AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 05 APR 2000 15:51:17 GMT

    Slovenija i izbori

    Hronika najavljene krize

    Sedam dana posle najave desnice da će Slovenija 15. aprila ostati bez vlade, aktuelni predsednik Janez Drnovšek iznenadio je protivnike – Parlamentu je predložio spisak novih ministara za "ekspertsku" vladu. Janša, Podobnik i Peterle su se našli pred teškom dilemom – da potvrde novu vladu ili pristanu na prevremene izbore.

    Ljubljana, 05.04.2000.

    "Pa, malo sam iznenadjen," priznao je pred kamerama Marjan Podobnik, dosadašnji podpredsednik vlade i vodja Narodnjačke partije, pošto je saznao da je njegov bivši koalicioni partner Janez Drnovšek parlamentu prosledio spisak novih ministara. Novi ljudi bi trebalo posle 15. aprila da zamene dosadašnje ministre, u ostavci, sve iz redova Narodnjačke partije. Ukratko, šef slovenačke administracije preuzeo je inicijativu i desnici u poslednjem trenutku njenog trijumfa (pred osnivački kongres nove, ujedinjene partije) pošteno zagorčao život.

    Povod za najnoviju krizu slovenačke vlade bila je najava tri desničarske partije da će na predstojećem zajedničkom kongresu inaugurisati novu partiju "desno od centra". Time je prekinuta višemesečna neizvesnost - Marjan Podobnik, predsednik slovenačkih Narodnjaka, potpisao je na sastanaku sa liderom demohrišćana (SKD) Lojze Peterleom i vodjom socijaldemokrata (SDS) Janezom Janšom poseban zapisnik, u kome se obavezao da će u slučaju formiranja zajedničke partije povući sve svoje ministre iz Drnovšekove vlade.

    To je i učinio – sporazum tri lidera desnice je izuzetno brzo potvrdio i glavni odbor SLS, iako zatečen naprasnom odlukom svoga šefa, koji je mesecima izvrdavao udruživanje na kome insistira Janša. Kongres ujedinjenja SLS, SKD i SDS treba da se desi 14. i 15. aprila, u zgodnom "sazvučju" sa katoličkim praznikom "cvetna nedelja" (u pravoslavaca registrovanim - vrbica). Kongres bi značio kliničku smrt za Drnovšekovu vladu, koju su do tada činili ministri iz Podobnikovih Narodnjaka (SLS), Drnovšekove Liberalne demokratije Slovenije (LDS) i partije penzionera (DESUS). Ostavkom SLS-ovih ministara vlada je izgubila većinu, što znači da je premijer Janez Drnovšek bio prisiljen da spas potraži u manjinskoj vladi. Što je Drnovšek, nasuprot očekivanjima, i učinio – i to deset dana pre roka. Tempo je do tada diktirala desnica; sada žanje plodove svojih poteza i mora da se snadje u novoj situaciji, u kojoj Drnovšek ponovo vodi glavnu reč.

    Premijer je u nedelju, 2. aprila, pet minuta pre ponoći Parlamentu dostavio spisak novih ministara i zatražio glasanje o poverenju. Osam novih ministara dolazi iz raznih sfera civilnog društva i u glavnom nisu poznati javnosti, niti su partijski vezani ili promovisani kao simpatizeri bilo koje političke opcije. Medju njima su, na primer, kandidat za novog ministra odbrane dr Anton Grizold, profesor na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, i Vojka Ravbar, državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose i razvoj. Ali, bez obzira na njihovo (osvedočeno) nestranačko opredeljenje, svi rečeni kandidati nisu po ukusu partija desnice. Jednostavno – nisu "desno".

    Krajnje je nepredvidljiv budući razvoj dogadjaja; prve reakcije pojedinih partija na Drnovšekov plan pokazuju da nema konsenzusa oko promene izbornog sistema (koje zahteva Ustavni sud) tako da bi moglo da se desi da gradjani Slovenije uskoro izadju na prevremene izbore (ideja levice i centra) po dosadašnjem, proporcionalnom sistemu. Da je scenario sa prevremenim izborima veoma verovatan govori i činjenica da premijerov predlog nove vlade i novih ministara nema preterane šanse da prodje u Parlamentu, kao i izjava Janeza Drnovšeka da se neće dva puta kandidovati za premijera. Udružena lista socijaldemokrata (ZLSD), stranka penzionera (DeSUS) i Slovenačka nacionalna partija (SNS Zmaga Jelinčiča) već su najavile da neće podržati Drnovšekovu novu vladu. Što se desnice tiče, do sada je reagovao samo bivši koalicioni partner sada već bivše vlade – gorepomenuti Marjan Podobnik. Socijaldemokrati Janeza Janše još uvek nisu izrekli svoj definitivni "ne", a isto važi i za demohrišćane Lojze Peterlea.

