto se ponovilo posle nekoliko dana, kada je u parlamentu propao i drugi pokušaj desnih partija da u poslednjem momentu "proguraju" svog mandatara i većinski izborni zakon. Da je rečena politička utakmica više nego tesna svedoči i podatak da levičarima (odnosno "levim" partijama) nije uspelo da provuku usvajanje posebne "deklaracije" o što hitnijim prevremenim izborima, čime su želele da demonstriraju svoju nadmoć. Inicijativu je podpisalo 44 poslanika, dakle ponovo dva premalo da bi se potvrdila volja većine i "dokazala nadmoć levog dela parlamenta". Sada se zna i ko je "omanuo"; dva ženska poslanika – Polonca Dobrajc (formalno u Jelinčičevoj SNS, a faktički samostalna) i Eda Okretič (i ona samo formalno u partiji penzionera - DeSUS). Jasno je da rečena dva glasa imaju kontrolu nad situacijom. Polonca Dobrajc i Eda Okretič su, medjutim, isto tako tokom poslednjeg glasanja podržale zahtev desnice da se o Bajukovoj kandidaturi glasa i treći put. Analitičari ipak ocenjuju da je malo verovatno da bi oba "otcepljena" (od matičnih partija) i presudna ženska glasa otišla u korist mandatara desnih partija, pošto se i Polonca Dobrajc i Eda Okretič zalažu za prevremene izbore, što je opcija levice, a noćna mora desnice.

    Bilo kako bilo, Andrej Bajuk je još uvek u igri i ostaje jedini kandidat za Drnovšekovog naslednika, mada je posle dva uzastopna neuspešna pokušaja izglasavanja poverenja u parlamentu izvesno da Bajuk neće postati predsednik nove slovenačke vlade, iako u trećem pokušaju glasanja više ne važi apsolutna, već obična poslanička većina. Desnici ne ide na ruku ni stav predsednika države Milana Kučana, koji se do sada uzdržao u svom pravu da predloži svog mandatara. Kučan smatra da se zvanična Ljubljana našla usred ozbiljnih izazova, pre svega zbog procesa uključivanja u EU i NATO, što zahteva "stručnu i verodostojnu" vladu. A kako partije desnice nemaju dovoljno veliki broj glasova za formiranje takve vlade, Kučan izlaz vidi u prevremenim parlamentarnim izborima. Dakle, ukoliko parlament do 8. maja ove godine ne izabere novog ili potvrdi dosadašnjeg premijera, predsednik republike Milan Kučan će raspustiti parlament, a izbori bi bili raspisani (najverovatnije) za 18. jun.

    Upravo objavljena sondiranja javnog mnenja pokazuju da se desnica debelo prevarila kada je izazvala i produbila krizu vlade Janeza Drnovšeka. Jer, iako su ga Janša, Peterle i braća Podobnik izgurali iz vlade, Drnovšek još uvek uživa neočekivano visoko poverenje javnosti. Poznato je da je Drnovšekov kabinet, popularno nazivan "druga vlada", odmah posle formiranja 1997. godine dobio relativno visoku podršku javnog mnenja, mada je popularnost već tokom leta 1998. godine pala ispod 50 odsto. Sada je situacija potpuno obrnuta. Drnovšekovoj administraciji je krenulo na bolje posle posete američkog predsednika Klintona Ljubljani, kada je Drnovšek (sa saradnicima) osvojio rekordnih 70 odsto glasova ispitanika. Paradoksalno, kasnija saznanja o teško obolelom Drnovšeku su još više učvrstila simpatije javnosti. Najnovija istraživanja javnog mnenja ukazuju da Drnovšeka kao uspešnog predsednika vlade još uvek vidi čak 70 odsto ispitanika, mada mnogo manji procenat (oko 45 odsto) istim rečima tetoše i njegovu vladu.

    Zanimljivi su i rezultati ispitivanja javnog mnenja u odnosu na stranačku pripadnost; odabrani uzorak iz Drnovšekove Liberalno-demokratske stranke (LDS) se u 90 odsto slučajeva izjasnio za svog lidera kao uspešnog predsednika vlade; isto mišljenje deli i oko 66 odsto pripadnika srodne Udružene liste socijalnih demokrata (ZLSD), dakle – reformisanih komunista. Privrženici Narodnjačke partije braće Podobnik su unekoliko podeljeni, iako se i tamo čak oko 40 odsto ispitanika slaže da je Drnovšek bio "uspešan" predsednik vlade. Da sprdnja bude veća, Drnovšeku je naklonjen i deo konkurencije. Ankta je pokazala da i u opozicijski nastrojenoj, Socijal-demokratskoj partiji Janeza Janše oko 37,5 odsto članova izražava naklonjenost Janezu Drnovšeku i daje dobru ocenu za njegovo predsedavanje vladi!

    Kad se sve sabere, postaje jasno da je desnica na čelu sa Janšom i Peterleom napravila loš marketinški trik kada je rušila Drnovšekovu vladu i izazvala krizu u državi; pozicije levice i Drnovšekovog LDS-a nisu bile nikad bolje, što je relativno dobar startni položaj za predstojeće izbore. Što bi moglo da se promeni u slučaju da sadašnja opozicija (Janša&Peterle&Podobnik) dodje na vlast i sa te pozicije uspe da promeni raspoloženje javnog mnenja i izborni sistem. A to je malo verovatno. Ne samo zato što u nekoliko dana pre i posle praznika (u Sloveniji se posle uskrsa praznuje 27. april, dan otpora fašizmu, a onda slede prvomajski praznici) nije moguće promeniti sva izborna pravila, već i zbog činjenice da promena izbornih pravila ne bi išla na ruku LDS-u, bez kojih nema preko potrebne dvo-trećinske parlamentarne većine za promenu izbornog sistema.

    Pojedine analize (koje su, navodno, nedavno sročene u samoj LDS) pokazuju da bi Drnovšekova partija - ukoliko želi da u novom, "većinskom" sistemu zadrži isti broj mandata (kao do sada, po "proporcionalnom" sistemu) - morala da osvoji bar 15 odsto biračkog tela više nego do sada. Taktika je jednostavna; opstrukcija inicijativa desnice i čekanje na trenutak kada će 8. maja Milan Kučan proglasiti da je "vreme iscurelo", jesu najbolja strategija za budućnost. Desnica može da uspe samo u slučaju da blagovremeno (praktično – juče) pronadje dva "prebega." I, naravno, da zadrži svoje poslanike u poslaničkim klupama, daleko od televizijskih aparata, koji prenose tako zanimljive fudbalske utakmice.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)