AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 29 MAR 2000 20:48:13 GMT

    Domaći i strani istraživači upozoravaju da se u Srbiji sve bednije živi

    Siromaštvo na kvadrat

    AIM, Podgorica, 29. 3. 2000

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Siromaštvo u Srbiji je na kraju devedesetih postalo činjenica, a siromašenje tendencija. Do ovog zaključka- upozorenja nisu došli samo oni koji se osećaju ugroženi zbog sve bednijeg života, već i domaći i strani istraživači, što celoj pojavi daje dodatnu notu ozbiljnosti i značaja. Prema prošlogodišnjim podacima OUN u veoma kratkom vremenskom roku (od jula 1998. do septembra 1999.) duplirao se broj stanovnika koji žive od mesečnih prihoda manjih od 100 nemačkih maraka. Po tom istraživanju 63 odsto stanovnika Srbije prima zarade i penzije koje ne prelaze 60 američkih dolara, što znači da oni mogu dnevno da potroše svega dva dolara za hranu i sve ostale potrepštine neophodne za normalan život.

    Sve ankete potvrdjuju da su na ovom tlu najugroženiji penzioneri i siromašno stanovništvo u gradovima. Prema statističkim podacima za potrošačku korpu sa 11 najnužnijih artikala neophodnih za preživljavanje četvoročlane porodice trebalo bi izdvojiti oko 6.000 dinara mesečno, odnosno četiri prosečne plate u Srbiji. U njoj, inače, živi i 1.300.000 penzionera, čiji prosek ne prelazi 1.100 dinara. Prema jednom ranijem istraživanju više od dva miliona ljudi nalazilo se ispod linije siromaštva, jedna trećina je bukvalno gladovala, druga im se približvala, a preostala trećina je zadovoljavala samo osnovne potrebe. Sada je još gore, pa pesimisti i skloniji crno-humornom komentarisanju stvarnosti govore da nije daleko dan kad će svaki gradjanin Srbije, osim malog procenta povlašćenih, dobiti svoj kontejner za preživljavanje.

    Slika sve zapuštenijih ljudi, sumnjive čistoće vidljiva je na svakom koraku, očiju upalih od slabe ili jednolične sirotinjske hrane. Analizom Ekonomskog instituta nedavno je utvrdjeno da tri četvrtine penzionerskih domaćinstava u Centralnoj Srbiji i Vojvodini nije u stanju da obezbedi sebi najnužniju hranu i lekove, a polovina anketiranih, koji nemaju penzije veće od 1.300 dinara, uopšte ne pije mleko i ne jede meso i voće. Veliki broj penzionera spas od potpunog kraha traži i u prodaji imovine. Ukoliko je imaju. Unovčava se sve što je vredno, samo da bi se sastavio kraj s krajem. - Retko idem na pijacu i nikad ne kupim sve što mi treba. Šniclu mesa kupim samo kad dobijem penziju, a o voću mogu samo da sanjam- kaže jedna službenica u penziji, potvrdjujući priču o skučenom životu i gladovanju.

    Strah od gladi nije prisutan samo kod penzionera, već kod dve trećine punoletne populacije, svih generacija, utvrdjeno je anketom koju su uradili u beogradskom Institutu društvenih nauka. Pored starijih, ugrožena su i deca. Ne retko se na beogradskim ulicama mogu čuti roditeljski komentari da jednostavno nemaju para za čokoladu ili bananu, o igračkama ili novim patikama da se i ne govori.

    Pa kako onda ljudi preživljavaju? Po sopstvenom priznanju ispisuju čekove "na poček" i tako odlažu plaćanje na mesec dana. Kad stigne plata ili penzija, taj minus se namiri i odmah ulazi u novo dugovanje. Jedna od strategija za preživljavanje je i povratak selu, ili učestvovanje u "crnoj ili sivoj" ekonomiji, odlazak u red za jelo s "kazana"...

    Kako režim pomaže najsiromašnijim i najugroženijim slojevima stanovništva? "Partije na vlasti imaju neoliberalistički stav prema ovom problemu. Javno proklamuju ideju socijalne pravde, a u praksi mi živimo kao u Britaniji 18. veka ili periodu prvobitne akumulacije. Centri za socijalni rad praktično ne mogu da obavljaju svoju delatnost tako da ljudi uglavnom zavise od pomoći Crvenog krsta, humanitarnih organizacija i narodnih kuhinja. Ako se uzme da u Srbiji imamo veliki broj izbeglica i raseljenih lica, socijalna slika je još mračnija", upozorava Ljiljana Mijanović, sociolog iz beogradskog Centra za socijalni rad.

    U Srbiji početkom 2.000. osim o siromaštvu, obnovi i razvoju, govori se naširoko i nadugačko i o vanrednim izborima. Režim okleva da ih raspiše, a opozicija na tome i ne insistira baš mnogo. Istraživači su poslednjih meseci često ispitivali raspoloženje gradjana i seljaka za promene. Mada bi bilo logično očekivati da "SPS babe i dede" i ostali simpatizeri vladajućih stranaka drastičnije promene partijske boje koje su branili u prethodnim izbornim utakmicama- s obzirom na već pomenutu socijalnu kartu prosečnog stanovnika Srbije- istraživač javnog mnenja dr Srdjan Bogosavljević je izneo drugačije rezultate.

    - Iako veliki broj ljudi nema sredstava ni za hranu, oni- u strahu da će svi računi za struju, kiriju i slično, stići na naplatu ukoliko dodje do promene vlasti- zaziru od promena. Najveći deo najsiromašnijeg i dobro-stojećeg sloja gradjana Srbije iskazuje politički konzervativizam i protivi se promenama. Ispod praga siromaštva, prema kriterijumu potrošačke korpe, nalazi se 33 odsto stanovništva u koje spadaju neobrazovani sa sela i srednji sloj u društvenim firmama u gradu. Taj sloj je neverovatno konzervativan zbog straha, neobrazovanosti ili poverenja u državne medije i sve doživljava kao bogom dano- kaže Bogosavljević. Prema njegovim rečima drugi deo konzervativnog sloja stanovništva čini, uslovno rečeno, srednja klasa. To su privatni preduzetnici koji su uspeli u životu zahvaljujući svojoj visprenosti.

    - To nisu novobogataši ili kriminalci, već sloj od 380.000 ljudi koji su uspeli da se snadju podmitivši nekog ili imajući prijatelje u opštini ili banci- obrazlaže on i dodaje da je kod ovih ljudi bojazan od promena uzrokovana strahom od gubitaka postojećih privilegija.

    Bivši srednji stalež u koji spada izmedju 500.000 i 600.000 ljudi sa fakultetskom diplomom, prema Bogosavljevićevom mišljenju ne predstavlja značajno biračko telo ili "opasnu masu" u sukobu sa policijom, da bi mogao da proizvede promene.

    Pored ovog istraživanja, medjutim, postoje i druga, koja su došla do sasvim suprotnih zaključaka. To u zemlji punoj apsurda i životnih situacija sličnih sa dogadjanjima iz nekada veoma popularne TV serije "Zona sumraka"- i nije toliko zbunjujuće. Tako je jedno ozbiljno domaće istraživanje nedavno utvrdilo da dve trećine stanovnika Srbije strahuje od aktuelne vlasti. Po mišljenju anketiranih "sistem u Srbiji je sve gori i gori i uskoro uopšte neće funkcinisati". To istraživanje pokazalo je da 84 odsto ispitanih ljudi želi "brze i korenite promene, pa ako treba i silom!"

    Olga Nikolić (AIM)