AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 31 MAR 2000 09:02:39 GMT

    Mladi u Bugarskoj

    Uspešni dolaze, neušpesni odlaze

    AIM Sofija, 29.03.2000.

    Ostati ili napustiti zemlju? Ovako obično izgleda dilema koja stoji pred mladim Bugarima poslednjih desetak godina. Bilo je perioda kada je ovo pitanje bilo aktuelnije, kao i drugih kada je prevagu uzimala nada u brzu demokratizaciju društva i rast privrede. Sada je ovo pitanje ponovo na dnevnom redu, bez obzira što zemlja bar prividno ide u ispravnom pravcu - počeli su pregovori u pristupanju Evropskoj uniji, već dve godine privreda je stabilizovana itd. Pokazuje se, međutim, da to nije dovoljno da bi se mladi Bugari zadržali u zemlji.

    Skoro 400.000 ljudi učestvovalo je u poslednjoj lutriji "Zelene karte" koja daje pravo pobednicima da legalno žive i rade u SAD. Prema anketama većina njih su mladi ljudi. Prema sociološkom ispitivanju BBS Galup Internešenel tek 31% mladih ljudi čvrsto želi da ostane da živi u Bugarskoj. Isto toliki broj ljudi između 15 i 30 godina žele da napuste zemlju zauvek, a 40% bi želelo da izvesno vreme radi u inostranstvu a da se posle toga vrati zauvek u domovinu. Potencijalni talas imigranata procenjuje se na oko 800.000 ljudi, dok bi još 700.000 želeli da budu gastarbajteri.

    Obično se smatra da su emigrantska raspoloženja najtačniji pokazatelj stanja stvari u nekoj zemlji. Uprkos prividno lepom i reklamiranom licu Bugarske očigledno da je ona i dalje ne baš preferirano mesto za život.

    I pored uspostavljanja nekih demokratskih principa koji su uslovili početak pregovora EU sa Bugarskom, u zemlji vlada totalno razočaranje političkom klasom. Mladu ljudi u Bugarskoj bili su ti koji su postali generator velikog dela promena u poslednjoj deceniji. Po pravilu je tumač njihovih nadanja uvek bio Savez demokratskih snaga (SDS) kao antipod bivšim komunistima iz Bugarske socijalističke partije (BSP).

    Međutim, trogodišnje upravljanje SDS od 1997. naovamo je po ko zna koji put donelo uvele nade. Zemlja se ekonomski stabilizovala, ali je nastavljeno pljačkanje državnih preduzeća, korupcija je poprimila neviđene razmere, politička klasa se usredsredila na koncentraciju novca i vlasti u ograničenom krugu firmi i ličnosti iz bliskog okruženja. Vlada SDS brzo je zaboravila interese mladih ljudi koji su joj pomogli da osvoji vlast. Za razliku od perioda u kojima su državom upravljali socijalisti, pa su mladi videli promenu u licu SDS, sada više ne postoji takav tumač njihovih nadanja. Posmatrano u celini, vlada razočaranje svim partijama.

    Privredna stabilizacija još uvek ne donosi željeni rast, čak naprotiv. Stagnacija privrede, zatvaranje preduzeća, povećanje nezaposlenosti - sve su to bili udarci za mladu generaciju. Nalaženje posla pretvara se u sve veći problem. Mnogi visoko školovani mladi ljudi ostaju na ulici bez mogućnosti da sami sebe izdržavaju i sve češće gledaju prema Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi gde bi mogli da se realizuju. SAD, Nemačka i Kanada i dalje su najpreferiranije zemlje u koje bi mladi ljudi želeli da se isele zauvek. Obećanja premijera Ivana Kostova da će prilikom pregovora o pristupanju EU biti iskorišćeno ono najbolje iz mlade bugarske misli samo je kap u moru nezadovoljnih mladih ljudi. U većini slučajeva oni se suočavaju sa korumpiranom administracijom koja loše radi, sa političkom klasom selektiranom na prijateljskom principu i sa nezaposlenošću.

    Da bi učinila Bugarsku atraktivnom za mlade, vlada je pokrenula inicijativu "Bugarski Uskrs". Cilj je da se okupe uspešni Bugari iz celog sveta da bi se ubedili da se vrate i rade za dobrobit zemlje. Među pozvanima su i mladi ljudi koji se školuju na prestižnim evropskim i američkim univerzitetima. Nekoliko dana pre isteka krajnjeg roka za prijavu učešća, svega 650 od pozvanih 2600 uspešnih Bugara odazvalo se na inicijativu kabineta. Od njih će 150 učestvovati na tom skupu iz daljine, iz inostranstva - preko Interneta. Oko 300 će doputovati u Bugarsku, a njih 70 će sami platiti troškove svog boravka. Među njima je i kći premijera Kostova - Jana, koja studira u Italjiji. Nije poznato da li će za taj skup doputovati i sin predsednika Petra Stojanova - 20-togodišnji Stefan koji studira u Londonu. Sigurno je, međutim, prisustvo princa Kirila, sina cara u izgnanstvu Simeona Drugog.

    U dotičnu inicijativu - "Bugarski Uskrs", uključiće se i oko 150 mladih ljudi koji žive i rade u Bugarskoj. Inače, ona je pobudila najveći interes kod mladih u SAD, mada su se većina njih opredelili za učešće preko Interneta. Svega 12 ljudi iz inostranstva i 7 iz Bugarske najavilo je spremnost da radi u administraciji.

    Posmatrano u celini, broj učesnika u odnosu na broj Bugara koji su zadnjih godina otputovali u inostranstvo je neznatan. Nije postalo jasno kakav je kriterijum kod izbora uspešnih Bugara - da li su to ljudi sa ugledom u svojim novim zemljama ili pak studenti koji se školuju na prestižnim univerzitetima. "Indikator uspeha bi bio ako većina onih koji će doputovati kažu: "dobro, recite šta vam je potrebno, šta možemo da učinimo za vas", izjavio je šef vladine informativne službe Mihail Mihajlov koji je jedan od autora ideje.

    Ima i takvih Bugara koji su saznali za ovu inicijativu, osećaju se uspešnim ali nisu dobili poziv. Ima i drugih koji bi se sasvim određeno mogli smatrati uspešnim, ali do njih uopšte nije stigla informacija o ideji kabineta. U svoj toj zbrci nije jasno da li će inicijativa "Bugarski Uskrs" ispuniti svoju namenu. Čak i da uspe da vrati zauvek nekoliko Bugara koji rade u inostranstvu, tečko da će vlada uspeti da zadrži one druge - mlade ljude koji žive u Bugarskoj i nameravaju da potraže svoju sreću negde drugde u svetu.

    Georgi Filipov (AIM)