AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 20 APR 2000 22:45:48 GMT

    Skupština Srbije uvela proporcionalni izbor poslanika za Veće republika

    Zakon nad zakonima

    Objašnjenjem da se novim Zakonom o izboru poslanika za Veće republika “ dogradjuje i dopisuje” savezni ustav Skupština Srbije preuzela nadležnost saveznog parlamenta. Formiranjem republičkog državnog interesa u saveznom parlamentu, a ne u republičkoj skupštini dovedena u pitanje opravdanost postojanja Veća republika, koje se pretvara u svojevrsno veće gradjana, kakvo već postoji.

    AIM, Podgorica, 20. 4. 2000.

    (Od odpisnika AIM iz Beograda)

    Dok srpska opozicija nastoji da pritiscima primora vladajući režim na prevremene izbore kako bi se izvršile političke promene, dotle je vlast u Srbiji organizovala prevremene izbore za Veće republika saveznog parlamenta s namerom da stvari ostanu po starom. Skupština Srbije usvojila je Zakon o izboru poslanika za spomenuto skupštinsko veće na osnovu odluke Saveznog ustavnog suda, koji je ocenio da postojeći većinski izbor poslanika u Veće republika nije u skladu s Ustavom Jugoslavije i da ga treba zameniti proporcionalnim. Odluka je obrazložena objašnjenjem da sve političke partije, koje imaju poslanike u republičkom parlamentu, trebaju da budu srazmerno zastupljene u Veće republika.

    I dosad su se u dotičnom veću nalazili poslanici iz raznih partija. Tako su Skupštinu Srbije zastupali poslanici iz Socijalističke partije, Radikalne stranke, JUL-a i SPO. Ispada da se napušta- njem većinskog načina izbora u korist proporcionalnog obavljaju “kozmetička” prepravljanja. Iako su promene objašnjene potrebom da se udovolji ustavnim odredbama do njih je došlo prvenstveno iz političkih potreba. Novi način izbora poslanika omogućen je u Skupštini Srbije, ali se ovim korakom daje do znanja da istovetni potez treba da uradi i Skupština Crne Gore, čiji je Zakon o izboru poslanika u Veće republika takodje, od strane Saveznog ustavnog suda, proglašen neustavnim.

    Način izbora u Veće republika zaoštren je od trenutka kada je u Crnoj Gori na republičkim izborima pobedila koalicija “Da živimo bolje” na čijem je čelu predsednikk Crne Gore Milo Djukanović. U nameri da zaštiti svoje interese u saveznoj državi pobednička koalicija je zahtevala od poslanika drugih partija, pre svega Soicijalističke narodne partije da u Veću republika zastupaju stavove koje usvoji Skupština Crne Gore. Kako je izmedju Mila Djukanovića s jedne i Momira Bulatovića s druge strane došlo do nepomirljivim političkih sukobljavanja poslanici SNP u Veću republika nisu prihvatili tzv. imperativni mandat, odnosno da, bez obzira na svoja politička opredeljenja, zastupaju stavove većine u crnogorskom parlamentu.

    Kao odgovor na takav postupak u crnogorskom parlamentu je izglasan zakon prema kojem su poslanici za Veće republika birani iz redova pobedničke koalicije. Tako izabranim poslanicima, medjutim nije verifikovan mandat u saveznom parlamentu, pa vlast Crne Gore nije zastupljena u Skupštini Jugoslavije. Bez njih je obavljen izbor saveznog premijera, a usvajani su i zakoni, kao i savezni budžet, ekonomska politika i ostalo. Zauzvrat crnogorska vlast je odbila da ih primenjuje, a nije priznala ni Momira Bulatovića za predsednika jugoslovenske vlade.

    Posledice takvog sukoba dovele su do paralize saveznog parlamenta i sve većeg odvajanja Crne Gore iz federacije sa Srbijom, tako da trenutno, osim Vojske Jugoslavije, s kojom crnogorska vlast povremeno dolazi u sukob, nijedna druga savezna institucija ne deluje u Crnoj Gori. Iz te jugoslovenske republike proterani su savezni carinici, granična policija, a uvedena je i nemačka marka kao regularno platežno sredstvo kako bi se sprečila prekomerna emisija dinara od strane centralne banke.