    Situacija je krajnje paradoksalna – opozicione partije, partije desnice koje su i izazvale krizu, nisu požurile da prve odbace Drnovšekovu inicijativu. Taj posao su ovog puta prepustile levici, pre svega reformisanim komunistima. Jasno je i zašto su pojedine partije tako brzo reagovale; Udružena lista socijaldemokrata i druge manje partije navijaju da Drnovšekov predlog propadne i da se potom raspišu prevremeni izbori, koji bi morali da se sprovedu prema dosadašnjem, proporcionalnom izbornom sistemu. Njihova kalkulacija je prepoznatljiva – ukoliko izbori budu po proporcionalnom sistemu, dobili bi deset do dvanaest sedišta u parlamentu, a prema većinskom izbornom sistemu bi im sledovala jedva - dva. Krajnja desnica, s druge strane, još uvek insistira na većinskom izbornom sistemu. Što Drnovšek uslovljava podrškom njegovoj vladi. Po principu: "Vi meni vladu, ja vama većinski sistem." Malo je verovatno, medjutim, da će problem biti rešen piljarskim dogovorom.

    Najzad, čak i ukoliko bi došlo do dogovora izmedju Drnovšeka i desnice, ostaje pitanje ima li još uopšte dovoljno vremena za sporazum o novom izbornom zakonu. Drnovšekova računica se čini suviše providnom da bi tek tako prošla. A ukoliko njegovi "novi" ministri tokom narednih sedam dana ne dobiju potvrdu u parlamentu, procedura nalaže da parlament u roku od trideset dana izabere novog predsednika vlade. Ako taj potez izostane, dotadašnji predsednik vlade je dužan da raspusti parlament i raspiše prevremene izbore, u terminu koji je najkasnije dva meseca od raspuštanja parlamenta. Tako bi najbliži rok za održavanje prevremenih izbora mogao da bude 18. jun ove godine. Pomeranje tog roka za jul ili avgust ne bi imalo smisla, zbog godišnjih odmora.

    Ostaje još jedna mogućnost – da desna koalicija, udružena sredinom aprila u novu partiju, u poslednji tren pronadje novu ličnost koja bi preuzela mesto mandatara za nekoliko narednih meseci. Zna se i ime takve osobe - dr France Arhar, dosadašnji guverner Banke Slovenije. France Arhar je vidjen i za novog predsednika udružene desne partije, mada se na njegovu odluku još čeka. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da Arhar uživa veliku podršku desne polovine javnosti, čak i veću od one koju imaju dosadašnji lideri desnice. Arhar je pragmatični desničar, nešto kao "Drnovšek s desnice", političar koji bi mogao da odigra presudnu ulogu u rastućoj političkoj krizi. Medjutim, ako Arhar i prihvati izazov, sve tri "njegove" partije ne mogu da računaju na više od 44 glasa u parlamentu. A za ulogu novog mandatara mora da dobije najmanje 46 glasova. Zato je upravo u toku lov za poslanicima iz drugih partija, "prebezima", koji bi bili spremni da skupo "prodaju" svoj glas.

    Bilo kako bilo, ulozi su veliki i utakmica postaje sve napetija. Rezultat je neizvestan. Novi mandatar iz redova desnice značio bi kupovinu vremena za Janšu i drugove; to vreme bi mogli da iskoriste za optužbe na račun LDS-a i ostalih partija levice, koje blokiraju promenu izbornog sistema, za koju je potrebna podrška dve trećine parlamenta. Ukoliko lov na "prebega" ne uspe, desnicu čekaju prevremeni izbori uz tešku hipoteku da je sama proizvela krizu vlade (povlačenjem svojih ministara iz Drnovšekovog kabineta) i da zato snosi punu odgovornost kako za fijasko novog izbornog sistema, tako i za gubitak dragocenog vremena i zaostajanje Slovenije u procesu pridruživanja EU. A to najviše boli od svega. Komesar za proširenje EU Verhojgen je nedavno već izjavio da bi Slovenija mogla da izgubi deo finansijske pomoći EU ukoliko vrlo brzo – odlukom parlamenta - ne ukine djuti-fri šopove na granici sa EU.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)