AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 24 MAR 2000 16:37:52 GMT

    Makedonski tranzicioni lavirint

    AIM Skopje, 24.03.2000

    Vlada Makedonije hoce reforme i cvrsto se obavezala da ce ih sprovesti. Sa narodom je na parlamentarnim izborima 1998 godine cak potpisala o tome i ugovor. Medjutim, do sada se ponasala vise deklarativno, nego reformski. Prednost je davala partiskim , a ne tranzicionim interesima naroda i drzave. Sa tim se nisu slazili Svetska Banka i Medjunarodni Monetarni Fond, pa je Makedonija godinu i pol dana bez novog finansiskog aranzmana sa svetskim monetarcima i sve jace oseca posledice tog propusta. Dali se nesto bitno u tom pravcu pomerilo pokazace dani pred nama. Naime, po diktatu Svetske Banke, na vidiku su neka pomeranja, jer oni koji su ulozili u ovu drzavu vise od 500 mliona dolara sada i te kako zatezu “uzde”. Jednostavno uslovljavaju: ili da krenu reforme, da se vide rezultati, pa sta bude – neka bude ili –razlaz!

    Poverenje je izgubljeno, valja nam poceti od nule, izjvio je ovih dana Ministar finansija Nikola Grujevski pre nego sto je krenuo u Washington na nove konsultacije i usaglasavanje reformskih koraka sa Svetskom Bankom.Vlada je najzad shvatila da joj otsustvo finansiskog aranzman sa svetskim monetarcima kao “Damaklov mac visi nad glavom”, jer moze da joj poremeti ucesce u realizaciji Pakta stavilnosti od kojeg se ovde mnogo ocekuje. Ako ga uskoro ne dobije, tesko da ce biti u stanju da podnese bez snaznih ekonomskih, pa i politickih potresa i vracanje dospelih rata za stare ili nove kredite, dobijene po raznim osnovama, koji dospevaju tokom ove godine. Rec je o 223 miliona dolara. Makeodnija inace ima 1,43 milijarde dolara medjunarodnog duga. Tokom boravka u Washington-u, Ministar finansija Grujevski je pokusao, kako je sam izjavio, da svetske finansiske policajce iz prve ruke, precizno upozna sa najnovijim analizama Vlade o pravom stanju Makedonske ekonomije koja tesko podnosi teret tranzicije. Ima dva miliona stanovnika, bezmalo 360 hiljada nezaposlenih, 50 hiljada stecajaca, odnosno radnika proglasenih takozvanim tehnoloskim viskom, kojima uskoro treba da se pridruze 45 hiljada novoreformiranih administrativaca, univerzitetskih profesora i ostalih prosvetnih radnika, visokih armiskih oficira, lekara, itd. Pokusao je i da im objasni da su reforme u Makedoniji u zastoju zbog kosovske krize, proslogodisnjih pretsednickih izbora i straha od vecih socijalnih nemira. Uz to je ulozio veliki napor da ih ubedi u resenost Vlade da okrene “drugi list”, da ostvari ono za sta je dobila poverenje gradjana, te u vlastitu sposobnost da zemlju izvuce iz “lavirinta tranzicije”. Boravak ministra Grujevskog U SAD su pratile mnoge kontraverze.

    Mediji su bili preplavljeni spekulacijama najrazlicitijih vrsa, usled nedostatka tranparentosti nadleznih institucija i raznih nerealno-optimistickim izjava politicara namenjenih domacoj upotrebi. Govorilo se, na primer, da su navodno svi nesporazumi sa “tvrdim” svetskim finansiskim zandarima izgladjeni, ali i to da Svetska Banka, navodno, ne poseduje validne i azurne informacije, da ne rezume ovu Vladu i stanje u zemlji, a plasirane su cak i sumnje da ona ucestvuje u nekakvom medjunarodnoj zaveri protiv Makedonije cija je realizacija u toku! Srecom, bar za sada, nista od toga!

    Nakon povratka iz Washington-a, Ministar Grujevski je izjavio da je sa celnicima Svetske Banke precizirao sve sta valja raditi da bi se povratilo izgubljeno poverenje, te da je doneo “punu torbu” novih domacih zadataka koje valje sprovesti do kraja ove godine. Najznacajniji od njih su pocetak primene poreza na dodatnu vrednost (VAT), nastavak zapocetog resavanja statusa gubitasa, te izrada trogodisnjeg programa sprovodjena ekonomskih i politickih reformi. Sve to do kraja prvog polugodja ove godine.