    U suštini radi se o sukobu dva principa iza kojih se “kriju” politički interesi. Suprostavljanja postoje oko pitanja gde se formira republički interes, da li u republičkom parlamentu, kako smatra pobednička koalicija Crne Gore ili u Veću republika za šta se zalaže vlast u Srbiji, a što je podržano i odlukom Saveznog ustavnog suda. Prvi pristup polazi od toga da partije, zastupljene u republičkoj skupštini treba “kod kuće” da se sporazumeju oko republičkog interesa, kojeg u saveznom parlamentu treba svi da brane u cilju zaštite ravnopravnog statusa na nivou federacije. Na osnovu takvog prilaza republički poslanici imali bi tzv. imperativni mandat prema kojem bi zastupali utvrdjeni interes, bez obzira na svoja politička opredeljenja.

    Na drugoj strani vlast u Srbiji smatra da republički interes na saveznom nivou treba da se formira u Veću republika, gde bi do izražaja došli kako većinski, tako i manjinski pogledi oko pitanja koja se razmatraju i rešavaju u federaciji. Ovakav pristup omogućava da se u Veću republika prave koalicije na medjurepbličkom nivou, odnosno da jedna država nadglasa drugu uz pomoć poslanika iz druge republike.

    Na taj način otvara se prostor da većinski interes formiran u republičkom parlamentu bude nadglasan u saveznom parlamentu i na taj način se jedna, od dveju ravnopravnih republika, nadje u podredjenom položaju. Zbog toga u Crnoj Gori postoji otpor, jer je praksa pokazala da je politički protivnik koalicije “Da živimo bolje”, odnosno SNP sklopila “savez” s vladajućom strukturom u Srbiji, zbog čega su interesi koje brani vlast u Crnoj Gori dovedeni u pitanje. Pristup koji je zauzeo Savezni ustavni sud osporava se, jer se, prema mišljenju mnogih ustavnopravnih eksperata, dovodi u pitanje opravdanost postojanja Veća republika. Ovo veće je je državno veće i u njemu su republike zasupljene kao države sa ciljem da se, na nivou federacije, obezbedi njihova ravnopravnost. Zbog toga je i uveden dvodomni sistem odlučivanja.

    U Veću gradjana poslanici odlučuju na osnovu stavova svojih partija. Da bi se sprečila neravnopravnost republika osnovano je i Veće republika, koje pararelno odlučuje o svim pitanjima o kojima se raspravlja i u Veću gradjana. Ukoliko se i u Veću republika formiraju odluke na osnovu stavova partija, a ne republičkih parlamenata onda se ovo skupštinsko veće pretvara u svojevrsno veće gradjana. Razlika je jedino u tome što se izbor poslanika za Veće republika obavlja u republičkim skupštinama, a za Veće gradjana na neposrednim izborima.

    Promena Zakona u Skupštini Srbije neće, na saveznom nivou, dovesti di bitnih promena, jer se njegove odredbe kose sa stavovima vlasti u Crnoj Gori. Usvajanje Zakona po kojem će početkom maja biti obavljeni izbori za poslanike Veća republika iz Srbije izazvalo je interes i zbog objašnje-nja šta se njime postiže. Podpredsednik Vlade Srbije prof. Ratko Marković smatra da je to zakon iznad zakona, jer se njime “dogradjuje i dopisuje” savezni ustav. Takve pretenzije izazivaju sumnju, jer republička skupština nije nadležna za korigovanje federalnog ustavnog teksta. To spada u delokrug rada saveznog parlamenta.

    Proizilazi da je Zakon o izboru poslanika za Veće republika nastao kao posledica političkog voluntarizma, a ne dogovora dveju strana, kakav je, inače postojao u stvaranju tzv. “žabljačkog” ustava na osnovu kojeg je osnovana Treća Jugoslavija. Tada je vlast u Srbiji bila spremna na sve moguće ustupke crnogorskoj strani samo da bi je privolela da udje u novu federalnu državu koja preternduje na kontinuitet bivše SFRJ.

    Sumnju izaziva i opredeljenje da mandat novoizabranim poslanicima traje četiri godine, jer predstavlja presedan u odnosu na dosadašnju praksu prema kojoj je mandat novim poslanicima trajao do isteka vremena na koje su izabrani njihovi prethodnici. Pojedini ustavnopravni eskperti smatraju da je četvorogodišnji mandat neodrživ, jer on proizilazi iz statusa republičkog poslanika. S obzirom da se najkasnije 2oo1. godine održavaju izbori za Skupštinu Srbije, šta će biti s poslanicima u Veću republika ukoliko ne budu izabrani u republički parlament. Ili su njima mesta već osigurana.

    Zbog odluke SPO da više ne učestvuje u radu republičkog parlamenta njegovi poslanici se neće naći na izbornim listama, tako da će ova stranka izgubiti tri poslanička mesta, koliko sada ima u Veću republika.

    Ratomir Petković(AIM)