AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 08 APR 2000 00:51:11 GMT

    ''I dalje će gubiti živote''

    Priština, 8.04.2000

    Iza nekoliko džakova sa peskom u selu Dobrosin, koje se nalazi na granici Kosova i Srbije, vide se cevi automatskih pušaka i oči stražara koji nose uniforme sa oznakom UCPMB/OVPMB (Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca ). Malobrojni, preostali stanovnici ovog sela koji žive, kako kažu sami u stanju ni mira ni rata, upućuju autora ovog teksta na razgovor sa ''odgovornima'' za pitanja ''politike i vojske ''. Ipak na pitanje kako im je ovde, jedan od trojice prisutnih odlučno, kao da nikakve alternative nema, kaže: ''Naoružani momci koji su odlučili da brane selo jedina su nam nada''. Pokazuju zatim sva trojica u jednom pravcu i objašnjavaju da se ''tu odmah '' nalaze položaji srpskih snaga bezbednosti koje su, kažu gotovo sva trojica u glas, '' skriveni sa teškim naoružanjem''.

    Prilazi jedan mladić. Predstavlja se imenom Isai. ''Pojava prvih gerilaca, onoga što se do sada identifikovalo kao OVPMB učinila da se oni osećaju sigurnijim'', kaže on. Starac Mehali Sadriu dodaje: '' Odlazak gerilaca iz ovog sela značilo bi da ostajemo bez ikakve zaštite. Ako oni odu, moraćemo i mi da odemo... A kada bi Srbi saznali da su oni otišli, odmah bi opkoliti selo i Bog zna šta bi se nama desilo''...

    Priča se ponavlja. Starac priča ono što se poslednjih meseci delilo u regionu sela Dobrosin, koje se nalazi u demilitarizovanoj zoni, uz samu granicu sa Kosovom. Kaže da su srpske snage krajem januara ove godine ubile dva muškarca, članove porodice Shaqiri, kada su se vraćali iz seče drva u obližnjoj šumi. Na njihovoj sahrani pojavili su se prvi gerilci OVPMB. Tako je sve počelo.

    Naime, nekoliko naoružanih mladića, svojim nastupom imitiralo je istu formu prvog javnog pojavljivanja OVK pre skoro tri godine na Kosovu, takođe na jednoj sahrani svog sunarodnika, ubijenog nastavnika od strane srpske policije. Oni su se predstavili kao nova snaga Albanaca za Preševo, Bujanovac, i Medveđu, tri opštine u Južnoj Srbiji u kojem većinsko stanovništvo čine Albanci. Pošteđeni pravog ratnog požara, ove tri opštine su postale kako albanski aktivisti kažu ''zona represije srpskih snaga nakon ulaska mirovnih trupa na Kosovu''. Hroničari su zabeležili da se od oktobra prošle godine do sada dogodilo 21 oružani incident u regionima ove tri opštine, koji su za posledicu imali 11 ubijenih lica. Medju njima ima i policajaca. Poslednji tragični incident dogodio se pre nekoliko dana, kada je iz snajpera ubijen 19- godišnji Albanac, dok je osmatrao teren iznad sela Dobrotin. Mladić iz jednog sela kod Uroševca, pogođen je u predelu glave, a kako je novinarima izjavio glasnogovornik američkih snaga zaduženi za sektor Istok, njegovo telo do mrtvačnice u Gnjilanu dopremila su tri lica od kojih je jedno bilo obučeno u uniformu OVPBM. '' Sve dok bude postojala OVPMB biće i žrtava '', izjavio je glasnogovornik Snou. Ipak, opštu atmosferu koja trenutno vlada u regionu Južne Srbije, ali i na Istoku Kosova kreiraju i koncentrisane srpske policijske snage, koje svoje pojačano prisustvo pravdaju '' redovnim vojnim vežbama ''. Kosovski mirovnjaci su ipak prošle nedelje prešli demarkacionu granicu kako bi ispitali teren i pronašli tragove vojnih vozila koja su viđena u demilitarizovanoj zoni. Kazali su da ništa što bi ukazivalo na njihovo prisustvo nisu primetili, mada su američke novine objavile tekstove sa pojedinostima o prisutnosti i vojnih vozila, a što opet niko nije demantovao. Posledica ovog nesigurnog stanja je za svega par meseci nekoliko hiljada Albanaca iseljenih iz pomenutih triju opština. Utočište su pronašli uglavnom na Kosovu, ali ima ih i u Makedoniji.