    Zajedno sa Ministrom finansija, iz Washington-a je u Skoplje doputovao i Direktor Svetske Banke za Makednoju Adzhej Ciber da bi licno proverio spremnost Makedonske Vlade za reforme, kvalitet priprema za primenu VAT poreskog sistema, kao i da izvrsi reviziju neiskoriscenih, a odavno vec odobrenih povoljnih kredita po IDA uslovima. Radi se o 142 milona dolara. Nakon razgovora sa svakim ministrom u Vladi ponaosob, direktor Ciber je na press konferenciji izjavio da je Makedoniji ipak data jos jedna shansa da ispuni pruzete obaveze i obecanja. Od prvih efekata koji moraju biti vidljivi u najkracem mogucem roku, zavisice dalja sudbina bilateralne saradnje i makedonske ekonomije.

    Neki ovdasnji analiticari sumnjaju da ce shansa biti iskoriscena. Ocenjuju da je zemlja nedovoljno pripremljena za shok koji ce doziveti primenom VAT poreskog sistema. Najavljuju se velika poskupljenja osnovnih zivotnih namirnica, energenata, usluga i chega vec ne, a pojeftinjenje malog broja proizvoda, zlobnici kazu: oruzja i municije”! Prognozira se pokretanje inflatorne spirale, mada zvanicnici tvrde da se samo u prva dva meseca moze ocekivati inflacija oko 4%, nakon cega ce nastupiti stabilizacija cena. Brojni ekonomisti traze odlaganje pocetka primente poreza na dodatnu vrednost, ali uzalud. Vlada je na poslednjoj sednici i zvanicno potvrdila njegov start od 1. Aprila, a uveliko se spekulira da ce u slucaju propasti ovog reformskog poteza Svetska Banka i Medjunarodni Monetarni Fond primeniti “bugarski recept” i uvesti valutni bord za kontrolu finansiskih tokova u ovoj zemlji kako bi zashtitili vlastiti kapital i Makedoniju. Makedonski zvanicnici spekulacije te vrste energicno demantuju tvrdeci da su sposobni da se nose sa teskocama kojima ce biti izlozeni, te da je vladina koalicija postigla dogovor da ide do kraja i da plati visoku cenu, ako treba, ali da vise odustajanja nece biti! Konacno su izgleda shvatili da su reforme uslov za aranzman sa svetskim bankarima koji mora biti postignut chim pre. Kako sada stvari stoje, pregovori sa MMF-om o novom finansiskom aranzmanu se mogu ocekivati u maju, a sa Svetskom Bankom sredinom jula ili pocetkom avgusta. Rokovi su utvrdjeni podvukli su i makedonski ministar finansija Nikola Grujevski i direktor Svetske Banke za Makadoniju Adzhej Ciber. Makedonska Vlada je obecala da ce u novo-utvrdjenim rokovima efektuirati i staviti u funkciju razvoja makedonske ekonomije sada zamrznute vec odobrene kredite ove institucije.

    Svetska Banka pritiska, a na relaciji Skoplje-Washington kao i unutar same vladine koalicije postoje koncepciske razlike oko nastavka procesa privatizacije drustvenog kapitala. Od vlade se trazi da sto pre proda Makedonske Telekomunikacije koje su procenjene na 700 do 900 miliona dolara. Ima dilema kako raspodeliti dobijeni novac od privatizacije. Tri su opcije moguce. Prema prvoj je uvodjenje vaucer sistema na osnovu kojeg ce preostali drustveni kapital biti podeljen svim gradjanima. Prema drugoj je da plasman tih para bude namenjen razvoju drzave i otplati dugova gubitasa. Treca varijanta je da dobijena sredstva od privatizacije budu iskoriscena za isplatu nadoknada vlasnicima nacionaliziranih imanja, koje prema poslednjim procenama iznose oko milijardu nemackih maraka. Ministar razvoja Trajko Slavevski se zalaze da se novac za sprovodjenje denacionalizacije u Makedoniji ne trazi iz budhzeta, vec da se obezbedi od preraspodele nacionalnog bogatstva. Inace, makedonskom Parlamentu je ovih dana dostavljen novi zakon o denacionalizaciju cije se donosenje s nestrpljenjem ocekuje tokom narednog meseca.

