AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 31 MAR 2000 00:57:34 GMT

    Istina ili propaganda?

    Priština, 30.03.2000

    Od 12. jula prošle godine kada su se sa Kosova povukle srpske snage bezbednosti a zajedno sa njima, kako se procenjuje i najmanje 100 hiljada pripadnika srpske nacionalnosti - od kojih je, kako se često tvrdi, velik broj učestvovao u raznim zločinima i kriminalnim radnjama tokom intervencije NATO, ili su pak bili veoma bliski represivnom aparatu Miloševićevog režima -, još uvek se ne može govoriti o bezbednoj sredini - kako za pripadnike samih nealbanskih zajednica tako i za same Albance. Prema podacima koje redovno objavljuju lokalne organizacije koje se bave ljudskim pravima, ali I ogranci međunarodnih organizacija, od prošle godine do danas ubijeno je na razne načine i iz različitih motiva nekoliko stotina građana Kosova, među kojima se na takvim spiskovima vodi skoro polovina imena lica srpske nacionalnosti, bošnjacke ili pak romske. Srpski izvori, uglavnom onih koji su ostali na Kosovu ili prorežimske organizacije tvrde da je ubijeno do sada blizu hiljadu pripadnika manjinskih zajednica. Kompetentne organizacije u Srbiji medđutim, koje vode evidencije o ubijenim licima do sada nisu izašle sa svojim podacima. Ono što ovih dana diže prašinu u samoj Srbiji, ali nije nezapaženo I na Kosovu, je istupanje predsednika Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava za Sandžak Šefka Alomerovića, koji je u više navrata (posebno inostranim radio stanicama koje programe objavljuju na srpksom jeziku I koje su medju naslušanijim na Kosovu), tvrdio da se na Kosovu nalazi šest logora koje obezbeđuju Albanci, a da se u njima drže u najvećem broju, ako ne i isključivo, kidnapovani predstavnici srpske zajednice. On takođe iznosi i podatak da je do sada ubijeno 65 lica Muslimana - Bošnjaka.

    Od dolaska međunarodnih vojnih i civilnih predstavnika na Kosovo, zabeleženo je više optužbi ili ukazivanja na postojanje takvih logora, zatvora, pokretnih ili stacionarnih i da se u njima nalaze nedužne otete osobe - Srbi, Muslimani, Romi. Međutim, sama funkcija gospodina Alomerovića , kao predsednika jedne uvažene organizacije koja se bavi ljudskim pravima, dovoljna je da se ovoj optužbi drugačije pristupi nego ranijim. Alomerović tvrdi da ove podatke iznosi na osnovu svedočenja uglavnom Bošnjaka i Srba i da su na osnovu istraživanja utvrđena imena koja rukovode tim logorima, te da se zna i ko je šef tajne policije koji rukovodi svim logorima na Kosovu. On takođe tvrdi da se po takvim logorima nalazi nekoliko stotina kidnapovanih osoba.

    Ono što se postavlja kao prvo pitanje je da li zaista takvi logori postoje. Kosovo je mala teritorija i ljudi su veoma usko familijarno povezani. Ako su ranije na razne načine mogle da se čuju navodno dobro prikrivene informacije, eventulano postojanje logora svakako ne bi moglo ostati nezapaženo. Do sada je bilo glasina i o nekim tajnim službama i tajnim policijama raznih političkih partija, o tokovima u podzemlju, upletenosti poznatih ljudi u razne kriminalne radnje, ali se do sada ni jednom rečju nije moglo čuti ništa o eventulanom postojanju logora. Pod pretpostavkom da se u njima nalazi nekoliko stotina kidnapovanih, to bi iziskivalo i potrebu da se ipak obezbedi dobar prostor, a to znači i ljudstvo koje bi obezbeđivalo taj prostor.

    No, bez obzira na ove činjenice, pripadnici međunarodnih bezbedonosnih organizacija na Kosovu su veoma brižljivo ispitali svaku takvu prijavu. Glasnogovornik KFOR - a Filip Anido kaže da su do sada sa obrazloženjem da postoje tajna mesta gde se drže kidnapovani Srbi bili alarmirani 30-tak puta, ali da ni pored opsežnih i najozbiljnih pretraga nisu pronašli ništa što bi ukazivalo na njihovo postojanje. Njegov kolega Hening Filip je podvukao:" Apsolutno nemamo nikakih indikacija da na Kosovu postoje takvi logori. Mi danonoćno patroliramo Kosovom, imamo brojne kontrolne punktove, ali nikada nismo naišli ninašta što bi potkrepilo takve tvrdnje. Takvih je tvrdnji bilo i prošle godine i mi smo ih podrobno istražili i utvrdili da su bile isprazne".

