AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 31 MAR 2000 13:52:39 GMT

    Izbeglice godinu dana posle rata na Kosovu

    AIM Skopje, 31.03.2000

    Poseta Sadako Ogate, visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice, Makedoniji i njen govor u parlamentu potsetili su javnost, koja je pomalo i zaboravila na izbeglice, da u zemlji još boravi oko 14.000 ljudi koji su napustili svoje domove na Kosovu i još se nalaze u izgnanstvu. To je samo malo manje od brojke od 20.000 ljudi, koliko je Vlada računala da će stiči u Makedoniju ukoliko izbije eventualni rat. Kad je rat izbio u Makedoniju se slila reka od 350.000 izbeglica.

    Nasuprot lanjske lavine tekstova u medijima, sada se izbeglice spominju jedino kada dođe vreme da Vlada produži status humanitarno zbrinutih lica, kada se pojavi mogućnost da se situacija pogorša i da se pojavi nova kriza i kada makedonski pretsednik Boris Trajkovski obznani plan o ,,koridoru,, koji u slučaju pojave novog talasa izbeglica treba da ide od njihovog prihvatanja na makedonsko-jugoslovenskoj granici, preko Skoplja ka prelazu Blace prema Kosovu. Na taj način, prema planu, Makedonija bi izbegla ponavljivanje humanitarne izbegličke krize od prošle godine.

    Portparol UNHCR-a u Makedoniji Goran Momirovski kaže da sada ima oko 14.000 izbeglica. UNHCR ima registrovano i brine se o smeštaju i ishrani za 9.100 ljudi, dok ostalih 4.900 nisu prijavljeni u UNHCR i nalaze se kod rođaka ili o njima se staraju ostale humanitarne organizacije. 2.400 onih o kojima za brine UNHCR su smešteni u kampove , 6.700 kod porodica koje su prihvatile izbeglice. Kampovi se nalaze: četiri u okolini Skoplja (Ljubanci, Saraj, Dare Bombol i Gazi Baba), dva u Strugi, i po jedan u Pretoru i Probištipu.

    I pored toga što UNHCR ne vodi evidenciju o nacionalnoj pripadnosti izbeglica, ipak prema podatcime iz policije, a i iz UNHCR zna se da su većina, oko 5.000, Romi. U kampovima, koji su iz bezbednosnih razloga etnički čisti (u dva su smešteni Albanci, dok su u ostalima smešteni Romi) nalaze se oko 1.900 Roma i oko 500 Albanaca sa Kosova. Situacija je obrnuta kada se govori o izbeglicima koji se smešteni kod familije, odnosno 50 otsto od 6.700 su Albanci i 50 otsto su Romi.

    Interesantna je agencijska vest koja je stigla iz Albanije i koja govori da u ovoj zemlji ima samo još oko 4.000 izbeglica. Ova diskrepanca u brojkama (u Makedoniji 14.000 izbeglica, a u Albaniji 4,000) objašnjava se time što su u Albaniji takoreči 100 otto izbeglica bili Albanci, pa se oni mogu bez problema vratiti na Kosovo i da se oni radije vračaju u Kosovo nego da ostanu u Albaniji koja je u besparici i gde se teško može naći posao. U Makedoniji, za razliku od Albanije, su stigli veliki broj Roma, za koje se ne može reći da je Kosovo bezbedna sredina, kada se zna da su medjuetničke iskre među ove dve populacije izbijale čak i u makedonskim kampovima, pa su sada razdvojeni. Osim toga i Sadako Ogata je potencirala da definitivno vračanje Srba i Roma na Kosovu ide teško. ,, Za one koji su već pobegli napravičemo sve da se vrate ali da ih ne izlažemo opasnosti,, rekla je ona.