    Vlada Makedonije je veoma zadovoljna sto je najzad nakon dva odlaganja konacno ovih dana uspela da skine s vrata prvih sedam velikih gubitasa sa poduzeg spiska kolektiva za koje je Svetska Banka izdala nalog da se prodaju ili likvidiraju. Na njemu je dvadeset preduzeca u kojima Vlada ima dominanti deo akcionerskih uloga. Ekonomski analiticari ocenjuju da je ucinjen samo prvi minimalni potez sa dosta “grsaka u koracima” zbog kojih ce tek dolaziti negativni efekti. Strahuju da zemlji predstoje socijalni potresi sirih dimenzija, jer je gotovo sigurno da ce likvidacija nerentabilnih samo dopuniti ionako prepunu korpu radnickog nezadovoljstva koje se pothranjuje i drugim dosad ne bas uspesnim reformskim koracima. Rec je o novim tek donetim zakonima o penziskom sistemu, o radnim odnosima i o zdravstvenom osiguranju koji su veoma restriktivni za radnike, a povoljni za gazde t.j. vlasnike preduzeca. U stvaranju prisutnog revolta ljudi koje se ocenjuje i kao “anti-reformska klima” debelo su umesani prsti politike.Vlada tvrdi da napetost u zemlji stvara opozicija koja sve glasnije trazi vanredne parlamentarne izbore jos na jesen, kada su zakazani i lokalni, a opozicija krivicu adresira na pogresne vladine korake u sprivodjenju reformi.

    Ovih dana najvise upotrebljivani argumenti za to su prodaja ili likvidacija sedam najvecih gubitasa. Zbog svega sto se u zemlji dogadja, novi vlasnici su dobili cetiri proizvodna kapaciteta bud-zasto, ”za jedan dolar”, kako cesto podvlaci premijer Ljubco Georgievski, ali su ipak drzavnom budzhetu doneli 18 miliona maraka. Svoj posao je zadrzalo dve hiljade radnika, a uz to su se novi vlasnici pismeno obavezali da ce naredna tri meseca investirati oko 76 miliona maraka kako bi ih osposobili za rentabilnu proizvodnju. Medju prodatim se nalazi i poznati kavadaracki FENI, metalurski kompleks ciji je novi gazda svajcarski Glenkor, renomirana svetska kompanija za proizvodnju i prodaju metala. Vlada je ove nedelje odobrila prodaju ovog kombinata za koju ce nove gazde uloziti 30 miliona maraka i zadrzati svih 880 radnika. Svajcarci ce preuzeti i dugove FENI-ja u vrednosti od 4 miliona maraka, a ostatak od 100 miliona ce “bratski” podeliti konzorcium FeniMak u kojem su uz drzavu jos i Fersped, MakPetrol i Vatrostalna. Dogovor sa novim kupcem jos nije zvanicno potpisan. Spekulira se da Svetska Banka ima primedbe na benificije koje su date novom gazdi, a to je povlascena cena struje prvih sest godina eksploatacije. Stoga radnici Fenija, koj ne radi gotovo godinu i pol dana, strahuju da opet ne budu iznevereni.

    Skopska fabrika Hemteks, je najveci gubitash koji je otisao u likvidaciju. Ta fabrika ima ukupno 52 miliona maraka dugova koji padaju na teret budhzeta drzave.Vlada je izracunala da moze prihvatiti svega 10 milona,a ostali novac namerava da namiri prodajom imovine fabrike.Oko 600 radnika koji su ostali bez posla, sstrajkom zahtevaju od vlade da to ne radi, vec da nastavi potragu za strateskim partnerom. Sindikat Hemteksa pregovara sa jednom nemackom firmom i insistira da se stavljanje katanca prolongira do kraja juna. Neizvesnos je velika, jednostavno niko ziv od obicnih smrtnika u ovoj zemlji ne zna sta ce doneti novi dan.

    Za sledecih osamnaest meseci, makedonska vlada mora da proda ili da zatvori jos deset velikih gubitasa i da tako na delu pokaze svoju spremnost da ispuni data obecanja. Za strukturne reforme svih gubitasa sa spiska planirano je da se ulozi pola milijarde maraka.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA