AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 24 APR 2000 21:49:30 GMT

    Problem lične imovine

    Priština, 23.04.2000

    Uzurpacija tuđe imovine predstavlja uobičajenu pojavu u novijoj kosovskoj istoriji. Svaka promena režima, odnosno sistema i svaki teži poremećaj u međuetničkim odnosima uvek su donosili značajna pomeranja u svojinskim odnosima. Promene su uvek vršene prostim nametanjem faktičkog stanja. U tome su učestvovale države i kvazidržave, vojne, poluvojne i policijske formacije, razne grupe i institucije, ali i pojedinci. Pri tome svi su pokazivali i određene ekstremne pljačkaške sklonosti. Pomeranja u ovoj oblasti direktno su pogađale postojeći red stvari u međuetničkim, odnosno albansko-srpskim odnosima i neposredno su odlučivale ekonomski, politički i ukupni društveni položaj Albanaca, odnosno Srba. U ovim cikličnim menama, kao državotvorni narod Srbi su uglavnom prolazili bolje od Albanaca.

    Sticajem brojnih okolnosti, od pre skoro godinu dana, prvi put u modernoj istoriji razvoj događaja bitno se okreno u korist Albanaca ili bar tako izgleda na površini zbivanja. Pre svega značajno su promenjene međunarodne okolnosti. Bitna novina u odnosu na sav dosadašnji tok albansko-srpskih konfrontacija je u tome što su sada prvi put stvoreni uslovi ili se bar tome najozbiljnije stremi da se konačno prekinu istorijski ciklusi represivnih odnosa između Albanaca i Srba. Kao poludobitnici ili polupobednici na kraju jedne teške epohe i kao ogromna većina na Kosovu, Albanci snose veliku odgovornost za konačni prekid istorijske spirale nasilja i, posebno za stvaranje osnova za izgradnju odnosa inspirisanih vrednostima demokratske civilizacije.

    Međutim, trenutno to je neka vrsta odgovornosti u perspektivi. Legalnu vlast na Kosovu imaju međunarodna civilna administracija (UNMIK) sa KFOR-om, a snažan uticaj na tekuća zbivanja imaju dogovori između velikih velikih sila i međunarodna diplomatija. Sticajem brojnih okolnosti samo 2-3 meseca nakon ulaska KFOR-a osetno su ojačale političke i diplomatske pozicije kosovskih Srba, a uporedo je opadao politički reiting albanskih političkih snaga. Ovaj preokret koji se kao proces nastavlja i sada, dobio je povoljne osnove već u oštroj polemici oko NATO intervencije dok je ona bila u toku, a neposredno je došao do izražaja nakon brojnih nepoželjnih pojava u složenim kosovskim i međunarodnim diplomatskim procesima u kojima su dosta negativne energije uložili i Albanci i Srbi. U svakom slučaju ostaju činjenice da su se na Kosovu, prema preovlađućim ovdašnjim procenama, vratilo preko 90 odsto Albanaca koji su bili deportovani za vreme rata i da sa Kosova za vreme NATO-vih bombardovanja i prvih dana nakon ulaska KFOR-a otišlo 70 do 100 hiljada Srba i Crnogoraca. Odprilike toliko, znači polovina srpsko-crnogorskog stanovništva ostala je i danas živi na Kosovu. Većina odraslih koji su otišli učinili su to zbog toga što su neposredno učestvovali u raznim oblicima nasilja protiv Albanaca. Ovde nisu uračunati vojnici, policajci, takozvani stručnjaci i činovnici sa svojim porodicama koji su bili dovedeni u poslednjih desetak godina kao pojačanje srpskom represivnom aparatu i ratnom potencijalu.

    Izostavljajući brojne statističke i političke aspekte i razlike u stradanjima jednih i drugih, aktuelno činjenično stanje je takvo da mnogi Albanci žive u napuštenim stanovima i kućama u vlasništvu Srba. Na pojedinim mestima uzurpirani su njihovo obradivo zemljište i svi napušteni lokali i poslovni prostori. Takođe, jedan sloj moćnih Albanaca uzurpirao je značajne delove poslovnog prostora u javnom ili državnom vlasništvu. Veoma je prisutna i pojava prisvajanja takozvanih površina u ničijem vlasništvu, posebno u užim ili širim gradskim područjima. Svojevrsni oblik uzurpacije predstavlja takozvana divlja gradnja i postavljanje kioska i sličnih objekata na trotoarima i drugim mestima koji predstavljaju neposredni životni prostor ljudi. U ovom pogledu veoma su ugroženi svi gradovi, a najviše glavni kosovski grad Priština. Poslednjih meseci Priština je postala veliko kosovsko selo koje su uprkos tome davi i truje u dosada neviđenim saobraćajnim gužvama. Gradske ulice, pa I trotoari predstavljaju veliku opasnost za pešake. Nedavno bilo je procenjeno da je Priština najprljaviji grad u Evropi.

    U ovom krkljancu problema i dilema najviše profitiraju oni koji najviše mogu da ugrabe. Mnogi od njih smatraju da su uspostavljanjem trenutnog faktičkog stanja postali vlasnici ili "kumovi", za kosovske uslove, velikih bogatstava. Njihove iluzije u tom pogledu pothranjuje neshvatljivo dalje tolerisanje pravnog i bezbednosnog haosa. Ali, neće to valjda trajati u nedogled? Značajni delovi albanskog stanovništva još nisu svesni da se pravo vlasništva ne stiče prostim grabežom i upotrebom sile. Albanci, posebno njihovi političari neće biti shvaćeni ozbiljno sve dok se iskreno ne založe da se sve što je uzurpirano vrati na slobodno raspolaganje i odlučivanje njihovim legalnim vlasnicima. To će biti probni kamen za sve koji se na rečima zalažu za izgradnju demokratskog društva zasnovanog na sistemu vladavine prava.

    AIM Priština

    Fehim REXHEPI