    Tvrdnjama o postojanju logora na Kosovu u velikoj su meri iznenađene i Alomerovićeve kolege iz Helsinške federacije. Direktor ove međunarodne organizacije za ljudska prava Aron Rouds izjavljuje da mu ništa nije poznato o tome da tako nešto na Kosovu postoji. On kaže da se o takvim tvrdnjama ne može diskutovati jer u sedište njegove organizacije iz Sandžaka nije pristigao nikakav dokazni materijal koji bi mogao da potvrdi ili opovrgne izjave Alomerovića. Sonja Biserko iz srpskog Helsinškog odbora navodi da ne može ni da potvrdi niti da negira tvrdnje Šefka Alomerovića. "Helsinški odbor nije naišao na takve ili slične podatke tokom svojih istraivanja i razgovora sa brojnim Srbima, Romima i Bošnjacima izbeglih sa Kosova. Ona međutim ističe da je tokom njenog dosadašnjeg iskustva uočila postkonfliktni sindrom kod ljudi koji su doživeli strahote rata, a sa kojim se sretala kako u najnovijim istraživanjima posle rata na Kosovu tako i u istraživanju nakon konflikta u Bosni. "Očajni zbog nestanka svojih rođaka i u nadi da su oni živi, mnogi ljudi imaju tendenciju da ozbiljno shvate glasine i da ih svesrdno šire ukoliko se tim glasinama potkrepljuje njihova očajnička nada da su im rođaci živi i da će se samim tim jednoga dana ipak vratiti kući. Predsednik Helsinskog komiteta Kosova, Gazmend Pulja, izjavljuje: "Što se tiče tvrdnji gospodina Alomerovića, moram da kažem da je Helsinška federacija nedavno objavila svoj godišnji izveštaj zasnovan na istraživanju kosovskog Helsinškog odbora. Sličnih je tvrdnji bilo i ranije i lansirale su ih srpske vlasti i moram da kažem da izjave Alomerovića doista liče na propagandu srpskog režima povodom godišnjice NATO intervenije na Kosovu, koja ima za cilj da kompromituje Albance, NATO, Amerikance i celu humanitarnu akciju na Kosovu. Čini mi se da se radi o propagandnom pokušaju da se prikrije istina oko 5 000 Albanaca koji se vode kao nestali, a za koje se veruje da su po srpskim zatvorima", zaključuje Gazmend Pulja.

    Slično mišljenje izneo je i sekretar prištinskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Bexhet Shala: "Apsolutno je neistina to što Alomerović tvrdi - da na Kosovu postoje nekakvi logori ili mesta gde se drže zatočeni Srbi i Bošnjaci. Odbor bi verovatno bio u situaciji da prvi dođe do takvih saznajnja. Ja sam vise sklon da verujem da on neke stvari izmišlja, jer odgovorno tvrdim da na Kosovu toga nema, posebno ne sada kada se na Kosovu nalazi oko 45 000 vojnika i medjunarodnih policajaca. To ne bi moglo da ostane nezapaženo", kaže Shala.

    Po ovom pitanju oglasila se i kancelarija Međunarodnog Crvenog krsta. Odgovor je isti: Na Kosovu takvih logora ili drugih zatvorenih prostora gde se drže kidnapovani ne postoje.

    No, bez obzira na tvrdnje jedne ili druge strane ovom pitanju svakako treba ozbiljno pristupiti. Zvanični zaključci sprovedene istrage kompetentnih organizacija mogu da razjasne mnoge nedoumice ili zablude, I što je najvažnije da spreče dalju manipulaciju sa emocijama unesrećenih porodica. Ono sa čime se građani Kosova teško mogu pomiriti, posebno Albanci, upravo je činjenica što se velik broj njihovih rođaka i sunarodnika i dalje nalaze po zatvorima u Srbiji, kao i da je nekoliko hiljada nestalih osoba. Problem nestalih će svakako godinama mučiti i građane srpske, kao i drugih manjinskih etničkih zajednica na Kosovu.

    AIM Priština

    Granit GURI