AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 27 MAR 2000 03:38:57 GMT

    Slovenija i NATO

    Mnogo generala, malo vojske

    Loša ocena stanja slovenačke vojske koju su izrekli visoki američki oficiri, još uvek je tema brojnih polemika. Milan Gorjanc, pukovnik slovenačke vojske u penziji, dugogodišnji predavač strategije i taktike te direktor slovenačkog Centra vojnih škola, posebno za AIM komentariše situaciju u slovenačkoj vojsci.

    Ljubljana, 26.03.2000.

    Kao i sve ostale vojske u državama nastalim na tlu nakadašnje Jugoslavije, i Slovenačka vojska (SV) izrasla je iz korena Teritorijalne odbrane i ruševina JNA. Prva joj je dala organizacionu strukturu i vojnu doktrinu, a druga nešto malo oružja i nešto mnogo važnije – preko potrebno znanje. Slovenačka vojska, za razliku od drugih armada, nije ratovala, mada "heroji domovinskog rata" četvorodnevni oružani sukob policije i TO, s jedne strane, i JNA, s druge, proglašavaju za desetodnevni rat, dok zlobnici tvrde da je to bila nešto žešća kafanska tuča. Tuča koja je mogla da se izbegne, a u tom slučaju možda ne bi za sobom povukla, kao lavina, sve ostale ratne sukobe u drugim delovima nekadašnje države, ratove sa daleko težim i kobnijim posledicama po obične ljude.

    Slovenačku vojsku od samog nastanka potresaju brojne afere i skandali. Najveće krizno žarište, medjutim, nije samo u Ministarstvu, već unutar vojske same, u odbrambenom sistemu. Može se reći da je rečeno ministarstvo posebno na meti medija ali i stranaka kao moneta za potkusurivanje u medjupartijskim obračunima, naročito u predizbornom periodu. Bilo kako bilo, kriza je kulminirala i preti da vojna struktura popuca po šavovima.

    Ulizivanje

    Politikantstvo i pomanjkanje adekvatnih eksperata ponukali su slovenački Generalštab da ťzamoliŤ američku vojsku, tj. grupu drugorazrednih oficira da ocene borbenu gotovost Slovenačke vojske. Pozvani su došli u Sloveniju i ocenili slovenačku vojsku – negativno. Novinar Dela, vodećeg ljubljanskog dnevnika, komentarisao je tu ocenu rečima "loše, lošije, katastrofalno". Koliko je Slovenačka vojska u krizi znanja i samopouzdanja dokazuje činjenica da su analizu stanja naručili kod saveznika uprkos postojanju sopstvenog (glomaznog) generalštaba, tri komande korpusa i inspekcije, kojom rukovodi bivši načelnik generalštaba, generalpotpukovnik Albin Gutman (koji nema ni jedan dan vojnog obrazovanja - ako izuzmemo školu za rezervne oficire u Ljubljani, u režiji nekadašnje JNA, a poseduje diplomu učitelja!).

    Rečena ocena je izazvala žučnu reakciju stručne javnosti. Posle čega je načelnik Generalštaba generalpotpukovnik Iztok Podbregar, inače pilot JNA bez višeg komandno-štabnog obrazovanja i bez ikakvog trupnog ili ratnog iskustva, utrošio nekoliko narednih meseci da po medijima pravda ocenu američkih instruktora kao preliminarnu i segmentarnu. A onda je nedavno u Sloveniju ponovo svratila ista grupa Amerikanaca i potvrdila prvobitnu ocenu.

    Loše stanje je pogoršano i spoljnim "diverzijama" – tako je krajem prošle godine ťgrupa spretnih kriminalacaŤ (to je bila zvanična verzija) u Postojni kamionom ušla u kasarnu i odvezla preko 150 pušaka, nekoliko automatskih pištolja Skorpion i Ingram, kao i nešto običnih pištolja te veću količinu municije – sve zajedno, ratnu rezervu jedne čete. Slučaj je ostao nerazrešen, kradljivci do dana današnjeg nisu otkriveni a Generalštab još uvek ne zna tačno koji tip i količina oružja i municije je odnešena. Smenjeno je nekoliko nižih oficira, medju njima i dvojica oficira školovanih još u JNA, albanske narodnosti ali i slovenačkih državljana. Razlog za njihovu smenu je pronadjen u tekstu nekog novinara da je ukradeno oružje otišlo na Kosovo; kao da je pored silnih stotina hiljada pušaka Kosovu potrebno još tih stotinu i nešto pušaka. Svejedno, izgleda da su i slovenačkoj politici Albanci postali dežurni krivci za neuspeh i neznanje. Već vidjeno?

    A onda je pre nekoliko sedmica načelnik Generalštaba smenio 32 visoka oficira (iz Generalštaba) i poslao ih na niže dužnosti u trupu. Tako je jedinog (!) školovanog oficira ABHO struke i dugogodišnjeg načelnika roda poslao za zamenika komandanta brigade na papiru, dok rodom upravlja magistar hemije koji je u JNA bio vojnik vezista i nema čak ni školu rezervnih oficira ABHO ili nekog drugog roda. Treba li dodati da vojnici SV u osnovnoj opremi nemaju zaštitne (gas) maske, pošto je njihova nabavka ispolitizovana, posle fijaska kada je nabavljeno preko 800.000 neupotrebljivih ruskih zaštitnih maski koje su umešni trgovci oružjem u vezanoj trgovini kupili 1991. godine, vojska preuzela i uskladištila, "zaboravivši" da plati Nikolasu Omanu, znamenitom uvozniku i počasnom konzulu Liberije, šverceru radioaktivnim materijama i oružjem, licu sa Interpolovih poternica... Medju smenjenim oficirima bila su i četvorica koja su stekla najviše obrazovanje u Slovenačkoj vojsci – generalštabni tečaj u trajanju od šest meseci i vojnu akademiju u JNA (pre toga, naravno). Tako je potpukovnik, operativac specijalne brigade, sa završenom vojnom akademijom i generalštabnim tečajem sada završio kao zamenik komandanta bataljona koji se ovih dana ukida. Dok načelnik gerenalštaba tek sada vanredno pohadja isti kurs.

    Zanimljiva je i vest koju su ovih dana objavili domaći mediji – načelnik generalštaba uspeo je da u nešto više od tri godine magistrira i doktorira na Fakultetu za organizacione nauke u Kranju, u slovenačkoj javnosti poznatijem kao "kranjska Sorbona", koja u stručnoj i naučnoj javnosti ima renome poput nekadašnjih viših partijskih škola, kada je lokalnim aparatčicima i partijskim sekretarima falilo formalno obrazovanje. Pomenuti fakultet pretenduje da postane vojna akademija Slovenačke vojske. Podbregar je prilikom odbrane obe titule branio teme koje su bile iz tzv. modernog vojnog kadrovskog menadžmenta odnosno mirovnih operacija, u čemu su doktori članovi komisije inače "vrhunski teoretičari". Usput - Podbregar nema objavljen niti jedan stručan ili kakav drugi rad.

    Ništa od toga, medjutim, nije ni blizu aferi koja ovih dana ponovo potresa slovenačku javnost, a duboko je vezana za vojsku i odbranu; podgrejan je skandal oko preprodaje i šverca oružja za potrebe hrvatske i bosanske vojske, u periodu od 1991. do 1994. godine. Sve se to dešavalo u ministarskom mandatu Janeza Janše, kada su ogromne količine oružja i municije bivše JNA prodate za dobre pare Hrvatima i Muslimanima. Problem je u tome što su transakcije obavljene bez ikakve prateće dokumentacije o količinama i cenama, pa nikakvih tragova nema ni o daljoj sudbini naplaćenih para. Istragom opisanog šverca bavi se nadležna parlamentarna komisija, koju vodi profesor matematike iz Maribora, inače poslanik Drnovšekove stranke (LDS) u slovenačkom parlamentu. Dogurali su tako daleko da su konačno prisilili Janšu da prizna da se oružje prodavalo i za gotovinu. O kolikim parama se radi možemo da naslutimo na osnovu knjige načelnika generalštaba muslimanske vojske u BiH Halilovića, koji prebacuje Hasanu Čengiću zašto oružje koje nabavlja po 250 do 300 nemačkih maraka neborcima prodaje za 1.100 pa čak i 1.500 maraka.

    Za Čengića je dokazano da je nekoliko puta boravio kod Janše i drugih političkih moćnika u Sloveniji (1992-1993) što je i lično posvedočio pred parlamentarnom komisijom koja istražuje šverc oružjem. U medjuvremenu, Ministarstvo odbrane uporno odbija da prosledi dokumentaciju koju zahteva parlamentarna komisija, tako da je njen predsednik zapretio ministru krivičnom prijavom; iznenadjenje je stiglo iz Hrvatske – nova vlast želi da dokaže švercersku pokvarenost i ratno prfiterstvo Tudjmanove vlasti, pa je poslala svu raspoloživu dokumentaciju o poslovima koji su išli preko Slovenije.

    Čistka

    I dok se javnost i mediji zabavljaju nagadjanjima koji će biti sledeći potez Janše i Ministarstva odbrane, slovenačka vojska najviše muka muči oko kadrova. Za razliku od drugih vojski država nastalih posle raspada SFRJ, Slovenačka vojska nije iskoristila inače oskudni kadrovski potencijal nekadašnje JNA. Mnogi Slovenci oficiri JNA, koji nisu prebegli u TO do 18. jula 1991. godine kasnije uprkos stručnosti nisu dobili posao u SV i sada su čuvari, piljari, gostioničari a neki i uspešni privatni preduzetnici. Gotovo svi oficiri JNA rodjeni u drugim delovima bivše domovine, koji su u Sloveniji imali porodice i stoga blagovremeno prestupili u TO 1991. godine, najureni su u proleće 1993. godine na najgrublji način iz Slovenačke vojske; većina je poslata u prevremenu penziju ili su prisiljeni da odu iz vojske i sada rade gorenavedene poslove. Potpukovnik JNA, rodom Hrvat, izuzetno sposoban oficir, nastavnik bivšem načelniku generalštaba u Školi rezervnih oficira, danas radi kao fizički radnik.

    Slovenačka vojska je etnički i ideološki očistila svoje redove još pod Janšinom paskom. Kako bi se popunila kadrovska i profesionalna praznina, nekoliko oficira je poslano na vojno školovanje u SAD. Tako je u komandno-štabni koledž upućen major, proizveden u čin neposredno pred odlazak. U JNA je završio tek ŠRO i bez ikakvog iskustva i vojnostručnog znanja otišao na visoko školovanje. Njegovo znanje po okončanju školovanja ne koristi Slovenija, pošto sada radi kao oficir za vezu u komandi Partnerstva za mir u belgijskom Monsu. Primer drugi: rezervni oficir, inače mašinski inženjer, bez prethodnog znanja i iskustva upućen je u čuveni "vorkolidž", američku ratnu školu. Školu je završio i pošto nije bio potreban u Sloveniji, završio je kao vojni ataše u Vašingtonu. Nije li to dovoljan dokaz da vrh slovenačke vojske ne ceni ni američko znanje? Pri tome treba napomenuti da gotovo 80 % oficira još uvek ima iste činove koje su doneli iz JNA, dok je nekolicina vojnika tokom poslednjih deset godina bez znanja, iskustva, ratnih zasluga i rada stigla do čina potporučnika i generala.

    Nije čudno, dakle, da je nezadovoljstvo unutar vojske enormno. Vojni lekari prete štrajkom. Sposobni oficiri i službenici odlaze na bolja radna mesta u civilstvu. Tek promena vlade bi mogla da donese radikalnije promene. Medjutim, kako stvari sada stoje, ni saveznici nisu zainteresovani za pravu, organizovanu slovenačku vojsku. Kako bi se onda šetali po deželi, uživali u blagodetima vinogorja i usput solili pamet oficirima od slame?

    Milan Gorjanc (AIM Ljubljana)