    Što se Makedonaca tiče još se ne može reči da je fobija od izbeglica nadmašena. Interesantno je i pomalo komično da takoreči svaki građevinski poduhvat koji znači rašćišćavanje terena pretstavlja alarm da će se ,,eto, tu opet graditi izbeglički logor,,. Čak i kada Vlada reši da ispuni svoje obečanje i da izgradi socijalne stanove za mlade bračne parove, kakav je bio slučaj u skopskom naselju Radišani, onda prostruji ,,informacija,, da je to izbegličko naselje i dignu se protesti. Najčešće objašnjene koje se može dobiti o ovoj fobiji kod Makedonaca je uporedba sa stranim zemljama koje su primile izbeglice. Internacionalna organizacija o migraciji (IOM) zadužena za repatrijaciju izbeglica, redovno u javnost šalje saopćenja iz kojih se može videti da zemlje Evropske Unije, Australija i Amerika vraćaju izbeglice na Kosovo. Glavna vazdušna luka preko koje ide ovaj transfer je Skoplje. Pa se kaže : ako mogu Evropljani koji imaju visok standard i bogate zemlje da vraćaju izbeglice zašto ne bi mogla Makedonija. Makedonska vlada je ove nedelje donela odluku da produži status ,,humanitarno zbrinutih lica,, za još tri meseca, tačnije do 28 juna. U stvari u javnosti postoji jedna zabluda da ukoliko Vlada otkaže gostoprimstvo izbeglicama to automatski znači da one moraju da napuste zemlju. To niju tačno. Na nedavno održanom seminaru za medije u Mavrovu u organizaciji UNHCR-a (na kojem se usput ispostavilo da i novinari malo znaju međunarodne standarde i konvencije o izbeglicama) objašnjeno je, a to su potvrdili i pretstavnici makedonskih vlasti, da ukoliko Vlada donese odluku da prekrati status ,,humanitarno zbrinuto lice,, onda se izbeglicama mora omogučiti da svako pojedinačno podnese zahtjev za azil. Tačnije da imigracioni biro koji radi u okviru Ministarstvu za unutrašnje poslove, mora razgledati svaki slučaj pojedinačno i izjasniti se po njemu. Ako odluči negativno onda se tražilac azila može žaliti na drogostepenom sudu, a onda kod međunarodnih institucija (njihove presude ipak nisu obavezujuče). Problem je ukratko u tome što Makedonija nema zakon o azilu.

    Taj je zakon u fazi izrade i Ogata je pri poseti Makedoniji ponudila usluge i pomoć UNHCR-a oko izradi ovog zakona. Sadašnji uslov za dobijanje makedonskog državljanstva je boravak od 15 godina, što je veoma rigorozno prema evropskim standardima, pa se predlaže da se granica spusti na 10 godina, s tim što će izbeglice, verovatno imati povlašćeni status i zbog situacije u kojoj su bile dovedene moči će, prema nekim planovima koje je izneo petstavnik makedonskog MUP-a, da dobiju državljanstvo za sedam godina.

    Makedonija je potpisnik više međunarodnoh dokumenata ili povelja o pravama izbeglica tako da njihovo pravo da ostanu u zemlji ima ne samo humanu već i zakonsku podlogu. Jedan od principa koji provejavaju u svim međunarodnim dokumentima o izbeglicama je da nikome se ne može oduzeti status izbeglice sve dok se ne otstrane okolnosti zbog kojih je postao izbeglica. Što će reči, da se izbeglice iz Makedonije ne mogu vratiti dok svako pojedinačno ne bude siguran u svoju bezbednost na Kosovu. Može se reči da je na Kosovu prestala ,,opšta opasnost,,, tašnije da je prestao rat, ali pri indivdualnom ocenjivanju uzimaju se u obzir i opasnosti od političke, verske, rasne, čak i seksualne diskriminacije.

    Ipak, mora se reči da obavezan karakter ovih principa nije jednak za sve države. Zbog toga što povelje daju i pravo da svaka država sebe štiti od tektonskih poremečaja koji mogu da prouzrokuju masovne egzoduse. Tako na primer, u dokumentima UNHCR-a mogu se nači podatci da deset zemalja (SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Norveška, Finska, Švedska, Danska, Švajcarska i Holandija) od ukupno 185 članica UN imaju godišnje kvote za repatrijaciju jednake ili veće od kvota za prijem lica koje spontano dolaze na njihove granice. Jednostavnije, oni mogu da prihvate ili vrate izbeglice u onoj meri u kojoj se kreču njihove kvote. I još, u dokumentima UNHCR-a se kaže da ,,neke zemlje preferiraju obrazovane izbeglice sa jakim porodicnim i kulturnim vezama sa porodičnom strukturom i sa jakom željom za brzu integraciju,,. Makedonija nije imala mogučnost da izvodi ovakve ekvilibristike i da kaže ,, ne,, talasu od 300.000 ljudi.

    Sadako Ogata, u svom govoru u parlamentu je rekla ,, Tenzije u regionu se nastavljaju. Nadam se da neće biti još jedan masovan talas izbeglica, ali za svaki slučaj mi smo spremni da sarađujemo sa Makedonijom, isto kao što smo sarađivali od početka rata u Bosni,,. Iznet je podatak da je od jula prošle godine do sada iz regiona južne Srbije na Kosovo prebegle oko 7.600 izbeglica. Sadako je ocenila da je talas ograničen i da je situacija sada stabilna. Nadajmo se da će ostati takva jer ako se ponovi još jedan, treći egzodus, čini se da će Makedonija dobiti auru rezervnog doma za svoje susede. I ne samo za to već najprije zbog izbeglica i njihovog stradanja!

    AIM Skopje

    VALENTIN NEŠOVSKI