AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 23 APR 2000 00:51:46 GMT

    Budimpešta, teška albanska ravnoteža

    Tirana, 22.04.2000

    Susret organizovan u Budimpešti od strane Projekta za etničke odnose na temu '' Albanci u novom milenijumu '', bila je prva prilika nakon rata na Kosovu da se albanski političari iz Tirane, Prištine i Skoplja nađu zajedno za istim stolom. Ali, više od toga, po prvi put nakon rata albanski političari su se našli za istim stolom sa predstavnicima srpske opozicije i srpske manjine na Kosovu.

    Političari iz Tirane, Nano - predsednik Sicijalističke partije i Milo - ministar inostranih poslova, ponovo su u Budimpešti uspostavili kontakte sa Rugovom koji već skoro tri godine nije posetio Tiranu. Posebni susreti su vođeni i sa Thacijem, Surroijem kao i Arberom Xhaferijem. Jedini političar iz Tirane koji je bio odsutan u Budipešti bio je demokratski lider Berisha.

    Susret u Budimpešti, smatran uspešnim od strane organizatora, teži nego za bilo koga drugoga, izgleda da je bio upravo za političare iz Tirane. Nano i Milo su bili primorani da igraju na uskom prostoru između zahteva za nezavisnošću Albanaca sa Kosova i neprihvatanja takve teze od strane međunarodnog faktora. Čak, to je možda bio i glavni razlog diplomatskog odbijanja poziva za učešće na susretu u Budimpešti od strane lidera albanske opozicije, Sali Berishe, koji nezavisnost Kosova i '' nacionalnu izdaju'' njegovih protivnika iznosi kao glavne argumente protiv njih.

    Jasno je da kada bi predstavnici zvanične Tirane stali u potpunosti na strani opcija koje podržava međunarodna zajednica o budućnosti Kosova, a koji se baziraju na konceptu nemenjanja granica i protivljenju nezavisnosti Kosova, onda suočili sa opasnošću postavljanja jednog visokog zida između Tirane i zajednice Albanaca koji žive van političkih granica Albanije.

    U suprotnom, dakle kada bi političari iz Tirane podržali pretenzije sunarodnika s one strane granice za nezavisnim Kosovom, onda bi stavili pod sumnju podršku inostranog faktora, koji je od životne važnosti za Albaniju. To je zasigurno povezano i sa činjenicom da svaki signal podrške od strane Tirane pretenzijama Albanaca sa Kosova o nezavisnosti rizikuje da aktivira lančanu reakciju na svim prostorima gde žive Albanci.

    Predsednik Socijalističke partije Fatos Nano i ministar inostranih poslova Paskal Milo pokušali su da pronađu jedan srednji put u nastojanjima da očuvaju ravnotežu između zahteva kosovskih Albanaca i poznatog stava međunarodne zajednice prema pitanju Kosova. Tako, ne izjasnivši se konkretnim terminima u vezi sa statusom Kosova, ministar inostranih poslova Albanije se uporedo sa isticanjem potrebe uvažavanja Rezolucije 12 44 OUN izjasnio u prilog neophodnosti njene modifikacije u budućnosti. Ovime je on stavio do znanja Thaciju, Rugovi i ostalim Albancima koji su bili u Budimpešti da se pod '' modifikacijom '' Rezolucije 12 44 podrazumeva ideja nezavisnosti Kosova, u vreme kada je pominjući tu Rezoluciju želeo da pokaže da nije protiv onoga o čemu se odlučuje u međunarodnim institucijama oko Kosova.

    Međutim, predstavnici kosovskih Albanaca, Rugova, Thaci i Suroi odlučno su branili tezu o nezavisnosti Kosova kao jedinom rešenju koje bi stabilizovalo čitav region. '' Da radimo na stvaranju političkih institucija Kosova, a zatim da se organizuje Međunarodna Konferencija o Kosovu gde će se Albancima priznati pravo da sami odluče'', rekao je Thaci u susretu u Budimpešti.