    Nakon ubistva dvojice Albanaca krajem januara ove godine, samo za mesec dana broj izbeglih je zabeležio skoro dve desetine hiljada. U regionu opštine Medveđa, inače veoma siromašnom, gotovo da više Albanaca i nema. UNHCR je takođe svestan da ne poseduje realnu cifru izbeglih Albanaca, jer se najveći broj njih smestio kod rođaka po Kosovu ili Makedoniji. Ali zato upozoravaju da bi se količina humanitarne pomoći mogla dovesti u pitanje ukoliko bi se dogodio još jedan veći talas izbeglih Albanaca.

    Gani Shaqiri, predsednik Odbora izbeglih iz Južne Srbije ocenjuje da se tamo '' vodi svojevrstan oblik tihog etničkog čišćenja ''. U njegovom Odboru govore da su se u opštinama razmestile brojne policijske snage i da ima i paramilitaraca. Predsednik Skupštine opštine Preševo Riza Haljimi, ujedno i predsednik Partije za demokratsko delovanje kaže da među policajcima ima i onih sa Kosova ''koji su sa sobom doneli i antialbansko raspoloženje''. U jeku očitog straha albanske populacije u Južnoj Srbiji Riza Haljimi je osuđen na tri meseca zatvorom i godinu dana uslovnom kaznom, jer je prilikom demonstracija Albanaca pre nekoliko godina u Preševu uhvatio jednog policajca za lakat, tražeći od njega da razgovaraju. Njemu se sudilo jer je sprečavao ovlašćeno lice u vršenju dužnosti, iako kako se doznaje, protiv njega nije bilo optužujućih svedočenja.

    Zategnuto stanje u ovom regionu bio je alarm za američke diplomate i vojne zvaničnike koji su nakon izlaska na scenu OVPMB požurili da ''ugase vatru''. Glavnokomandujući NATO snaga za Evropu Vesli Krlark zatražio je među prvima od Albanaca da ne '' započinju nikakve avanture u toj zoni'', jer bi tako samo mogli da izazovu tragediju'', jasno dajući do znanja da KFOR nema mandat da interveniše u regionu Srbije. U više navrata se zatim poručivalo, i to veoma oštro, da mirovne snage KFOR-a ''neće dozvoliti prenošenje nasilja sa Kosova u Srbiju, ali ni obrnuto''. Nakon takvog upozorenja od strane portparola Stejt departmenta Džejmsa Rubina i savetnika predsednika Klintona za Južnoističnu Evropu Kristofera Hila, kao i onog da ukoliko se Albanci budu ''upustili u eventualnu avanturu u regionu Preševa, Bujanovca i Medveđe neće imati američku podršku'', američki vojnici su preduzeli akciju pretrage u pet pograničnih sela sa Srbijom, tokom koje su konfiskovale velike količine oružja, oko 200 uniformi i uhapsile devet Albanaca za koje se veruje da bi mogli imati veze sa vojnim aktivnostima na Jugu Srbije.