    Jasno je da su naredni lokalni izbori na Kosovu najavljeni za jesen bili razlog što Thaci, Rugova i drugi u najmanju ruku javno, nisu napravili ni minimalno odstupanje od opcije nezavisnosti Kosova. U suprotnom, oni bi na tim izborima izgubili. Kao posedica toga, izjava albanskog ministra inostranih poslova Miloa u vezi sa modifikacijom Rezolucije 12 44 bila je nedovoljna za stvaranje ubeđenja kod kosovskih lidera da '' zvanična Tirana podržava njihov zahtev za stvaranje nezavisne države Kosova ''. Štaviše, oni se plaše činjenice da bi nakon pada Slobodana Miloševića, svaka modifikacija gore navedene Rezolucije mogla da favorizuje srpsku stranu, pa bilo to i da bi se pokazalo da međunarodna zajednica '' nije bila protiv srpskog naroda i Srbije '' već samo protiv Miloševića i njegovih saradnika.

    Isto tako, u sklopu nastojanja da se sačuva '' ekvidistanca '' između kosovskih Albanaca i međunarodnog faktora, Nano i Milo su insistirali na ideji '' regionalne i evropske integracije '', u okviru koje treba da se definitivno reši i problem Kosova, gledajući to '' nezavisno Kosovo '' danas ili sutra, kao deo integrisanog regiona u evropsku porodicu. ''I jedno nezavisno Kosovo danas ili sutra, biće deo regiona integrisanog u evropsku porodicu '', rekao je Milo. Razume se da proces ove regionalne integracije ne može da zavisi bez demokratizovane Srbije. Čak, brojni analitičari i budućnost Kosova neretko vezuju za demokratizaciju Srbije. Ali, logički, jedna demokratska Srbija rizikuje da joj se da više pristupa nad Kosovom od strane međunarodnog faktora, nego sadašnjem Miloševićevom režimu. To je i razlog koji podstiče kosovske Albance da požure u što bržoj realizaciji ideje o nezavisnosti. Tako, Thaci se pokazao kategoričnim u tom pravcu iznoseći da '' nezavisnost Kosova ne može da bude žrtva srpskog demokratskog procesa ''. Po Thaciju, '' proces sticanja nezavisnosti Kosova je brži i značajniji nego demokratizacija Srbije ''.

    S druge strane, uvek u okviru nastojanja da se bude na istoj liniji kako sa međunarodnim faktorom, ali ne stvarajući nezadovoljstva među kosovskim Albancima, najnovija opcija izneta u susretu u Budimpešti bila je ideja predsednika Socijalističke partije Fatosa Nanoa o stvaranju jednog Svealbanskog političkog foruma za stabilnost i integraciju. Iznoseći ideju o jednom takvom forumu Nano ističe da '' više od šest miliona Albanca u regionu Balkana umesto rata želi mir, umesto menjanja granica želi integraciju'' i da je ''najstabilnije i najdemokratskije rešenje albanskog pitanja upravo ono posredstvom procesa Pakta stabilnosti''.

    Ovim predlogom, političar iz Tirane je možda želeo da evidentira pred međunarodnim faktorom potencijal koji predstavlja albanski faktor u Paktu stabilnosti, uključujući tu i ulogu u njenoj implementaciji.

    Međutim, svakako, uspeh takve inicijative iznete od strane Nanoa izgleda teškim zbog same činjenice što će ideja o nezavisnosti Kosova dominirati aktivnostima ovog formuma koji bi trebao da okupi albanske partije gde god da su. Zbog toga će se Nano ili drugi koji će želeti da stave u prvi plan integraciju i regionalnu demokratizaciju, suočavati sa ''nezavisnim Kosovom'' koje će servirati ne samo predstavnici albanskih partija sa Kosova, već i političkih snaga koje ne pripadaju Kosovu. Konkretno, jedan od poznatih albanskih lidera, predsednik Demokratske partije Albanaca u Makedoniji, Arben Xhaferi u Budimpešti se izjasnio u prilog teze nezavisnosti Kosova. Sa svoje strane, ni Berisha se ne ustručava da ponavlja da je jedino rešenje pitanja Kosova njegova nezavisnost.

    Ideja o jednom forumu svealbanskog karaktera izneta u Budimpešti od strane Nanoa, nije prošla bez izazivanja zabrinutosti kod drugih učesnika, ne računajući tu predstavnike Srba sa Kosova i srpske opozicije. Oni su izrazili neku vrstu zabrinutosti koja kruži u medijskim političkim i diplomatskim ambijentima da je '' akcija NATO na Jugoslaviju prošle godine stvorila takozvanu opasnost od stvaranja Velike Albanije''. Tako, jedan italijanski predstavnik Nanoovu inicijativu sa ovog aspekta smatra kao jedan '' moderan oblik nacionalizma''.

    AIM Tirana

    Gavrosh LEVONJA