    Krenulo se i sa političkom '' ofanzivom ''. Šef američke kancelarije u Prištini je zatražio od Hashima Thaqija, aktuelno kopredsedavajućeg Privremenog administrativnog veća Kosova i predsednika Partije za demokratski progres da učestvuje sa njim u razgovorima sa gerilcima na Istoku Kosova, u pokušaju da ih ubede da promene način svog delovanja. Nakon devetočasovih razgovora iza zatvorenih vrata, svako od njih sa svojim timovima, novinarima su objavili da su postigli i potpisali Sporazum koji obavezuje gerilce da se samouzdržavaju od rešavanja problema nasilnim putem, i da će se oni rešavati političkim sredstvima. U tom sklopu je odlučeno da se formira Političko veće čiji će članovi biti predstavnici triju opština u Južnoj Srbiji. Ovaj Sporazum međutim, koji je američki predstavnik na Kosovu Kristofer Del nazvao '' poklonom '' za američkog generala Veslija Klarka na godišnjucu početka godišnjice vojne intervencije NATO na Jugoslaviju, u startu je izgledao kao da je postavljen na '' klimavim osnovama''. Amerikanci u početku oduševljeni, ''njihovim uspehom'', ubrzo su se razočarali zbog '' neposlušnosti '' gerilaca, koji još uvek nisu skinuli uniforme i koji izjavljuju da postignuti Sporazum ne podrazumeva i njihovo gašenje. Zvanično tvrde da su prekinuli aktivnosti, ali ne izgladaju mnogo spremni da daju pojedinosti oko njihove političke '' transformacije ''. Mnoge maglovite stvari razjasnila je Politička deklaracija koju je pre nekoliko dana objavilo novoformirano Političko veće. U njemu se kaže da će ovo Političko veće ubuduće odlučivati kakve će odnose imati kako sa lokalnim tako i inostranim medijima i kakve će odnose imati sa međunarodnom zajednicom. Odlučivaće na koji način će se lokalno stanovništvo suprotstaviti srpskoj represiji. A od medjunarodne zajednice kao nagradu što su pristali da probleme rešavaju političkim sredstvima zahtevaju da uklone sve srpske snage iz opština u kojima oni čine većinu. Nikakvih reagovanja na ovu Političku deklaraciju nije bilo. Objavio ju je samo list '' Rilindja''. Ostaje nejasno, da li zbog toga što su sami izabrali da komuniciraju samo sa ovim listom ili ovi drugi nisu smatrali za shodnim da ovu deklaraciju štampaju.

    U svakom slučaju, ovaj preokret za samo nekoliko dana stavilo je pod znakom pitanja autoritet Hashima Thaqija. Ovdašnji posmatrači kosovske političke scene komentarišu da je on izložio '' opasnoj igri svoj uticaj na lidere gerilaca'', koji su za mnoge samo nastavljači OVK. Thaqi možda i zbog toga često izražava svoje uverenje da će Albanci znati da se ''ponašaju u skladu sa stavovima međunarodne zajednice i da neće činiti greške već će ih ostaviti Beogradu''. On isto tako upozorava da nikakva konfrontacija sa međunarodnom zajednicom ne ide u prilog Albancima.

    Gerilci s druge strane tvrde da se oni ne konfrontiraju sa Amerikancima, već da su samo stali u zaštitu '' svojih domova ''. Njihovim obećanjima da neće koristiti silu nisu date nikakve garancije da će se i srpska strana uzdržati od nasilja. Meštani najugroženijeg sela Dobrosin, komentarišu da potpisivanje ovog Sporazuma nije ''ništa promenio u njihovom životu punim mora''. Ukoliko budu napadnuti, biće primorani na samoodbranu. Kažu da im nikakvu sigurnost ne pruža prisustvo američkih vojnika, smeštenih samo nekoliko stotina metara udaljenosti od ovog sela, na teritoriji Kosova i koji stalno ponavljaju da nemaju ingerencija da deluju u bezbedonosnoj zoni širokoj pet kilometara, određenoj vojno - tehničkim Sporazumom u Kumanovu.

    Mnogi analitičari ovu granicu sa Srbijom vide i kao moguće novo žarište za Miloševićev režim. Pored nerešenog pitanja Mitrovice, i Istok Kosova, uključujući i opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu mogli bi služiti srpskom režimu za '' stvaranje nemira i destabilizaciju mira na Kosovu''. Ako nikako drugačije onda povremenim talasima novih izbeglica. Sa svoje strane kosovski međunarodni mirovnjaci žele da budu sigurni da su svoj deo posla obavili. Komandant KFOR-a Klaus Rainhard je najavio da će se granica sa Srbijom potpuno zatvoriti, kako bi se onemogućili oni koji bi da stvaraju nerede...

    AIM Priština

    Besim ABAZI